Dostupni linkovi

logo-print

Evropa u očima Beograda


Jako puno posla i jaka politička volja je ono što je Srbiji potrebno da bi 2008. postala zemlja kandidat za članstvo u EU. Taj cilj je tehnički moguće ispuniti, ali treba još dosta toga uraditi u odnosu na obaveze prema budućem članstvu, kaže Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU:

“Treba započeti i završiti pregovore za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Odmah nekako u to doba potrebno je podneti i kandidaturu, jer onda iza kandidature, administraciju očekuje veliki posao koji se zapravo odnosi na upoznavanje EU i evropske komisije pre svega, na elemente i tempo reformi u svakom sektoru. To je ogroman posao a ono što je jako važno znati jeste da naša administracija, već sada kada komunicira sa EU komunicira na osnovu poznatih pitanja koja su bila poslata i Hrvatskoj i Makedoniji. Dakle, oni tehnički mogu zaista vrlo brzo da odgovore na ova pitanja."

U Srbiji se za hrvatski model vezuje ušteda vremena od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji do kandidature. Međutim, naši sagovornici iz Zagreba postavljaju pitanje šta se podrazumeva pod hrvatskim modelom. Ključno u hrvatskoj situaciji je da je ona hvatala zadnji voz, kaže za naš program Davor Dženero, nezavisni politički analitičar. Prva srećna pozicija bila je što je na kraju mandata u predizborno vreme Račanova administracija odmah nakon otvaranja pregovora o pridruživanju podnela molbu za članstvo, objašnjava Dženero:

“Prvi uvjet zadan Hrvatskoj bila je regionalna suradnja. Drugi uvjet bila je puna zaštita nacionalnih manjina u Hrvatskoj. Slijedeći uvjet - potpuna suradnja sa Haškim tribunalom, ali to naravno nije dostajalo za otvaranje pregovora. Bilo je potrebno da Hrvatska dokaže sposobnost da sve svoje represivne aparate, low enforcement snage dovede u potpunu političku kontrolu. Tek kad je uz to hrvatska politika pokazala i sposobnost da se u BiH ponaša bitno drukčije nego što se ponašala u Tuđmanovo vrijeme, tek tada se Hrvatskoj otvorila niša pristupanja EU."

Mnogo toga mora da uradi i Srbija pre svega i na planu reformi i njihovog tempa, objašnjava Tanja Miščević iz vladine Kancelarije za pridruživanje EU:

“Reforme u svim sektorima moraju biti nastavljene i ubrzane kako bismo u potpunosti mogli da, kada jednoga dana dođemo u fazu da tražimo i da uđemo u EU, tvrdimo da je reč o državi koja zaista ispunjava ne samo tehničke nego i ekonomske i političke standarde EU."



Namera da Srbija sledi putanju Hrvatske na putu ka EU jeste optimistična, kaže Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, ali ne i neizvodljiva:


"Putanja Hrvatske je bila zaista veoma brza, to su sve bili razmaci od godinu, godinu i po dana između pojedinih faza. To je bio jedan ritam koji je Hrvatska uspevala da sledi a delimično i sama da ga nameće. Ukoliko politička volja u Srbiji bude postojala, mislim da bi taj ubzani ritam mogao da se sledi, jer ono što je više puta u Briselu isticano - administrativni kapaciteti u Srbiji su postojali sve vreme."



Beograd poseduje tehničku spremnost za potpisivanje pregovora o stabilizaciji i asocijaciji na jesen. Tome ide u prilog i nedavna izjava evropskog komesara Olija Rena da bi pregovori sa Srbijom kada budu obnovljeni mogli da budu završeni za dva tri meseca. Za potpisivanje sporazuma Beograd, međutim i dalje mora da ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu i izruči preostale optuženike, pre svega Ratka Mladića. I Hrvatskoj su u jednom trenutku pregovori bili zaustavljeni zbog nespunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu. Hrvatska se uozbiljila u roku od dve godine, kaže naš sagovornik iz Zagreba Davor Dženero:


“Kada je postalo jasno da bez pune suradnje sa Haškim tribunalom i bez uhićenja odbjegloga Gotovine stvari neće biti moguće, tek tada je vlada počela ozbiljno raditi. I kada je uspostavljen potpuni koncenzus između vlade i opozicije da te poslove treba obaviti stvari su išle brzo."

Neizručenjem haških optuženika Srbija bi ponovo ušla u blokadu odnosa sa EU, što bi bila velika šteta, upozorava Jelica Minić iz Evropskog pokreta:

“Mi smo dva puta po godinu dana prekidali pregovore sa EU. To ni jedna druga zemlja koja ima aspiracije da uđe u EU nije činila."
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG