Dostupni linkovi

logo-print

Kosovski proces i evropska optika


Da li će dodatni pregovori o Kosovu biti vodjeni pod pokroviteljstvom Evropske unije i da li bi Ahtisarijev plan mogao biti izmenjen? Može li EU lakše da se dogovori sa Rusijom nego Sjedinjene Države? Kako će Brisel reagovati ako dodje do jednostranog akta proglašenja nezavisnosti Kosova? Ovo su neka od pitanja na koja odgova Judy Batt, ekspert Instituta Evropske Unije za bezbednost. Prvo pitanje gospodji Batt bilo je da li ima razlika u stavovima članica Unije o kosovskom procesu.


BATT
: Ima razlika u akcentima i nijansama u stavovima članica Evropske unije o kosovskom procesu, ali je sastanak sefova diplomatija Unije u Luksemburgu pokazao da su u stanju da te razlike u akcentima prevazidju.

RSE: Da li bi Evropska unija mogla pozvati Prištinu i Beograd na dodatne pregovore u Brisel i da li bi ti eventualni pregovori mogli rezultirati nekim kompromisom?

BATT: Moram da priznam da je teško videti gde je taj prostor za kompromis, ali ukoliko bude bilo signala da se otvara prostor za kompromis, svi će u EU spremno reagovati i tada bi moglo doći do daljih pregovora u Briselu, ali pre toga bi se morala dogoditi neka pomeranja koja bi signalizovala da bi ti pregovori imali nekog smisla.

RSE: Ima li ikakvih indicija da bi Evropska unija i Rusija mogle da se približe kompromisu o kosovskom procesu, što nije uspelo na relaciji Moskva-Vašington?

BATT: Rekla bih da ima nekoliko zemalja Evropske Unije koje bi sa Rusijom mogle produktivnije da pregovaraju nego Sjedinjene Americke Države, to je tačno. Ali, da budem sasvim iskrena, ne mislim da ima fundamentalnih razlika izmedju Sjedinjenih Država i Evropske unije po ovom pitanju, ali ako bi došlo do daljeg produbljivanja krize u odnosima izmedju Vašingtona I Moskve, rekla bih da bi Evropska Unija mogla biti od pomoći. Za sada, medjutim, ne vidim potrebu za tim jer su još uvek velika očekivanja od samita Bush-Putin početkom jula.

RSE: A šta se može očekivati od tog samita kad je kosovski proces u pitanju?

BATT: Teško je reći jer su Sjedinjene Države zauzele vrlo robustan stav na koji im je Rusija isto tako robusno odgovorila. Mislim da je glavni problem sa ruskom strategijom u tome što nije jasno da li nudi bilo kakvo alternativno rešenje, odnosno da li Srbija ima da ponudi bilo kakvu novu ideju koja bi omogućila Rusiji da još dugo vremena blokira ceo kosovski proces.

RSE: U Beograd su iz briselskih diplomatskih krugova stigle indicije da ima nekih znakova da bi dodatni pregovori mogli biti vodjeni bez “ultimatuma” da se u slučaju neuspeha “automatski” primeni Ahtisarijev plan.

BATT: Ahtisarijev plan će ostati na stolu jer je jedini u potpunosti elaboriran predlog rešenja koji odgovara na potrebe obeju zajednica - kako kosovskih Albanaca tako i kosovskih Srba.

RSE: Kako bi Evropska Unija reagovala u slučaju kraha kosovskog procesa kroz Ujedinjene nacije i jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti?

BATT: Mislim da bi Evropska unija kao celina, u slučaju izostanka rezolucije Saveta bezbednosti, veoma teško donela jedinstven stav o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. U temelju budućeg rešenja mora biti proces koji je vodjen i završen u Ujedinjenim nacijama. To je fundamentalni princip spoljnopolitičkih odluka Evropske unije.

RSE: Da li ovo sugeriše da bi u slučaju ovakvog razvoja dogadjaja došlo do toga da bi neke članice EU podržale, a druge ne bi priznale kosovsku nezavisnost?

BATT: Došlo bi do veoma žestoke debate, ali mislim da bi sve zemlje-članice uložile maksimum napora da definišu jedinistveni stav Unije o Kosovu. To je nesumnjivo. Razume se, moraćemo da vidimo konkretan kontekst u kojem će se stvari razvijati. Ako bi, recimo, došlo do beskrajno duge blokade procesa, što bi imalo pogubne posledice, po region ali i po samu Srbiju, onda bi se slika mogla promeniti. Moglo bi doći do toga da se neke zemlje članice, kako vreme protiče, počnu pomerati ka opciji priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

RSE: Da li će Evropska unija diplomatskim kanalima nastojati da spreči kosovske vlasti da se opredele za opciju jednostranog akta nezavisnoti Kosova?

BATT: Sa pozicija Evropske unije jednostrana akcija, odnosno, deklaracija nezavisnosti, bila bi veoma loš potez i evropska diplomatija će ulagati napore da kosovske vlasti po svaku cenu odvrati da tako nešto urade.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG