Dostupni linkovi

logo-print

Da li će Evropa čekati na nas?


Opšte je uverenje da članstvo u EU donosi bolji životni standard, odnosno novac. Ipak, građani imaju i drugačija očekivanja. Evo nekoliko izjava zabeleženih na užičkim ulicama:

“Meni prvenstveno trebaju njihovi zakoni, da kad uđem u kafanu ne moram da bežim od duvana, da kada idem ulicom ne moram da slušam sirenu.”

“Veću proizvodnju, veći izvoz. Kome mi da izvozimo ako nemamo izlaz u svet?”

S druge strane, medju gradjanima Užica ima i skeptika:

“To je tako sporo i tako teško.”

“Novac, kola i ništa... ovo se vrti u krug. Kako nam budu nametnuli – tako će nam biti.”

Tako kažu građani Užica.

Imajući u vidu činjenicu da evropski standardi podrazumevaju, pre svega, poštovanje i unapređenje položaja i prava manjina, a Srbija više nema ni ministarstvo za manjinska prava, približavanje Evropi posebno je važno za manjinske grupe.
Stoga smo pitali predstavnike nacionalnih manjina, kakva su njihova očekivanja i koliko će se položaj njihovih naroda promeniti ulaskom zemlje u EU.
Najpre Romi, najbrojnija, a ujedno i najugroženija i najsiromašnija manjina u Srbiji.
Za Srđana Šajna iz Unije Roma evropske integracije predstavljaju novu perspektivu za romsku zajednicu:

“Ako izgubimo tu šansu u narednih 20 godina Romi će da budu građani drugog reda, zaduženi isključivo da čiste ulice i brišu prozore na automobilima.”

Riza Halimi, poslanik iz Preševa očekuje da će kolektivna prava Albanaca uskoro početi da se rešavaju u savremenom evropskom duhu:

“Naravno da nam je stalo da rešimo probleme, nagomilane više od dve decenije, u obrazovanju; na privrednom planu da se krene sa privrednim kapacitetima jer je omladina uglavnom nezaposlena.”

Nadam se da ćemo članstvom u EU dostići onaj nivo na kome žive naši sunarodnici u matičnoj zemlji, kaže predsednik nacionalnog saveta Mađara Joža Laslo:

“Osim toga to bi značilo povratak među civilizovani svet, tamo gde je ova sadašnja generacija naučila da živi.”

A kako stvari u Srbiji stoje kada su u pitanju seksualna prava? Pokušaj organizovanja gej parade, koje su u Evropi normalna i uobičajena pojava, završio se pre nekoliko godina u centru Beograda brutalnim prebijanjem onih koji su se okupili na paradi. Gej aktivista Boris Milićević nada se da će borba za ostvarenje prava na seksualno opredeljenje biti lakša ulaskom Srbije u EU:

“Jednostavno mogu da se iskoriste ti mehanizmi pritisaka iz EU za ostvarenje nekih političkih ciljeva u zemlji.”

To su očekivanja. A kakva je realnost? Generalno, građani Srbije vidljivi materijalni efekat ne bi trebalo da očekuju barem još godinu dana jer do tada, kako kaže Tanja Mišćević iz vladine kancelarije za pridruživanje, novac EU neće stići u Srbiju:

“Srbija ne može, barem još godinu dana, očekivati da koristi sve elemente a tu se zapravo nalaze značajna sredstva pomoći od strane EU.”

Odmah po formiranju, nova srpska Vlada najavila je pokretanje programa kojim će građane upoznavati sa prednostima EU. Budući da se tim ministra za evropske integracije Božidara Đelića još uvek okuplja, niko nije mogao precizno da kaže kako će taj program izgledati. No, svi se slažu da je on potreban, a neki su, na svoj način, odavno počeli da približavaju građanima Srbije evropske vrednosti.
Putem svakodnevnih i prepoznatljivih primera, tv produkcijska grupa Mreža već dve godine emisijom Evronet pokušava da objasni šta znači evropski standard, kaže direktor i glavni urednik Lila Radonjić:

“Ljudi su verovali da kad uđete u EU ili odmah dobijete kofer para koji se podeli građanima ili su verovali da iza evropskih standarda stoje neke ozbiljne pretnje kao što su – nećete više moći da pečete rakiju, da koljete svinje, da nosite vaš paradajiz na pijacu bez određenih kontrola i pregleda!”
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG