Dostupni linkovi

logo-print

Karla del Ponte u Beogradu


Dolazak Karle del Ponte, glavne tužiteljke Haškog tribunala, koja će u Beogradu tokom četvorodnevnog boravka razgovarati sa državnim zvaničnicima i operativcima koji tragaju za optuženima, dočekan je kao nikada ranije – sa puno optimizma i velikim očekivanjima. Za to postoje dva ključna razloga, rekao je za RSE Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore i nekadašnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom:

"Imamo novu Vladu i ona s razlogom očekuje sada, imajući u vidu obećanja koja su data u prethodnoj kampanji, da ova Vlada ovako kako je sastavljena imajući u vidu da je DSS u njoj, da će možda imati drugačiji odnos prema sudu u Hagu. To znači da će biti angažovanija u saradnji nego što je prethodna Vlada u poslednjih godinu dana radila. Dakle, to je jedan razlog zašto svi očekuju da bi njen izveštaj mogao da bude povoljniji i da ona sa nekim očekivanjem dolazi u Beograd. Drugi razlog je što se nešto, u međuvremenu, zaista konkretno dogodilo, uhapšen je Tolimir, lista od 6 manje jedno ime - samo 5 ljudi je ostalo. Tako da je to sad već jedan konkretan rezultat formiranja nove Vlade i verovatno je to signal da će Vlada nastaviti ovako da radi i dalje."

U tom kontekstu, Svilanović pominje i jedan važan detalj:

"Ne treba zaboraviti da je ovo prvi put da je gospođa del Ponte u Beogradu na poziv premijera i predsednika i to verovatno dodatno podstiče očekivanja i kod nje, da će saradnja u nekoliko narednih meseci, godinu dana biti bolja nego sad."

A na drugu specifičnost ove posete Karle del Ponte, da je to njen poslednji dolazak pre odlaska sa funkcije tužioca, podseća novinar Dejan Anastasijević koji od samog početka prati hašku problematiku:

"Sada je u interesu Karle del Ponte da izgladi svoje odnose sa Beogradom jer joj u septembru ističe mandat i neće biti produžen. Mislim da je i ona svesna da bi zaoštravanje odnosa sa Beogradom ustvari umanjilo njene šanse da za svog mandata vidi Ratka Mladića u Hagu. Čini mi se da je i njoj u interesu da malo ublaži ton, pogotovo što su iz EU stigli signali da će bez obzira na njen izveštaj, pregovori sa Beogradom o pridruživanju biti nastavljeni. Tako da, u bilo kojoj varijanti pojačanja pritiska na Beograd i zaoštravanje odnosa sa Beogradom joj ne bi odgovaralo."

Iako iz navedenih razloga srpski zvaničnici Karlu del Ponte ovog puta dočekuju prilično relaksirani, Anastasijević podseća da odnos tužiteljke Haškog tribunala i beogradskih vlasti nikada nije bio lagodan:

"Jako mnogo nesporazuma i međusobnih optuživanja. Ne radi se, naravno, samo o premijeru Koštunici koji je još kao predsednik ondašnje Jugoslavije izjavljivao da mu je Hag deveta rupa na svirali, bilo je problema sa vladom Zorana Živkovića - treba podsetiti da je ta vlada svojevremeno čak organizovala demonstracije u znak podrške Sretenu Lukiću, koji je tada obavljao visoku dužnost u MUP-u. I naravno, od kada je Vojislav Koštunica postao premijer, stvari su se još i pogoršale."

Ovo podsećanje da je Vojislavu Koštunici nekada deveta rupa na svirali postala jedna od najvažnijih, Goran Svilanović ovako je objasnio:

"Stavovi u politici se menjaju pa ih i on menja. Od dana kada je tu izjavu dao, a dao je pre nego što je izabran za predsednika Vlade, negde krajem 2003. godine, on je već početkom 2004, kada je govorio kao mandatar Vladi i predstavljao svoj program Parlamentu ipak nekoliko rečenica rekao u prilog saradnji sa Tribunalom. Dakle već tada je imao malo drugačiji stav. Zatim, 2004. godina je bila kada ništa nije urađeno, 2005. godina je bila u kojoj je 14 ljudi, na razne načine, dobrovoljno, kobajagi dobrovoljno, ipak ta vlada otpremila u Hag. Onda smo 2006. imali potpuni zastoj i sada 2007, započinje jednom konkretnom akcijom Vlade koju on vodi."


Zato, kada su u pitanju nekadašnji otpori Vojislava Koštunice prema Hagu, Svilanović zaključuje:

"To ste dobro pomenuli. U njegovom odnosu prema Tribunalu mislim da je potpuno svestan od kolikog je značaja nastavak saradnje sa EU, i u tom kontekstu koliko je važno da Mladić bude u Hagu. To su razlozi za jedan novi događaj."

Dakle, jasno je da je i jednoj i drugoj strani u interesu da se okrene novi list, zaključuje Dejan Anastasijević:

"Koštunici, pre svega, zato što mislim da je konačno video koliko nesaradnja sa Hagom i naročito slučaj Ratka Mladića otežavaju poziciju Srbije u čitavom nizu spoljnopolitičkih pitanja, ne samo u odnosima sa EU nego i u pregovorima oko Kosova. Kad se sve uzme u obzir, nije naročito čudno što obe strane shvataju da je vreme da svoje ranije nesporazume i svađe ostave iza sebe."

Za sada je tako, ali poboljšani odnosi Haga i Beograda biće na ozbiljnoj probi sve dok su Ratko Mladić i još četvorica haških optuženika na slobodi.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG