Dostupni linkovi

logo-print

Parlamentarni duel Moskve i Vašingtona


Američki kongresmen Eliot Engel rekao je da može da razume rusku zabrinutost da bi nezavisnot Kosova mogla da posluži kao presedan i za zamrznute etničke sukobe na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, ali reč je o potpuno drugačijem slučaju. Nezavisnost Kosova je po njegovim rečima jedini način da se stavi tačka na "poslednji nerešen nacionalni problem u bivšoj Jugoslaviji".

"Mi u SAD verujemo da je nezavisnot Kosova neizbežna. Ona se može proglasiti u skladu sa Ahtisarijevim planom u redovnoj proceduri, ili u manje kontrolisanoj, tako što bi Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost, a SAD i ostale zemlje je priznaju. Ja se nadam da ćemo to uraditi u redovnoj proceduri", kazao je Engel.

Članica ruske Dume Natalija Naročnitskaja je upozorila na posledice nezavisnosti Kosova.

"Da budem iskrena, vi stvarate militantnu islamisku državu sa naglašenim ekspanzionističkim namerama usred Evrope", kazala je Naročnitskaja.

Engel je uzvratio da je to "kleveta", ističući da su Albanci na Kosovu sekularni, a ne militantni muslimani.

Ruski poslanik Aleksandar Kozlovski je uporedio Kosovo i sukobe u bivšem Sovjetskom Savezu.

"Ako Kosovo dobije nezavisnost, kako bilo koji gradjanin Abkhazije ili Južne Osetije može da shvati zašto i oni ne mogu da steknu nezavisnost", ističe Kozlovski.

Predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa Tom Lantos ocenio je ovaj stav kao istorijski netačan, ponavljajući da će Kosovo postati nezavisno bilo Rezolucijom UN, bilo unilateralnom odlukom.

"Mogu da vas uverim da dan nakon što bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, SAD bi ga priznale kao nezavisnu državu, a to bi učinile i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Danska i druge zemlje. Dakle, Rusija može biti zajedno sa Evropom i SAD-om a u skladu sa Rezolucijom UN čime bi se napokon ispravila nepravda nakon brutalnog etničkog čišćenja – ili će Rusija ostati usamljena na sadašnjoj poziciji", istakao je Lantos.
Osim o Kosovu, američki i ruski parlametnarci polemisali su i o stanju ljudskih prava u Putinovoj Rusiji, do antiraketne odbrane koju SAD žele da postave u centralnoj Evropi, a čemu se Moskva protivi.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG