Dostupni linkovi

logo-print

Mala karta u velikoj partiji?


Sagovornici Radija Slobodna Evropa Sergej Romanjenko i Obrad Kesić očekuju da će samitom G8 dominirati još jače tenzije u odnosima Vašingtona i Moskve, gde će se Putin i Bush licem u lice sresti, i da će se te tenzije preneti i na kosovsko pitanje.

Rastuće nepoverenje i otpužbe u odnosima između Moskve i Vašingtona počele su da asociraju na neke svađe oko prevlasti i uticaja koje su Rusija i SAD vodile tokom “hladnog rata”, ocenjuje “Washington Post”.

Napetosti u odnosima dveju sila su toliko porasle da su Bela kuća i Kremlj odlučili da upriliče samit predsednika Vladimira Putina i Georgea Busha 1. jula u državi Main, na imanju oca američkog šefa drćave, iako nije jasno kako će taj susret amortizovati atmosferu nepoveranja i udaljenost stavova dveju strana, piše New York Times.

Ruski analitičar Sergej Romanjenko kaže da će Samit G8 biti obeležen velikim tenzijama između Rusije i Amerike po pitanju američkog raketnog štita u Evropi, a da bi Kosovo, iako pitanje od lokalnog značaja, moglo biti dodatna karta u opasnom globalnom sučeljavanju dveju sila:

"Verovatno ce doći do zaoštravanja i u odnosu na Kosovo. Sama tema Kosova je potpuno lokalna, ona ne spada u set strateških problema ni u Rusiji ni u Sjedinjenim Državama, ali će verovatno i ona doživeti “globalizaciju”, što će, ako se desi, biti velika greška od strane Rusije i SAD. Dakle, moglo bi se dogoditi da ne samo Rusija nego i SAD odgovor na kosovsko pitanje ne potraže u nastojanju da se dođe do principijelnog rešenja nego u potrebi da odigraju neke svoje globalne igre”.

Sjedinjene Države i Rusija trebalo bi da potraže ključ za kompromis oko najmanje 10 pitanja, među kojima je status Kosova, kaže za naš program analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić u odgovoru na pitanje može li se neki okvir za kompromis naći na samitu G8:

"Nerealno je očekivati da će da dođe do bilo kakvih kompromisa, što se tiče tih 10 pitanja, uključujući i pitanje Kosova. Barem za sada, razlike u pozicijama su prevelike. Mislim da zbog toga postoje samo dva moguća izbora: jedan je da se forsira pitanje rezolucije i da se vidi da li će Rusija zaista iskoristiti veto. Ako se to desi, otvara se mnogo ozbiljnija krizna situacija ne samo na Kosovu nego i u širem regionu. No, postoji i način da se izbegne ovo zaoštravanje – a to je jednostavno nastavak pregovora između Srba i Albanaca oko pitanja statusa Kosova."

Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Zalmay Khalilzad izjavio je da krajem ove nedelje očekuje glasanje u Savetu bezbednosti o nacrtu rezolucije o Kosovu, ali drugi diplomati, među kojima je i belgijski ambasador u svetskoj organizaciji Johan Verbeke, koji ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti, zalažu se za to da najpre čuju vesti o rezultatima sastanka G8.
Na pitanje kada će američka administracija odlučiti da li će forsirati rezoluciju o Kosovu na East Riveru ili će još jednom odložiti odluku o njegovom statusu, Obrad Savić kaže:

"Teško je sada reći da li će Amerikanci da odustanu od toga da probaju da što pre proguraju rezoluciju. Što se tiče Evrope, jasno je da postoji ozbiljan strah da ako se dođe do situacije da Rusija mora da iskoristi veto, da to potpuno zatvara mogući kompromis i otvara vrata jednoj potpuno novoj situaciji na terenu. Može se očekivati da bi takav potez otvorio veću krizu za ceo Balkan. Zbog toga mislim da postoji velika želja od strane više evropskih zemalja da se odustane barem od rokova koji se najavljuju u javnosti i da se pokrenu procesi pregovora između Evrope i Amerike sa jedne i Rusije sa druge strane."

Teško je predviđati, naročito budućnost, kako reče bivši visoki zvaničnik Rusije, ali može se pretpostaviti da će se od ishoda susreta u četiri oka između Georgea Busha i Vladimira Putina u Nemačkoj, pa zatim još jednog, mesec dana kasnije u Mainu, bolje moći naslutiti ram za sliku budućeg statusa Kosova.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG