Dostupni linkovi

logo-print

Skupština bez dostojanstva


Kratko podsećanje na dijalog kakv je vodjen na sednici skupštine na dan izbora Tomislava Nikolića za predsednika skupštine:

“Vi uzimate u usta Srpsku radikalnu stranku. Uzmite žvaku, uzmite nešto gospodine Petroviću, što može da Vam pričini zadovoljstvo.”

“A vi svi ste plašljiviji od zečeva! Sram vas bilo!”

“Gospodine Šutanovac, to što ste Vi izgovorili, nikakve veze, gospodine dragi, s politikom, a nažalost, ni s mozgom nema. Hvala vam."

"Gospodine Aligrudiću, kad sledeći put budete rekli da ja nemam veze s mozgom, molim Vas, skinite hulahopke pre toga, pa se spremite da vam uši izvučem kako zaslužujete."

“Doktor Vojislav Šešelj je napisao jednu knjigu. Ta knjiga se zove "Politički ortakluk kurve - izvinjavam se što moram da pročitam - del Ponte i - zamislite, molim vas - kurve del Koštunice."

“Gospodine Petroviću, dopunite svoje znanje, još jednu knjigu ću vam ja pokloniti, dr. Vojislava Šešelja, "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića".

Nema sumnje da se ovakav rečnik može sankcionisati normativno, da se može skicirati vokabular koji se ne sme čuti sa parlamentarne govornice, što i najavljuje novi srpski speaker Oliver Dulić, ali ostaje otvorena sumnja da će to dovesti do podizanja nivoa komunikacije u parlamentu:

“Naravno, vrlo je teško naći balans između, s jedne strane, potrebe da parlament radi efikasnije, da se definišu reči koje ne bi trebalo da budu prihvaćene, i, s druge strane, potrebe opozicije da kritikuje vlast.”

Engleska je, s pravom kažu, majka svih parlamenata. Vrhovni sudija u britanskom parlamentu je speaker - predsednik. Poslanici, ako se zaboravi minut za pravo odgovora, uglavnom govore ukupno 8 minuta - i tu nema popusta. Obraćaju se predsedniku skupštine, a odgovore na diskusiju drugih poslanika saopštavaju spikeru govoreći o kolegi u trećem licu jednine. Nezamislivo je da muškarci-poslanici nemaju kravate, akamoli da nose majice sa likovima svojih partijskih vođa, da uvredljivo gestikuliraju, da kolege nazivaju lažovima, izdajnicima, kaplarima ovog ili onog stranca, itd. Ako se incidenti i dogode, na scenu stupa poslovnik, speaker parlamenta i sankcije koje se kreću od izvinjenja, oduzimanja reči i odstranjivanja iz diskusije ili sa sednice.
Slično je i u sistemu američkog parlamentarizma, čije osnove je definisao predsednik Thomas Jefferson, u vreme postavljanja temelja Sjedinjenih Američkih Država. Te norme parlamentarne komunikacije su veoma striktne, kaže profesorka Kathleen Hall Jamieson sa univerziteta u Virdžiniji:

“Ne smete u debati povrediti integritet drugog poslanika. Ne možete ga nazvati lažovom. Morate se fokusirati na temu dnevnog reda, a ne na osobu. Čak iako verujete da je neko lagao, da nema integritet, ako to izgovorite, to je kraj debate jer ako nekog optužite da je lopov, nema baš mnogo smisla nastavljati diskusiju sa njim. A ako nasrnete na nečiji integritet, ne možete očekivati da će on želeti da nastavi diskusiju sa vama. Zbog toga je set parlamentarnih pravila, sadržanih u poslovniku Predstavničkog doma američkog kongresa, takav da bez obzira šta mislite o kolegama poslanicima, morate sa njima komunicirati na dostojanstven i produktivan način jer je to jedini način da parlament zaista i radi to što mu je u opisu posla. Ako ne poštujete ta pravila, formalni sistem će se pokrenuti da budete sankcionisani”.

