Dostupni linkovi

logo-print

Beograd traži nastavak pregovora


Savetnik srpskog premijera Slobodan Samardžić potvrdio je informaciju da je Koštunica tokom nedavne posete Moskvi predao Vladimiru Putinu dokument koji bi mogao – očekuje zvanični Beograd – da se nađe na dnevnom redu sastanka koji će ruski predsednik početkom jula imati sa američkim kolegom Džordžom Bušom. Novi predlog je zasnovan na platformi Vlade Srbije, ali ipak nudi šansu za kompromis, kaže Samardžić:

“To je predlog suštinske autonomije koji će zapravo Albancima da obezbedi maksimalnu samoupravu bez ikakvog mešanja Beograda. Tu je dakle nešto što bi možda interesovalo ne samo Rusiju nego, pre svega, SAD i posle još EU. Stvar je u tome da oni shvate da Srbija ima svoje legitimne interese na KiM, to je ono što oni nisu hteli da prihvate. Svaki razgovor o rešenju je razgovor o kompromisu. Srbija tu mora da dobije nešto od onoga što traži kao što Albanci treba da dobiju nešto od onoga što oni traže. Ako je njihov glavni cilj da ne budu više podređeni Beogradu i pod njegovom vlašću -Beograd im to velikodušno nudi. Ali ne mora nezavisnost Kosova biti formalna da oni to ostvare, ima i drugih rešenja.”

Uoči predstojećeg susreta Vladimira Putina i Džordža Buša postavlja se pitanje u čijem dvorištu je lopta sada. Na to i druga pitanja odgovara Piter Cajen, ekspert za zapadni Balkan u Američkoj agenciji za strateška istraživanja “STRATFOR”:

“Sve oči su u ovom momentu uprte u Moskvu. Ako Kosovo ostvari tu nadziranu nezavisnost, sa ili bez rezolucije UN, Moskva će izgubiti poslednje mrvice uticaja u istočnoj Evropi. Rusija nikako ne želi da se to dogodi jer se plaši da će, ako se to desi, SAD dobiti prevagu i u svim drugim važnim strateškim zonama kao što su STO, raketna odbrana, širenje NATO-a i EU, Irak, Iran itd. Kosovo je možda poslednja realna šansa za Ruse da zadrže saveznike kako bi održali razumnu dozu uticaja na evropske odnose i politiku. Dakle, lopta je sada u ruskom dvorištu. Ako žele da budu ozbiljno shvaćeni u evropskim bezbednosnim pitanjima, Rusi moraju povući razuman potez i to vrlo brzo.”

Srbija više ne krije da u Rusiji vidi glavnog advokata svojih interesa na globalnoj sceni, kada je Kosovo u pitanju. Komentarišući najave iz Beograda da će ruske firme imati prednost u privatizaciji velikih srpskih preduzeća, u znak zahvalnosti za stav Moskve prema pitanju Kosova, evropski komesar za pridruživanje Oli Ren je, nakon svečanog nastavka pregovora Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju, uputio prijateljsko upozorenje. "Što se tiče veza s Rusijom, mi svi želimo da imamo dobre odnose sa njom, međutim…”:

“Kada grlite čak i prijateljskog velikog medveda važno je prisetiti se da treba biti pažljiv da se ne ugušite”

Analitičar Dušan Janjić, s druge strane, kaže da je Oli Ren, u pokušajima da bude duhovit, postao majstor promašenih izjava:

“Oli Ren bi trebao manje da se bavi unutrašnjom pričom a više da se bavi politikom EU. Upravo je EU svima nama natovarila tu bedu na vrat, koja se zove ‘obnova hladnoratovskog jezika’ povodom Kosova. Ona je došla u situaciju takve slabosti prema Bušu da ne sme da izgovi ni ono što je brine, koliko će da košta misija, koliko će da traje, ko će sve to da plati... Ta ista EU ne sme da izgovori ništa Rusiji kada prekine naftu Evropi preko Ukrajine. Ja bih njega zaista zamolio da prestane da pravi tu neku unutrašnju političku karijeru koja je važna u Finskoj, a šta je odnos Rusije i Finske to on jako dobro zna kao finski političar. Finska je trenutno jedna od zemalja preko koje se najviše pere novac oligarha Rusije preko metalne industrije. Dakle, on bi trebao tome da se posveti i da onda stekne ono što se zove kredibilitet, da nam možda kaže koji su troškovi i dobiti od pranja novca.”

Dušan Janjić u razgovoru za naš radio komentariše i tvrdnju Vetona Suroia da bi dalje odlaganje konačnog rešenja vodilo podeli Kosova:

“To je realnost. Produžavanje ovakve situacije je produžavanje podela, ali Veton zaboravlja jednu drugu podelu a to je podela Srbije. Ja moram da kažem da i Albanci i Srbi i na kraju EU, Rusija, Amerika mogu samo da biraju između dve opcije. Jedna je da Srbija i dalje egzistira kao Kipar, znači da Srbija uđe de fakto podeljena na dve države u EU, pa da onda možda rešava problem korekcije granica, ili da Kosovo postane balkanski Avganistan. Kosovo je etnički podeljeno društvo, ljudi žive u izolovanim enklavama, ljudi žive u paralelnim društvima. Naravno, može se dogoditi tragedija ukoliko Albanci izgube kontrolu nad onim ekstremistima, pa da proteraju deo Srba na sever i time samo pojačaju koncentraciju Srba na severu. Nažalost moram da kažem da je to samo promena ne u kvalitetu nego u kvantitetu.”
XS
SM
MD
LG