KLARK: Mislim da se sve strane suočavaju sa velikim teškoćama kako da pronađu konačno rešenje za veoma osetljivo pitanje Kosova. Zapad je do pre samo tri sedmice insistirao na što hitnijoj primeni Ahtiserijevog plana o nadiziranoj nezavisnosti Kosova. Međutim, suočene sa odlučnim protivljenjem Rusije, SAD i Evropska Unija predlažu odlaganje rešenja za četiri meseca ali da na kraju bude priznata nezavisnost Kosova. Moskva se tome protive jer smatra da albansko rukovodstvo nema uopšte interesa u takvoj situaciji da nastavi pregovore sa Beogradom. Dakle, na delu je potpuna blokada jer nijedna strana ne želi da popusti. Ovakvo stanje je opasno jer Albanci mogu da se odluče da uzmu stvari u svoje ruke i jednostrano proglase nezavisnost, što bi dodatno iskomplikovalo stanje na Balkanu.
RFE: Kakav ishod očekujete. Američki predsednik Buš je nedavno izjavio u Tirani da Kosovu treba što pre da postane nezavisno i da bi svako odlaganje bilo veoma opasno.
KLARK: Kosovsko pitanje nije prioritet za predsednika Buša. On je dao pomenutu izjavu jer je bio u poseti Albaniji. Međutim, pitanja kao što su Iran, Irak, mnogo su važnija za njega. Zato mora da bude oprezan u odnosima sa Rusijom, s obzirom na njenu ulogu oko iranskog nuklearnog programa. Predsednik Putin će početkom sledećeg meseca posetiti SAD, što će biti prilika da se postigne sporazum o nekom od ovih pitanja.
RFE: Pominjete predstojeći susret Buša i Putina. Da li očekujete neki dogovor oko Kosova ili nastavak blokade.
KLARK: Moram da priznam da ne očekujem da će pitanje Kosova biti jedno od ključnih u njihovim razgovorima. Odnosi SAD i Rusije su u silaznoj putanji zbog mnoštva drugih pitanja, kao što su energija, protivraketna odbrana, ljudska prava i tako dalje. Naravno, biće reči i o Kosovu, ali ne očekujem veliki pomak nakon susreta Buša i Putina.
RFE: Kažete da pitanje Kosova nije među prioritetima SAD kao ni Rusije. Međutim, stiče se utisak da Moskva koristi ovo, kao i neka druga pitanja, da bi demonstrirala svoju narastajuću moć u međunarodnim odnosima i parirala Zapadu. Poslednjih nekoliko meseci Kosovo je postalo mnogo zapaženije pitanje u svetskim relacijama ne toliko zbog stanja na terenu već upravo zbog ovog odmeravanja Zapada i Rusije. Stiče se utisak kao i da je Srbija na neki način taoc te politike Moskve, mada računa na njenu podršku.
KLARK: Mislim da je to interesantna analiza. Srpske diplomate u Vašingtonu su mi rekle da je pitanje Kosova uglavnom izvan uticaja Beograda, da će se o njemu odlučivati u Savetu bezbednosti i rešenje će u mnogome zavisiti od stava Moskve. U svakom slučaju, ako se vratimo malo natrag, mislim da je postavljanje rokova za rešenje kosovskog pitanja bilo ishitreno i veštački. Od 1999. godine stanje na terenu se nije mnogo promenilo u smislu ispunjenja standarda koje je svojevremeno postavila međunarodna zajednica. Sada se postavlja pitanje da li bi nezavisnost Kosova konačno stabilizovala prilike na Balkanu, ili bi izazvala nove tenzije. Zato se ne samo Rusija već i ostale zemlje uzdržavaju i odlažu rešenje imajući upravo u vidu ovu dilemu.
RFE: Ako sam Vas dobro razumeo, smatrate da i Zapad nije siguran da li će nezavisnot Kosova doneti stabilnost iako zvanično ističe da je to najbolji način da se izbegne nasilje. Znači li to da se i SAD i EU pribojavaju da će u slučaju nezavisnosti Kosova izbiti tenzije u južnoj Srbiji, Bosni.
KLARK: Tačno. Zapad se pribojava reakcije Albanaca u slučaju da ne ispuni obečanje koje im je dao o nezavisnosti u vreme rata. Međutim, niko u Evropskoj Uniji nema iluzija da će nezavisnošću Kosova biti rešeni svi problemi. Zato je i predloženo slanje mirovne misije koja bi kontrolisala sprovođenje Ahtisarijevog plana, pre svega poštovanje prava srpske manjine. Dakle, zapadnoevropske zemlje smatraju da je nezavisnost Kosova neminovnost zbog događaja iz nedavne prošlosti, ali niko nije toliko optimističan da će ponuđeno rešenje odmah voditi stabilizaciji balkanske regije. Zato se i predlaže odlaganje pitanje statusa Kosova.