Parlamentarna pravila, iako bi se mogla nadgrađivati, postoje i u srpskoj skupštini, ali problem je, ipak, negde drugde, kaže politički analitičar Zoran Stojiljković:

“Kod nas je problem nedostatka onoga što se kolokvijalno zove ‘politička korektnost’, što znači antidiskrimitivan pristup svim grupacijama i opredeljenjima bez kolokvijalnog i folklorno-balkanskog vređanja. To nije toliko - da nemamo iluzija - stvar nedovoljne kultivisanosti samih poslanika ili najčešće nije, nego pogrešne informacije o političkom senzibilitetu i kulturi samih građana. Naime, sve dok se misli da taj fajterski politički vokabular, taj hod na ljude ne argumentima nego uvredama, onim što se zove ‘ad baculinum i ad hominem’ - batinom i na čoveka, izaziva podršku u dobrom delu biračkog tela, gotovo ce ga svi poslanici, posebno iz pojedinih poslaničkih grupa, veoma cesto upraznjavati. Tek onoga trenutka kada iz javnomnjenjskih istraživanja dobiju poruku da je to politički neupotrebljivo, imacemo izmenu političkog ponašanja u parlamentu.”

Kad je već tako, kakav je onda uopšte smisao postojanja predsednika parlamenta u Srbiji? Ta nemoćna figura nije u stanju da primeni ni sankcije iz postojećeg poslovnika, akamoli da inicira amandmane na njegove norme:

“On je prvi među jednakima u čitavoj toj priči. Ni on niti ukupno predsedništvo parlamenta nema tako izdvojenu ulogu. Ali, problem je i u “bičevima”, odnosno šefovima poslaničkih grupa, koji bi, po prirodi stvari, bili najodgovorniji za ovu praksu, a često u njoj upravo oni prednjače. Problem je i sto nemate popis nekorektnih političkih izraza. Uz to, poslanici se služe i pravilom da sve što je izgovoreno u parlamentarnoj raspravi - ne može biti sankcionisano samim tim što imaju poslaničke imunitete. Mi u poslednjih nekoliko godina imamo tanke parlamentarne većine i dosta podgrejanu političku atmosferu, tako da se ta ovlašćenja jako retko koriste. Upravo zbog toga što ih ne možete primeniti ni na poslanike parlamentarne većine, ni na poslanike one stranke koja iz različitih razloga nije ušla u vladu, ali je spoljna parlamentarna podrška partijama i koaliciji na vlasti. Činjenica je i da se parlament i televizijski prenosi parlamentarnih sednica koriste kao neka vrsta partijsko-političke tribine i kao dodatna logika borbe,tako da rasprava jako lako sklizne u pitanja iz oblasti koje nemaju gotovo nikakve veze sa dnevnim redom; to je ono što parlament čini dodatno neefikasnim.”

Čujmo kako se, za razliku od srpskog poslanika, provede njegov kolega na sednici Predstavničkog doma Kongresa, ako odluči da sa govornice pošalje uvredu, porugu, optužbu, podrugljiv nadimak i slično:

“Ako neki poslanik, na primer, ima primedbu na jezik kolege koji je za govornicom, koji je, recimo, drugog poslanika nazvao lažovom ili optužio za izdaju, on ulaže prigovor na kršenje poslovnika i tada diskusija automatski biva suspendovana. Osoba koja je problematične reči izgovorila ima šansu da povuče ono što je rekla, što u biti znači da se izvini za to što je izgovorila i tek nakon toga se diskusija nastavlja. Ako pak odbije da to učini, ceo dom odlučuje o tome da li su te reči povreda poslovnika. Parlament može i oduzeti pravo tom poslaniku da učestvuje u diskusiji i narediti mu da napusti sednicu skupštine. To će se dogoditi ukoliko dom zaključi da je do povrede došlo, a onaj koji je to učinio i dalje odbija da se izvini”, kaže Kathleen Hall Jamieson, profesorka Univerziteta u Virdžiniji.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG