Dostupni linkovi

logo-print

Kupovanje vremena oko Kosova


Ne znam šta bi odlaganje rešenja statusa Kosova moglo da donese osim nekih ustupaka Rusiji oko drugih svetskih pitanja kao cena za njenu evenutalnu saglasnost na ovaj ili modifikovani predlog Rezolucije o Kosovu, kazao je za RSE Edvard (Edward) Mortimer, nekadašnji direktor Ureda Ujedinjenih nacija za informisanje, povodom (neprihvaćenog) predloga francuskog predsednika Sarkozija da se za šest meseci odloži odluka pod uslovom da nakon toga Rusija prihvati nezavisnost Kosova.


RFE:
Međutim, do skora je bila u igri opcija da čak i ako Rusija blokira u Savetu bezbednosti Rezoluciju o nezavisnosti Kosova, vlasti u Prištini bi unilateralno proglasile nezavisnost koju bi potom priznale SAD i pojedine evropske zemlje.

MORTIMER: Tačno, ali svi smatraju da to nije idealan scenario. Na primer, ukoliko bi Kosovo na taj način steklo nezavisnost, onda ne bi moglo da postane član Ujedinjenih nacija, jer bi Rusija i to blokirala. Dakle, taj scenario je moguć ukoliko ne bude sporazuma u Savetu bezbednosti, ali mnogi će nastojati da izbegnu takav rasplet.

RFE: Pojedini kosovski zvaničnici upozorili su u četvrtak da će posegnuti za unilateralnim proglašenjem nezavisnosti ukoliko Savet bezbednosti ne uspe da usvoji takvu rezoluciju. Da li bi u tom slučaju SAD i još neke zapadne zemlje priznale nezavisnost Kosova.

MORTIMER: Mislim da je to prilično verovatna opcija. One mogu pri tom postaviti određene uslove i izraziti neke rezerve. Međutim, u osnovi, pre svega SAD, smatraju da Kosova treba da što pre postane nezavisno.

RFE: Zapad između ostalog smatra da bi odlaganje rešenja za status Kosova moglo da izazove nasilje. Srbija i Rusija pak smatraju da je to ucenjivanje.

MORTIMER: Reč ucenjivanje se koristi da bi se optužila druga strana. U ovom slučaju i Beograd i Priština se međusobno optužuju za ucenjivanje. Međutim, na kraju se postavlja pitanje da li su interesi velikih koji su upleteni u ovaj sukob dovoljno jaki da bi izazvali negativne posledice i oko drugih pitanja. Ili, da li sporazum oko kosovskog slučaja može da vam koristi u rešavanju drugih problema. Po mom mišljenju, pozicija Rusije je da Kosovo nije vredno izazivanja velike međunarodne krize, ali zatezanjem u rešavanju njegovog statusa mogu dobiti ustupke na drugim stranama.
U svakom slučaju, mislim da će odluka o statusu Kosova biti odložena ali da će na kraju biti postignut nekakav sporazum Zapada i Rusije.
Mnogi ljudi smatraju da Rusija ima zapravo druge prioritete. Kosovo nije od ključnog interesa za Moskvu. Rusija je, kao što znate, zainteresovana za pitanja kao što su Abkhazija, Južna Osetija. Dakle, ukoliko bi Savet bezbednosti usvojio Ahtisarijev plan o nezavisnosti Kosova, Rusija smatra da bi to stvorilo presedan i za rešavanje ostalih etničkih konflikata i tražila bi ustupke.

RFE: Prema nekim procenama, u slučaju nezavisnosti Kosova, Srbi, koji se osećaju gubitnicima nakon svih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, mogli bi da proglase otcepljenje severnog dela Kosova u kome su u većini. Šta o tome mislite?

MORTIMER: Čini se da se Srbija približava Zapadu. Ne verujem da sadašnja Vlada u Beogradu želi da zaoštrava krizu. Naravno da je to delikatno pitanje za Srbiju i to je u emotivnom smislu razumljivo. Veoma je teško Srbima da prihvate razvoj događaja na Kosovu.

RFE: Međutim, svi srpski zvaničnici, uključujući i predsednika Tadića, odlučno odbijaju da prihvate bilo kakvu nezavisnost Kosova. Istovremeno, Srpska radikalna stranka je pojedinačno najjača. Zatim, premijer Koštunica lavira između proevropskog i nacionalističkog bloka, tako da je diskutabilno da li prozapadne snage u Srbiji zaista čine većinu.

MORTIMER: Slažem se da je situacija u Srbiji i dalje nestabilna i veoma je teško predvideti dalji razvoj događaja. Svakako ne očekujem da Beograd odmah prizna nezavisnost Kosova. Ali jedno je pitanje priznavanje nezavisnosti, a drugo eskalacija krize podsticanjem Srba na severu Kosova da se otcepe. Ne očekujem da će sadašnja Vlada Srbije ići tako daleko.

RFE: Da li je u tom smislu jučerašnja najava iz Brisela nastavka pregovora sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, jedan od ustupaka Beogradu kako bi popustio oko Kosova.

MORTIMER: Evropska Unija je svakako zainteresovana da pomogne Vladi Srbije nakon višemesečne blokade u njenom formiranju. U tom sklopu treba posmatrati i nedavnu posetu glavne Haške tužiteljice Karle Del Ponte koja je veoma pozitivno ocenila saradnju vlasti u Beogradu sa Tribunalom.

RFE: Da, general Tolimir je uhapšen, ali je ključni optuženik, Ratko Mladić, i dalje na slobodi.

MORTIMER: Da, ali zvaničnici u Srbiji su, čini se, dali obećanja, zbog čega je Karla Del Ponte optimistična i oko pronalaženja glavnog generala.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG