Slobodan KOSTIC, Zoran PRERADOVIC, Maja BJELAJAC
O akciji kojom je koordinirao direktor BIA-a Rade Bulatović, bili su upoznati samo pojedini članovi vlade.O hapšenju Zdravka Tolimira nisu bili obavešteni ključni ljudi u čijoj je nadležnosti potraga za licima koja su optužena za ratne zločine – tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, načelnik Vojno-bezbednosne agencije Svetko Kovač, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju Haškim tribunalom Rasim Ljajić, niti je o tome bio informisan novoosnovani Savet za nacionalnu bezbednost na čijem se čelu nalazi predsednik Boris Tadić. Ljajić i Vukčević zbog toga su ponudili ostavke premijeru Vojislavu Koštunici.
Čitava akcija izvedena je u najvećoj tajnosti, tako da ni u samom vrhu MUP-a nisu znali da BIA raspolaže podacima o mestu skrivanja Zdravka Tolimira i da se sprema njegovo hapšenje. Čelnici MUP-a bili su obavešteni da je u toku provera podataka koji se odnose na haškog begunca Stojana Župljana, tako da su naknadno saznali da je uhapšen Zdravko Tolimir. Na taj način su obmanuti i neki državni čelnici Srbije, koji su tek nakon dolaska tužiteljke Karle Del Ponte upoznati sa činjenicama o hapšenju Zdravka Tolimira.
Predsednik Srbije Boris Tadić međutim tvrdi da su ključni ljudi zaduženi za sprovođenje Akcionog plana o saradnji sa Haškim tribunalom bili upoznati da se priprema hapšenje Tolimira:
"Znali su svi koji su trebali da znaju, naravno i ja."
Istovremeno, na naše pitanje da li je tačno da pojedini državni zvaničnici nisu bili obavešteni o hapšenju Zdravka Tolimira, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ovako je odgovorio:
"Gospodin Tolimir je uhapšen, tako da činjenice najviše govore, nagađanja su druga kategorija i ja to naravno neću komentarisati."
U Specijalnom tužilaštvu za ratne zločne agenciji Beta su demantovani navodi o ostavkama tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića, kao potpuno netačni. U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije nisu zeleli da komentarišu navode našeg radija podsećajući na izjavu direktora policije Milorada Veljovića datu odmah nakon hapšenja Tolimira koji je kazao da je MUP podatke o Tolimiru dobio od bezbednosnih službi koje je prosledio policiji Republike Srpske.
S druge strane kao indikativna mogla bi da posluži činjenica da je glavna tužitelja Haškog tribunala Karla del Ponte čestitke za hapšenje Tolimira uputila na samo jednu adresu:
"Dozvolite da vam kažem da je istina da zaista jesam čestitala šefu BIA-e Radetu Bulatoviću za ovu uspešno izvedenu akciju i saradnju."
Hapšenjem Zdravka Tolimira u Srbiji, a potom njegovim prebacivanjem na granicu sa Bosnom i Hercegovinom, prekršen je i Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom. Ekspert za medjunarodno pravo Vojin Dimitrijević naglašava da za sam Tribunal nije značajno na koji način je Tolimir uhapšen, ali i podvlači da je Zakon prekršen ako je optuženik slobode lišen u Srbiji jer Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa da se uhapšeni preda istražnom sudiji i donese odluka o izručenju:
"Ja pretpostavljam da je to želja Vojislava Koštunice da ne okalja svoj srpski obraz time što će ikoga da uhapsi ovde. Oni su zaboravili na taj zakon o dobrovoljnim predajama, ali je bilo važno da se ne prekrši to sveto pravilo da ova vlada neće nikoga uhapsiti. Onda je Tolimir maknut negde drugde da bi tamo bio uhapšen."
Skandal koji je izbio oko načina hapšenja Zdravka Tolimira, naravno ni na koji način ne umanjuje značaj činjenice da je slobode lišen nekada visokopozicionirani čelnik vojske bosanskih Srba i jedan od najbližih saradnika najtraženijeg optuženika Ratka Mladića, što Srbiji otvara put ka evroatlanstkim integracijama. Na posletku sam način na koji je uhapšen Tolimir vrlo verovatno neće uticati ni na izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte od kojeg direktno zavisi nastavak pregovora Srbije i EU.
Kabinetske i terenske informacije
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik demantovao je navode nekih srbijanskih i bosanskohercegovačkih medija da general Vojske RS-a Zdravko Tolimir nije uhapšen u Bosni i Hercegovini već u Beogradu. Sarajevski „Dnevni avaz“ objavio je da su Tolimirovo hapšenje izrežirali Dodik i premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Demantujući navode „Avaza“, premijer RS-a potvrdio je da je u slučaju Tolimir postojala tek saradnja policija RS-a i Srbije, a da je drugo pitanje „kako ko doživljava tu saradnju“:
«Gospodin Tolimir je lociran i zajedno sa organima policije Srbije i policije RS-a uhapšen na prostoru RS-a i na osnovu toga uspostavljen je kontakt s Haškim tribunalom - i, naravno, proceduru koja je već poznata ne trebam ni objašnjavati.»
Autor teksta o Tolimirovom hapšenju, novinarka Edina Sarač, kaže da su priču o režiranom hapšenju potvrdili izvori sa različitih strana:
«Radi se o izvorima i iz Srbije i iz Haškog tribunala, dakle sa dvije strane smo dobili potvrdu da su gospoda Ljajić, Vukčević i Svetko Kovač podnijeli ostavke jer su shvatili da ih je premijer Srbije Vojislav Koštunica izigrao u slučaju Tolimir.»
Premijer RS-a Milorad Dodik naglasio je da je vijest o izrežiranom Tolimirovom hapšenju potekla prvo iz sarajevskih medija, odakle se, po njegovom mišljenju, vodi hajka na njega i RS-a:
«Prvo je objavljeno u Sarajevu. A sve što mi uradimo ovdje, nastoji da se omalovaži. Prema tome, te vijesti iz Sarajeva ja ne tumačim. Ja sam dobio izvještaj, ja nisam bio u Bratuncu, ja nisam zadužen da hodam po terenu i hapsim. Sjedio sam u svom kabinetu i dobio obavještenje policije u kome piše tako.»
Bivši rukovodilac Službe državne bezbjednosti RS-a Predrag Ćeranić kaže da postoji mnogo nelogičnosti u priči o Tolimirovom hapšenju - od zvaničnih saopštenja policije RS-a i Srbije, do izjave samog Tolimira u Hagu, gdje je decidno naveo da je uhapšen u Beogradu i potom prebačen u okolinu Bratunca u RS-u:
«U suštini javnost je ostala uskraćena za istinitu informaciju o ovom slučaju. Ove oprečne tvrdnje otvaraju niz pravnih dilema. Ako je tačna Tolimirova izjava, postavlja se pitanje zakonitosti i legalnosti hapšenja, što je vrlo bitno za dalji tok postupka. Ja bih podsjetio na slučaj Stiva Todorovića koji je, nakon što je dokazao da je njegovo hapšenje bilo nelegalno, Haško tužilaštvo doveo u vrlo nelagodnu situaciju, što je sve za rezultat imalo sklapanje Todorovićeve pogodbe, odnosno nagodbe sa Tužilaštvom.»
Ćeranić zaključuje da je suviše politike o cijeloj priči, a da je zakonska procedura u drugom planu. Analitičari, međutim, ističu da je lokacija Tolimirovog hapšenja formalno pitanje, irelevantno za suštinu problema. Politički analitičar Tanja Topić:
«U cijeloj ovoj priči najmanje je doista bitno gdje je uhapšen Tolimir iz prostog razloga što mislim da je najbitnija stvar da se on nalazi u Hagu i da poruka treba biti jasna - da svi koji su osumnjičeni za ratne zločine treba zbog nas samih da budu uhapšeni i prebačeni u Hag.»
Iako se Zdravko Tolimir možda nije svojom voljom našao u istočnoj Bosni, neke simbolike ima u tome što je uhapšen u blizini mjesta gdje se dogodio najveći zločin, blizu Srebrenice zbog koje je ovaj haški bjegunac na trećem mejstu, iza Karadžića i Maldića, na listi najtraženijih zločinaca.
