Dostupni linkovi

logo-print

Demografska tranzicija ka sve starijem stanovništvu


Trend starenja stanovništva je sve izraženiji na Zapadu i u Japanu, ali jugoistočna Evropa je jedini region koji se suočava sa problemom sve starije populacije, koja je istovremeno siromanšna i na kraju nedovršene tranzicije, što sveukupno može itekako ugroziti razvoj ovih društava. Procenjuje se da će ovaj region do 2025. godine imati manje 24 miliona stanovnika, od toga Rusija čak 17 miliona. Jedan od autora studije Gordon Becermen (Betcherman).

"Slično je u Ukrajini i Gruziji. Rusija će imati za 17 odsto manje stanovnika, Gruzija za oko petinu, a Ukrajina čak 24 procenata", ističe Becermen. On navodi kao poseban problem Gruziju, koja sa samo hiljadu dolara društvenog proizvoda po glavi stanovnika ne može da rešava ovaj problem kao na primer Zapadna Evropa i Japan koji se takođe suočavaju sa trendom starenja stanovništva. Glavni uzrok starenja populacije jeste sve niža stopa priraštaja, produženje životnog veka. Tako se predviđa da će više od petine građana Bugarske 2025. biti starija od 65 godina, odnosno da će stanovništvo Slovenije biti u proseku staro 47. godina. Gordon Becermen:

"Ova demografska tranzicija ka sve starijem stanovništvu je zapravo treća po redu kroz koju ove zemlje prolaze od pada Berlinskog zida. Prve dve su bile politička i ekonomska, tačnije od komunizma i planske ekonomije ka demokratiji i tržišnoj privredi. Hteli smo da naglasimo u ovom izveštaju da su države jugoistočne Evrope već ušle u treću, demografsku tranziciju, a da pri tom još nisu kompletirale ni prethodne dve."

To, po njegovim rečima, znači nužnost hitnih reformi:

"Rast produktivnosti je od ključne važnosti. To znači stvaranje bolje klime za investicije. Zatim reformu penzionog osiguranja, uključujući formiranje privatnih fondova, produženje radnog veka. Osim toga, veoma je bitno i obrazovanje, odnosno učenje celog života da bi se održala produktivnost i privredni rast u situaciji kada se smanjuje broj radno sposobno stanovništva", ističe Becermen.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG