Stoga izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin skreće pažnju u izjavi za naš program, da se pregovori o pridruživanju sa Srbijom ne odnose i na Kosovo, koje je pod jurisdikcijom Ujedinjenih nacija:
„Kosovska priča je priča na dugi rok. Ubeđen sam da Srbija može daleko pre ući u EU, da za to ima i ekonomske predestinacije, da ima ljudskih, administrativnih kapaciteta i političku volju da to ostvari. Tako da što se tiče integracije mislim da Srbije može znatno brže i prije ući u EU od Kosova.“
Pitanje statusa Kosova rešava se pre svega u Savetu bezbednosti, a ne u institucijama Evropske unije. Stoga savetnik potpredsednika vlade Božidara Đelića Ksenija Milivojević objašnjava, da su u pitanju dva procesa koja nemaju uticaja jedan na drugi:
„Radi se o dva potpuno odvojena procesa. Proces evropske integracije s jedne strane i proces rešavanja konačnog statusa Kosova s druge strane su procesi koji se odvijaju i suštinski i tehnički odvojeno. Kad kažem tehnički mislim da se pitanje rešavanja statusa Kosova, odnosno sam taj proces, rešava unutar UN, u SB UN, dok su odnosi Srbija - EU na liniji Beograd - Brisel i odnose se na odnose države i jedne međunarodne organizacije. U tom smislu, bilo kakva priča o trgovini, odnosno o potrebi da bi mi morali da se odreknemo Kosova da bi ušli u EU zaista nema osnove u realnom.“
Prethodnih dana mogle su se čuti različite izjave koje su dolazile iz krugova bliskih premijeru Vojislavu Koštunici, da insistiranje pojedinih država na nezavisnom Kosovu neće ostati bez posledica u odnosu Srbije prema tim zemljama. U tom smislu su i razgovor američkog ambasadora Majkla Polta sa učenicima jedne škole o Kosovu, dočekale oštre kritike pojedih članova vlade. Ksenija Milivojević smatra da čak i da Evropska unija prizna nezavisno Kosovo, to neće nužno dovesti do pogoršavanja odnosa sa Srbijom:
„Mislim da nema potrebe da dolazi do zahlađivanja. Činjenica je da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo. Međutim, to je njeno pravo i nema razloga da na toj liniji dolazi do zahlađivanja odnosa sa drugim državama. Na kraju krajeva, takvih sličnih situacija ima na globalnom planu i naše je pravo kao države da priznamo odnosno ne priznamo određenu teritoriju kao državu. U tom smislu pozicija Srbije je jasna i Srbija tu poziciju vrlo otvoreno i jasno zastupa, bez ikakve dileme u pogledu toga šta ona kao država može da uradi kada je reč o Kosovu.“
U tom smislu funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović tvrdi da navodni izbor pred kojim se Srbija našla – evropske integracije ili Kosovo, predstavlja lažnu dilemu:
„Kakav će status Kosova da bude, da li u skladu sa očekivanjima naše vlade, naših građana, nema nikakve veze sa time da li će Srbija biti deo EU ili neće biti. Dakle, status Kosova će biti ranije ili kasnije rešen i biće rešen na neki od načina koji su ovih dana u opticaju, videćemo kako i šta će da prevagne. Ali to zaista nema nikakve veze sa time da li ćemo mi doći do EU ili ne. Put do EU trajaće još godinama, status Kosova se neće rešavati godinama. To su dve stvari koje su potpuno razdvojene i mislim da se samo namerno vraćaju na to svaki put i to verovatno iz krugova onih koji se iskreno plaše ulaska Srbije u EU.“
„Kosovska priča je priča na dugi rok. Ubeđen sam da Srbija može daleko pre ući u EU, da za to ima i ekonomske predestinacije, da ima ljudskih, administrativnih kapaciteta i političku volju da to ostvari. Tako da što se tiče integracije mislim da Srbije može znatno brže i prije ući u EU od Kosova.“
Pitanje statusa Kosova rešava se pre svega u Savetu bezbednosti, a ne u institucijama Evropske unije. Stoga savetnik potpredsednika vlade Božidara Đelića Ksenija Milivojević objašnjava, da su u pitanju dva procesa koja nemaju uticaja jedan na drugi:
„Radi se o dva potpuno odvojena procesa. Proces evropske integracije s jedne strane i proces rešavanja konačnog statusa Kosova s druge strane su procesi koji se odvijaju i suštinski i tehnički odvojeno. Kad kažem tehnički mislim da se pitanje rešavanja statusa Kosova, odnosno sam taj proces, rešava unutar UN, u SB UN, dok su odnosi Srbija - EU na liniji Beograd - Brisel i odnose se na odnose države i jedne međunarodne organizacije. U tom smislu, bilo kakva priča o trgovini, odnosno o potrebi da bi mi morali da se odreknemo Kosova da bi ušli u EU zaista nema osnove u realnom.“
Prethodnih dana mogle su se čuti različite izjave koje su dolazile iz krugova bliskih premijeru Vojislavu Koštunici, da insistiranje pojedinih država na nezavisnom Kosovu neće ostati bez posledica u odnosu Srbije prema tim zemljama. U tom smislu su i razgovor američkog ambasadora Majkla Polta sa učenicima jedne škole o Kosovu, dočekale oštre kritike pojedih članova vlade. Ksenija Milivojević smatra da čak i da Evropska unija prizna nezavisno Kosovo, to neće nužno dovesti do pogoršavanja odnosa sa Srbijom:
„Mislim da nema potrebe da dolazi do zahlađivanja. Činjenica je da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo. Međutim, to je njeno pravo i nema razloga da na toj liniji dolazi do zahlađivanja odnosa sa drugim državama. Na kraju krajeva, takvih sličnih situacija ima na globalnom planu i naše je pravo kao države da priznamo odnosno ne priznamo određenu teritoriju kao državu. U tom smislu pozicija Srbije je jasna i Srbija tu poziciju vrlo otvoreno i jasno zastupa, bez ikakve dileme u pogledu toga šta ona kao država može da uradi kada je reč o Kosovu.“
U tom smislu funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović tvrdi da navodni izbor pred kojim se Srbija našla – evropske integracije ili Kosovo, predstavlja lažnu dilemu:
„Kakav će status Kosova da bude, da li u skladu sa očekivanjima naše vlade, naših građana, nema nikakve veze sa time da li će Srbija biti deo EU ili neće biti. Dakle, status Kosova će biti ranije ili kasnije rešen i biće rešen na neki od načina koji su ovih dana u opticaju, videćemo kako i šta će da prevagne. Ali to zaista nema nikakve veze sa time da li ćemo mi doći do EU ili ne. Put do EU trajaće još godinama, status Kosova se neće rešavati godinama. To su dve stvari koje su potpuno razdvojene i mislim da se samo namerno vraćaju na to svaki put i to verovatno iz krugova onih koji se iskreno plaše ulaska Srbije u EU.“
