Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je kazao kako je veoma bitno da je Kosovo značajno pitanje na samitu G-8 i da će se o tome najozbiljnije razgovarati. «Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je taj koji je dao svoju poruku i stav o budućnosti Kosova. Takođe, imamo stranu koja ima drugačiji stav. Međutim, za nas je značajno da ova napor ima za rezultat ono što žele SAD i EU», kazao je predsednik Sejdiu, ističući da se sada ne može govoriti o rokovima rešavanja statusa Kosova. «Za nas je najznačajnije angažovanje svih zemalja koje podržavaju proces da on ima dobar završetak – podršku paketu predsednika Martija Ahtisarija i donošenje nove rezolucije i ja verujem u to angažovanje i u proces», kaže predsednik Sejdiu.
Potpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova Fatmir Limaj ističe kako su zemlje članice Saveta bezbednosti UN odlučile da o statusu Kosova nastave razgovore nakon Samita sedam najrazvijenih zemalja i Rusije, koji se održava u Nemačkoj. «Zemlje koje podržavaju paket Ahtisarija, SAD i zemlje Evropske unije, žele da iskoriste ovaj Samit da se u direktnim kontaktima Rusija ubedi da i ona bude deo procesa, jer je u interesu svih da se obezbedi jedinstvena odluka o budućnosti Kosova i o novoj rezoluciji», kazao je Limaj. On ističe kako ne veruje u odlaganje rešenja statusa Kosova pošto je ceo proces vođen od strane međunarodne zajednice i UN-a. «Sve mogućnosti su, kada su u pitanju odnosi Kosovo Srbija i međunarodna zajednica, već iskorišćene i sada je imperativ da se donese rezolucija o statusu. I mi očekujemo da će Rusija na ovom samitu ublažiti svoj stav», kaže Ljimaj.
Jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Randjel Nojkić ističe kako je ruski stav neslaganja sa predloženom rezolucijom principijelan i da se zasniva na međunarodnom pravu. On ističe da se sada ne radi samo o problemu Kosova. «Mislim da se sada ovde ne radi samo o problemu Kosova i o problemu Srba i Albanaca na Kosovu, već da se pre svega radi o jednom novom problemu, problemu koji je sada na ovaj način otvoren, a to je države koje imaju slične probleme kao što je problem Kosova. I mislim da će se, ukoliko se ne nađe mehanizam da se ne desi domino efekat, do tog trenutka status Kosova se zaista neće rešavati na takav način». Nojkić smatra da se do kraja ove godine najverovatnije ne može rešiti pitanje statusa Kosova. «Ja sam skoro siguran da do kraja ove godine neće moći da se reši. Mislim da i predstavnici kosovskih institucija shvataju da je ovo veoma komplikovan problem i da ovo nije samo problem Kosova već i širi. Smatram zaista da se problem Kosova mora rešiti ne samo na relaciji Vašington i Moskva već i Vasington, Moskva, Brisel.
Kosovski zvaničnici su više puta isticali da su zainteresovani da se odluka o statusu Kosova donese kroz Savet bezbednosti, ali da će, ukoliko dođu u poziciju da jednostrano proglase nezavisnost, to učiniti u dogovoru sa međunarodnim faktorom i zemljama koje su podržale Ahtisarijev predlog o nedgledanoj nezavisnosti.
Potpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova Fatmir Limaj ističe kako su zemlje članice Saveta bezbednosti UN odlučile da o statusu Kosova nastave razgovore nakon Samita sedam najrazvijenih zemalja i Rusije, koji se održava u Nemačkoj. «Zemlje koje podržavaju paket Ahtisarija, SAD i zemlje Evropske unije, žele da iskoriste ovaj Samit da se u direktnim kontaktima Rusija ubedi da i ona bude deo procesa, jer je u interesu svih da se obezbedi jedinstvena odluka o budućnosti Kosova i o novoj rezoluciji», kazao je Limaj. On ističe kako ne veruje u odlaganje rešenja statusa Kosova pošto je ceo proces vođen od strane međunarodne zajednice i UN-a. «Sve mogućnosti su, kada su u pitanju odnosi Kosovo Srbija i međunarodna zajednica, već iskorišćene i sada je imperativ da se donese rezolucija o statusu. I mi očekujemo da će Rusija na ovom samitu ublažiti svoj stav», kaže Ljimaj.
Jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Randjel Nojkić ističe kako je ruski stav neslaganja sa predloženom rezolucijom principijelan i da se zasniva na međunarodnom pravu. On ističe da se sada ne radi samo o problemu Kosova. «Mislim da se sada ovde ne radi samo o problemu Kosova i o problemu Srba i Albanaca na Kosovu, već da se pre svega radi o jednom novom problemu, problemu koji je sada na ovaj način otvoren, a to je države koje imaju slične probleme kao što je problem Kosova. I mislim da će se, ukoliko se ne nađe mehanizam da se ne desi domino efekat, do tog trenutka status Kosova se zaista neće rešavati na takav način». Nojkić smatra da se do kraja ove godine najverovatnije ne može rešiti pitanje statusa Kosova. «Ja sam skoro siguran da do kraja ove godine neće moći da se reši. Mislim da i predstavnici kosovskih institucija shvataju da je ovo veoma komplikovan problem i da ovo nije samo problem Kosova već i širi. Smatram zaista da se problem Kosova mora rešiti ne samo na relaciji Vašington i Moskva već i Vasington, Moskva, Brisel.
Kosovski zvaničnici su više puta isticali da su zainteresovani da se odluka o statusu Kosova donese kroz Savet bezbednosti, ali da će, ukoliko dođu u poziciju da jednostrano proglase nezavisnost, to učiniti u dogovoru sa međunarodnim faktorom i zemljama koje su podržale Ahtisarijev predlog o nedgledanoj nezavisnosti.
