Dostupni linkovi

logo-print

Nemcov veruje u ruski veto


Boris Nemcov (L) za vreme intervjua sa Draganom Štavljaninom 11. juni 2007.

Boris Nemcov (L) za vreme intervjua sa Draganom Štavljaninom 11. juni 2007.

Rusija će uložiti veto ukoliko Zapad bude insistirao na Rezoluciji o nezavisnosti Kosova, kaže za naš program Boris Nemcov, nekadašnji prvi potpredsednik ruske vlade u vreme Borisa Jeljcina. On, međutim, ističe da Kosovo nije prioritetno za Rusiju već ga koristi kao jedan od instrumenata u nadmetanju sa Zapadom.On najpre komentariše izjavu američkog predsednika Buša u Albaniji da Kosovo što pre treba da postane nezavisno.

NEMCOV: Najpre da vidimo šta su zapravo stvarni američki interesi. Smatram da je zaštita od iranskih raketa, odnosno izgradnja antiraketnog štita na prvom mestu Borba protiv terorizma je druga po važnosti. Ne mislim da je pitanje Kosova na listi američkih prioriteta. Buš pravi veliku grešku ubrzavajući pregovarački proces o statusu Kosova. Time daje Putinu šansu da čini isto, odnosno da pokrene pitanje drugih etničkih konflikata na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Sve to vodi globalnom zatezanju odnosa između Vašingtona i Moskve i nastavku njihove trke u naoružanju.

RFE: Kažete da pitanje Kosova nije od ključnog interesa za SAD. Međutim, po mnogim procenama, ono nije toliko važno ni za Rusiju koja ga samo koristi u diplomatskom manevrisanju da dobije ustupke od Zapada na drugim stranama?

NEMCOV: Naravno, ukoliko Kosovo postane nezavisno Putin će odmah organizovati referendume u Abkhaziji i Južnoj Osetiji, separatiskičkim regijama u Gruziji i Pridnjestrovlju u Moldaviji na kojima će se stanovnici ovih regija gotovo jednoglasno opredeliti za nezavisnost. Ovo zatezanje odnosa Putin takođe može iskoristiti da ubedi svoje građane da SAD i Zapad žele da ugroze rusku naciju i zato je neophodno da zemlja ojača svoju armiju. To svakako nije dobro za mir i stabilnost u Evorpi i šire. Dakle, Putinu je potreban konkretan primer agresivnog ponašanja SAD. Osim izgradnje antiraketnog štita, Kosovo je po viđenju Kremlja svakako pokazatelj neprihvatljivog pristupa Vašingtona.
Ne treba zaboraviti da se bliže izbori u Rusiji i da će se ova pitanja itekako korisititi u kampanji.

RFE: Kakvu reakciju Moskvu očekujete ukoliko SAD i članice Evropske Unije budu insistirale na glasanju o Ahtisarijevom planu u Savetu bezbednosti. Da li će pristati na kompromis ili će uložiti veto.

NEMCOV: Verujem da će Rusija uložiti veto.

RFE:Ukoliko pretpostavimo da će Rusija uložiti veto, nakon toga Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost koju bi priznale SAD i još neke zapadne zemlje, šta bi bio sledeći korak Moskve. Da li bi naprimer podstakla Srbe sa severa Kosova da se otcepe i pripoje Srbiji.

NEMCOV: Mislim da bi se u tom slučaju Rusija koncentrisala na etničke sukobe u Gruziji i Moldaviji, tačnije dodatno bi podstakla separatizam Abkhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja, što bi generalno vodilo rastu tenzija između Moskve i Vašingtona. Ne verujem da bi Rusija išla tako daleko da podstiče prekrajanje teritorije Kosova u slučaju njegove nezavisnosti. U svakom slučaju nastaviće da podržava Srbiju. Naravno, ne i ujedinjenje sa njom, kako se sporadično čuje. To je besmisleno, jer ako ništa drugo, nemaju zajedničku granicu.

RFE: Da li po Vama lideri Srbije greše oslanjajući se previše na podršku Rusije oko kosovskog pitanja.

NEMCOV: Kakav im je izbor na raspolaganju. Oni nemaju drugog izbora.

RFE: Stiče se utisak da Rusija nije previše oduševljena proevropskom orijentacijom sadašnjeg rukovodstva Srbije. Neki smatraju da Moskvi ne odgovara da Srbija uđe u NATO i Evropsku Uniju već da ostane njeno poslednje uporište na Balkanu, s ozbirom da je većina zemalja u ovoj regiji ili u evroatlantskim strukturama ili blizu njih.

NEMCOV: Ne mislim da je Srbija u središtu pažnje Rusije. Ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO-a to bi bio veliki problem za Rusiju. U slučaju da pak Srbija uđe u Severnoatlantsku alijansu, to ne bi ugrozilo ruske interese.

RFE: Međutim, kada je na primer lider Srpske radikalne stranke bio na kratko izabran za predsednika Skupštine Srbije, ruski ambasador u Beogradu ga je takoreći istoga dana posetio i čestitao. On je to objasnio kao uobičajeni diplomatski potez. No, mnogi su to protumačili kao još jedan pokazatelj da bi Rusija više volela da su na vlasti u Srbiji nacionalističke snage a ne proevropske.

NEMCOV: Šta Kremlj može da uradi da bi uticao na ishod izbora u Srbiji? Gotovo ništa. Inače, ne mislim da radikali mogu da dođu na vlast, ali u slučaju nezavisnosti Kosova njihove šanse rastu.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG