Dostupni linkovi

logo-print

Vrata za investicije otvorena?


Jednogodišnja blokada pregovora Brisela sa Beogradom o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji imala je i svojih ekonomskih posledica. Stoga se od nastavka ovog procesa očekuju i ekonomski efekti. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da bi Srbija ove godine od EU mogla da dobije 129 miliona eura pomoći, kao i da bi se ta izdvajanja mogla povećati na milijardu eura godišnje do kraja mandata ove Vlade:

“Govorimo o šestini novca koji ne moramo da uzmemo od građana i privrede i koji možemo da upotrebimo za poljoprivredu, to je najveći deo evropskog budžeta, za nauku, univerzitet, socijalnu politiku i za nas vrlo važnu infrastrukturu.”

Đelićeva savetnica za evropske integracije Ksenija Milivojević objašnjava da bi Srbija od Evropske unije mogla da dobije pola milijade eura kada postane kandidat za članstvo, što bi najkasnije moglo da bude 2009. godine ali i mnogo više novca kada posle nastavka pregovora o pridruživanju postane i kandidat za članstvo:

"Najmanje duplo, neka procena je da bi to moglo biti i do 500 miliona eura, s tim što to zavisi od godišnje projekcije EU. Nije dovoljno da mi samo kažemo - treba nam novac za to i to - i da ga dobijemo, već je potrebno da razvijemo vrlo konkretne predloge."

Nastavkom pregovora sa Evropskom unijom Srbija dobija šansu da konačno popravi svoj međunarodni kreditni rejting, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić:

"Popravljanje kreditnog rejtinga značiće više novca za Srbiju, koji će se odobravati po povoljnijim uslovima, na duži period i sa nižom kamatom."

Odluku o nastavku pregovora ekonomisti vide i kao snažan signal za strane investitore. Takvu ocenu iznosi za naš program ekonomista Jurij Bajec:

"Već u ovoj godini gde je došlo do izvesnog slabljenja interesa za Srbiju, i zbog odugovlačenje formiranje nove vlade i zbog drugih neizvesnosti ali i zbog dosta dugog prekida pregovora sa EU, da se ti pregovori sa stranim investitorima ubrzaju. Verujem da će do kraja godine ako ne ponoviti se prošlogodišnji priliv stranih direktnih investicija, onda u svakom slučaju započeti pripremni pregovori o realizaciji značajnijeg obima investicija u idućoj godini. Tako da bi onda, na neki način, makar delimično nadoknadili ovaj prekid do kojeg je došlo u ovom prethodnom periodu."

Međutim, kao što guverner Jelašić, naglašavajući da je obnavljanje pregovora sa EU najbolja vest u poslednje vreme, ocenjuje da je očigledno da je u Srbiji politika bila "glavni izazov", pojedini analitičari upozoravaju da politika i dalje određuje konačan ishod odnosa EU i Beograda. Tako ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je nastavak pregovora "uzaludan potez" ukoliko Srbija ne ispuni obaveze prema Haškom tribunalu i zato ne očekuje poboljšanje ekonomske situacije odmah po nastavku pregovora:

"Svaki aranžman neke prethodno izolovane zemlje sa EU i sa ostatkom sveta je pozitivan korak, ali to da se tako brzo materializuje - ne može, jer jednostavno tu će verovatno biti nekih daljih problema; na primer, runda koja je ostala za pregovore može da se završi za mesec dana i posle toga treba da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Naravno da ako ne bude daljih koraka u saradnji sa Tribunalom u Hagu, to može da se odloži i ovoga kao da nije ni bilo. Prema tome, ne verujem da nešto može da se materijalizuje što se tiče stranih ulaganja."
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG