Dostupni linkovi

logo-print

NGO pod vatrom, "Politka" nevina


Predstavnici nevladinog sektora su ubeđeni da je objavljivanje podataka o zaradama plasiranje negativnog stereotipa o tim organizacijama. Tako je list Politika u tekstu pod bombastičnim naslovom ‘bankari kaskaju za NVO aktivistima’ pokazala kako se u medijima stvaraju predrasude. Prema evidenciji statističara, prosečna aprilska isplaćena neto plata oko 5600 zaposlenih u navedenim delatnostima bila je 74.000, dinara odnosno nešto manje od 1.000 evra. Miljenko Dereta iz građanskih inicijativa kaže da nije tačan podatak da zaposleni u NGO sektoru imaju najveći prosek plata:

“Jesu visoka primanja, ali to je zato što su primanja u komorama 90.000 naspram 44.000 u nevladinom sektoru. Taj podatak je zahtevao ozbiljniju analizu, a on je po meni zloupotrebljen u jednom delu kampanje koja se uporno vodi protiv nevladinog sektora u Srbiji već više godina.”

Inače mesečni prihodi domaćinstva u Srbiji su oko 36.000 dinara. Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju i Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava kažu da su najbolnija stalna optuživanja i nepriznavanja pozitivne društvene uloge nevladinog sektora, koja je prihvaćena u celom civilizovanom društvu:

“Građanstvo na taj način to doživljava i onda to izaziva, naravno, otpor. To se radi zbog toga da kad kupujete novine neko iza vas kaže – sada ću da ti zviznem jednu šamarčinu.”

“Da su NGO, aktivisti NGO najbolje plaćeni u Srbiji, otprilike bolje nego bankarski službenici, to je neki halo efekat koji kod običnog čoveka treba da stvori utisak – vau, ovo su bogataši! Kome je to u interesu? Pa očigledno da je u interesu vladi da se to tako radi, da li u celoj ili u delu vlade – to nije na nama da razmišljamo.”

Na drugoj strani, glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović u izjavi za naš radio objašnjava kako je ova kuća došla do podataka o visini primanja zaposlenih u nevladinom sektoru:

”NGO organizacije su u toj jednoj grupaciji i njihove plate su tolike i tolike... List Politika tu nije ništa kriv. Ja sam malo razočarana što se NGO uključuju u taj trend da se za svaki problem u vezi sa svojim imidžom uvek krive medije. Ako su zaključili da je Politika kriva što imaju probleme sa imidžom u Srbiji ili što ih javnost nedovoljno uvažava, mislim da će to teško da ide ali možda nekoga u to ubede.”

Treba istaći da su nevladine organizacije odigrale jednu od ključnih uloga u demokratskim promenama 2000. godine i na tu činjenicu želi da podseti i predsednik Saveta za odnose sa građanskim društvom u kabinetu predsednika Srbije, Zoran Lutovac:

“Ne znam ko stoji iza toga i šta je motiv ali znam da to nije dobro za Srbiju. NGO su učinile veliku stvar i za državu Srbiju i za građane Srbije. Mnogo bi bilo bolje kada bi se mediji bavili upravo tim projektima koje rade NGO umesto što se bave tu i tamo nekim političkim stavovima nekih od predstavnika nevladinog sektora.”

Istaknuti i dugogodišnji aktivista za zaštitu ljudskih prava Vojin Dimitrijević veruje da ovde nije reč o putinizaciji srpskog nevladinog sektora i ističe da stereotip o NGO sektoru kao stranim plaćenicima nije jedini:

“Naš običan svet ne razume altruizam, zalaganje za druge i smatra da su ti ljudi malo ćaknuti. Ali to nije dovoljno pa je vlast izmislila da se tu zarađuju velike pare. Ako su velike pare onda znamo – nije on naivna budala koja se bori za tuđe stvari nego lepo zaradi. Vi vidite da je to deo uređivačke politike.”

Pošto kako se navodi u tekstu u Politici, u republičkom zavodu za statistiku nisu mogli da otkriju koja je to delatnost na bazi učlanjenja najviše doprinela navedenom iznosu koji se pripisuje nevladinom sektoru, pozivanja na javnost udruženo sa očiglednom lenjošću i predrasudama dovoljni su za sumnju, kažu predstavnici nevladinog sektora, na što glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović odgovara:

“Moram da vam kažem da se svaki dan nekome ne sviđa neki naslov ali sam malo razočarana što NGO govore da je to zla namera. Kod njih sam očekivala malo veću sofisticiranost u pogledu medija i da sve što im se ne dopada ne počne odmah da se tumači kao konspiracija zlih sila protiv njih.”

U Srbiji trenutno ima nešto preko 10.000 nevladinih organizacija. Od toga broja tek nešto oko 3.000 je koliko toliko aktivno. Primera radi Mađarska sa sličnim brojem stanovnika ima oko 50.000, Nemačka oko 60.000, Britanija više od 600.000, dok u Americi ima preko milion i po nevladinih organizacija.
XS
SM
MD
LG