RFE: Ukoliko Rusija ostane pri svom stavu da je odlaganje rešenja uz uslov da na kraju bude priznata nezavisnost Kosova neprihvatljivo, hoće li Zapad unilateralno čekati da istekne 4 predložena meseca, ili će pre toga insistirati na usvajanju Ahtisarijevog plana u Savetu bezbednosti, ili će pak jednostrano priznati nezavisnost Kosova.
KLARK: Mislim da će Zapad i dalje nastojati da pridobije što širu podršku za Ahtisarijev plan, pre svega Rusije. Zato Evropska Unija upozorava kosovske Albance da se uzdrže od jednostranih akcija kao što je proglašenje nezavisnosti jer bi to pogoršalo stanje na terenu i smanjilo šanse za dogovor sa Rusijom. U slučaju da kosovske institucije unilateralno proglase nezavisnost izgubile bi delimično podršku Zapada koji ne bi, barem u ovom trenutku, bio spreman da je prizna. SAD i EU će nastojati i dalje da ubede Rusiju da pristane na kompromis.
RFE: Međutim, ako svi napori Zapada da ubede Rusiju propadnu, kakvu će akciju preduzeti.
KLARK: U tom slučaju, Zapad će biti prinuđen da donese odluku. Mislim da će ostati privržen nezavisnosti Kosova, jer smatra da je to najbolje rešenje nakon svega što se desilo. Dakle, za 3-4 meseca može se očekivati nova akcija Zapada u cilju proglašenja nezavisnosti Kosova.
RFE: Međutim, ukoliko Rusija ostane pri svom stavu i upotrebi veto, znači li to da će Kosovo postati nezavisno izvan okvira Ujedinjenih nacija. Taćnije, kosovske institucije bi u tom slučaju unilateralno proglasile nezavisnot koju bi priznale SAD i pojedine evropske zemlje.
KLARK: Da, to je mogući ishod. Na Zapadu nisu oduševljeni tim scenarijom da se u slučaju ruskog veta jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, ali su spremni da je priznaju. U SAD i EU prevladava uverenje da su učinili sve da se postigne sporazumno rešenje, ali da je status quo neodrživ.
RFE: Da li u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Evropska Unija može poslati svoju misiju s obzirom da nema Rezolucije Saveta bezbednosti.
KLARK: Bilo bi svakako različitih interpretacija oko pravnog osnova za slanje misije EU u slučaju izostanka Rezolucije Saveta bezbednosti. Bilo kako bilo, ukoliko UN ne verifikuje rešenje za Kosovo, misija Evropske Unije će se suočiti sa raznim teškoćama na terenu zbog protivljenja Srbije koju podržava Rusija.
RFE: Ako pretpostavimo da će Rusija upotrebiti veto, a Kosovo uz podšku Zapada unilateralno proglasi nezavisnost, kakva se reakcija može očekivati iz Beograda i Moskve. Spekuliše se da bi mogli ohrabriti Srbe na severu Kosova da se otcepe, zatim Srbe u Bosni.
KLARK: Mislim da je to jedan od mogućih scenarija. Na terenu je stanovništvo podeljeno po nacionalnim linijama. Srbi na Kosovu bi se takođe mogli odlučiti da proglase nezavisnost određenih delova, što bi dodatno pogoršalo stanje.
RFE: Da li bi Zapad prećutno prihvaito takvo stanje ili bi žestoko reagovao.
KLARK: Zapad ne bi svakako gledao blagonaklono na takav potez Srba, jer on tretira Kosovo kao jedinstveni politički entitet, koji je kao takav postojao i u bivšoj Jugoslaviji i stoga promena njegovih granica ne bi bila prihvatljiva.
RFE: Možda bi Zapad pokušao nekim teritorijalnim ustupcima da umiri Srbe koji se osećaju frustriranim i nezadovoljnim nakon svih ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
KLARK: Mislim da će Evropska Unija izvrši veliki pritisak na Beograd. U slučaju da Srbija ne odustane od eventualnih zahteva za teritorijalnim kompenzacijama njene šanse za ulazak u EU i ostale evroatlantske institucije bile bi ravne nuli.
