Dostupni linkovi

logo-print

"Danas" se seća najgorih godina


Kako se početka, kada je sa nekolicinom kolega iz Naše Borbe pokrenuo Danas, seća Radomir Ličina, danas predsednik Upravnog odbora ovog lista:

"Bili smo obični siromašni novinari kao i većina naših kolega i sredstva za politički dnevnik nismo imali. Znači, mi smo morali da računamo na pomoć spolja u to vreme i na pomoć 'anonimnih prijatelja' odavde koji su bili spremni da nam pomognu, uz jedan mali uslov - nemojte reći da smo vam pomagali. Nije bilo jednostavno preživeti ni ovih 10 godina potom, ali i onih pre toga neodređeni broj godina je bila stalna borba. Jesmo li mi profesionalci po zanimanju, znači novinari ili smo Srbi, Hrvati, Albanci, muslimani ili bilo šta drugo po zanimanju? Naš odnos je od početka bio da mi ne želimo da budemo pripadnici bilo koje nacije."

Glavni i odgovorni urednik Mihajlo Ramač kaže da je najteže bilo '98 kada je Danas u Srbiji bio zabranjen i jedno vreme štampan u Crnoj Gori kao deo podgoričkih "Vijesti". Samo deo tih Vjesti stizao je kombijima u Beograd, a više puta se dešavalo da ga policija zadržava na granici:

"I onda naravno kada je počelo samo bombardovanje izlazili smo pod cenzurom, drugačije nije moglo. Znači, svaki dan su se otprintane stranice nosile u Ministarstvo informacija i ministar ili neko od činovnika je iščitavao sve tekstove, brisao ono što se nije smelo pomenuti. Bilo je reči i izraza i imena koji se nisu smeli, i bilo je tih istih koji su se morali upotrebiti... Znači moralo je da se kaže 'zločinačka agresija NATO-a', ili 'krvožedni Havijer Solana' - što u Danasu nikada nije objavljeno."

A kako je bilo kada je na snazi bio Šešeljev zakon o javnom informisanju:

"Mogao vas je tužiti bukvalno svako zbog bukvalno svačega. Recimo, napišete da ne funkcioniše gradski vodovod, mogao je glatko ne samo direktor vodovoda nego i svaki građanin tužiti, imali smo čak i takvu tužbu - građanin se javio - tužim vas zbog toga što ste objavili to i to. Sud za prekršaje je uglavnom uvažavao takve tužbe."

Kako se novinari Danasa sećaju dana kada je list zabranjen. Dragan Stošić, urednik kulturne rubrike:

"Baš tog dana kada su upali u Telegraf kod pokojnog Ćuruvije, neko nam je iz Telegrafa javio - vi ste verovatno sledeći na redu. Oni su došli uveče oko 7 - 8, mi smo već dva sata uporno iznosili kompjutere i sve ono što smo hteli da sakrijemo kako prosto ne bi bilo zapečaćeno. Došli su i zapečatili i mi smo sutradan bili 'praznih ruku', nismo znali šta da radimo."

Novinarka Safeta Biševac:

"Onda smo se odmah prestrojili, našli prostorije. Sarađivali smo sa gradskim sindikatom Nezavisnost i preselili smo se u njihove prostorije. Oni su imali 2 - 3 kancelarije a mi smo im skoro zauzeli sve, pa smo onda delili jednu stolicu. Mlađe kolege su onda izlazile na ulicu i prodavale novine kao kolporteri."

U ovim teškim vremenima bilo je i lepih trenutaka, a ono što nas je održavalo je to da smo svi znali da radimo nešto u šta verujemo, kaže Dragan Stošić:

"Meni lično je lep momenat kada sam prvi put otišao u Sarajevo na poziv, '99. ili 2000. godine, na filmski festival, što znači da je neko tamo u Sarajevu znao za Danas novine."

Danas su se promenili uslovi, ali se nije promenila suština, kaže Radomir Ličina:

"Moje je ubeđenje da se vlasti i dan danas ponašaju prema svim medijima kao što su se ponašale za vreme Miloševićeve vlasti. Oni žele da im mediji budu servis, a to je ono s čim se mi ne slažemo."
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG