Dostupni linkovi

logo-print

Nema zakona za nojeve


Vesela LALOŠ

“Imali smo jako lepu proizvodnju, izvozili smo malo u Mađarsku dok nisu ušli u EU. Onda sam imao narudžbinu za Rusiju, prodavao sam i u celoj Srbiji, i u CG sam izvozio. Potražnja je velika, za Italiju, Nemačku. Cena mesa na veliko je od 9 do 12 – 13 eura.”

Razlog zbog kojeg ova šansa malih privrednika nije iskorištena leži u zakonskoj regulativi koja ne poznaje delatnost kakva je uzgoj nojeva zbog čega je i klanici 29. novembra onemogućeno da dalje pruža usluge farmerima. Nakon prestanka rada klanice sve farme su skoro nestale:

“U Srbiji je bilo bar 120-150 farmi nojeva a to su sve likvidirali. Mnogi su propali zbog toga. Svaka država ima nojeve i svugde ih priznaju i daju pomoć. Kod nas od svega toga ništa nije bilo.”

Peter Gujaš napominje da je više puta razgovarao i sa bivšom ministarkom poljoprivrede o tome ali da su birokratske prepreke veliki problem:

„Svakih godinu dana se menja vlada, menja se ovo – ono, dok neko to nauči i hoće da pomogne, oni ga promene pa opet moraš početi iz početka. Naši u ministarstvu bave se politikom kao sa biznisom. Ja i dalje tvrdim da jako dobru šansu imamo da se lepo zaradi. Sada sam pozvan u Albaniju gde mi prijatelj ima farmu, oko 800 komada ima, sada je počeo da prodaje i izvozi za Italiju.“

Uzgoj nojeva je isplativ ne samo zbog njihovog u inostranstvu veoma cenjenog mesa, napominje Petar Gujaš:

„Od nojeve kože od njega mi smo pravili cipele, tašne, novčanike, perje za modne revije gde se koristi, ili za čišćenje elekto motora. Sve se od njega koristi a ništa mu ne treba, celu zimu je na snegu, stvarno su mala ulaganja.“
XS
SM
MD
LG