Dostupni linkovi

logo-print

Reakcije na novi predlog rezolucije o Kosovu


Nebojša BUGARINOVIC, Gëzim BAXHAKU

Bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović kaže da je evidentan pritisak, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, da se što pre donese konačno rešenje za Kosovo i to ono koje nije povoljno za Srbiju. On ipak smatra da, bez obzira što se novi nacrt rezolucije o Kosovu našao na stolu i što su iza njega stale najmoćnije države sveta - i dalje postoje šanse da Beograd, uz pomoć Moskve, preokrene situaciju u svoju korist:

"Rezolucija je tako napravljena da na neki način izvrši ublažavanje kroz sistem - da ga grubo nazovem - obmane. Nije nezavisnost pa nigde u rezoluciji nećemo pomenuti nezavisnost a zapravo će biti nezavisnost - 'nije šija nego je vrat'. Tako da Srbija ima veliku šansu sa pristupom u kome naš stav mora da bude potpuno jasan. Mislim da je on za sad jasan i da nema pukotina. Voleo bih da ta homogenost bude i dalje prisutna barem kada se radi o vladajućoj koaliciji, bez obzira što ima i onih koji misle da je KiM gotovo, izgubljeno itd. Moram da kažem da - ništa niste izgubili dok ne izgubite. Tako treba gledati i na ovu rezoluciju. Mislim da ulazimo u jedan procep koji bih možda nazvao 'početak završnice oko KiM', a na šta će to izaći - videćemo. Za mene su sve opcije faktički na stolu. Stav Srbije mora da bude jasan i ja podržavam stav koji za sada vrlo precizno i jasno iznose i predsednik Srbije i predsednik Vlade."

U Srbiji su u velikoj manjini oni koji podržavaju američko-evropski plan. Da je nezavisnost Kosova neminovnost, stanovište je Liberalno demokratske partije. Funkcioner ove stranke istoričar Nikola Samardžić kaže da je problem koji postoji sa stavom Rusije dodatno zamršen događajem koji sa formalno još uvek južnom srpskom pokrajinom nema direktne veze:

"Čitav problem zadire dalekosežno u prošlost, budući da se Evropljani uprkos upozoravanju Niksonove administracije s početka '70-tih godina postali preterano zavisni od ruskih energenata, čemu su najviše doprineli socijaldemokrati u Zapadnoj Nemačkoj. Ta su se upozorenja danas ostvarili da zapravo EU oseća ograničenja u dometima svoje spoljne politike od jedne autoritarne, i u svakom smislu problematične države, koju danas simbolizuje Putinova Rusija. To je jedan od razloga zbog kojeg se postavilo pitanje veta, koji bi mogao da onemogući miran proces koji bi podrazumevao ne samo formalnu nezavisnost Kosova nego i stabilizaciju čitavog regiona pod nadzorom evropskih institucija."

Nikola Samardžić ističe neminovnost evropskog nadzora nad procesom rešenja kosovskog pitanja i potrebu da se do rešenja napokon dodje:

"Kao što je potrebno da se uloži politička volja većine građana Kosova, na isti način je potrebno da se u jednom dugoročnom budućem periodu nadzire njihovo ponašanja, budući da i ono u prošlosti i u tekućem razdoblju daleko izlazi iz okvira demokratskog i tolerantnog. I naravno, ne bi smelo da se dogodi to da bilo kakva odluka doprinese rešenosti ekstremnih Albanaca i nekih srpskih službi koje nisu još uvek pod demokratskom kontrolom, da izazovu neko nasilje. U svakom slučaju, najgori scenario bi bio taj koji verovatno priželjkuju određeni krugovi u srpskoj vladi i službama bezbednosti da se jednim ograničenim ali dirigovanim nasiljem zapravo ukaže na samo stanovište srpske vlade - da Albanci ne zaslužuju nezavisnost koju zahtevaju."

Stavovi na Kosovu i o novoj rezoluciji različiti

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je izjavio da Zapad čini napore da obezbedi tekst koji će imati podršku svih zemalja članica Saveta bezbednosti, izražavajući uverenje da promene ne diraju suštinu sporazuma:

«Mislim da se radi o vanrednom angažovanju svih faktora da se postigne zajednički dogovor, uz tekst koji će svi podržati. Mi verujemo u proces i mi verujemo u sve međunarodne mehanizme i zemlje posebno, i u SAD i u EU, da proces vode napred.»

Sejdiu je rekao da je obavio telefonski razgovor i sa izaslanikom SAD za status Kosova ambasadorom Frenkom Viznerom, koji mu je pružio uveravanja da se proces u Njujorku odvija u potrebnom pravcu ka donošenju nove rezolucije.

I premijer Kosova Agim Čeku je rekao da su izvršene promene ustupak koji se čini Rusiji, ali i kao takva ova je rezolucija prihvatljiva za Kosovo:

«Mislim da se ne radi o suštinskim promenama, mislim da se radi o ustupku koji je napravljen Rusiji da prihvati ili da u najmanju ruku bude uzdržana. Mislim da nema potrebe za daljim popuštanjem, ali da i ova rezolucija nama omogućava da proglasimo nezavisnost i utvrđuje da je paket Ahtisarija paket kojim ćemo mi odrediti odnose u našem društvu.»

Za razliku od prethodnih izjava, kosovski lideri su kazali da ne treba govoriti o rokovima kada će se usvojiti rezolucija, ali je, prema njima, značajno da SAD i EU podržavaju plan Ahtisarija i novu rezoluciju. I lider Reformističke partije ORA i član Pregovaračke ekipe Kosova Veton Suroi kaže kako promene nisu problem za Kosovo, ali da političke poruke pokazuju da, nezavisno od ovih popuštanja, one ponovo nisu prihvatljive za Rusiju:

«Promene ne menjaju suštinu predloga, ali kako se vidi iz reakcije Rusije - neće moći da prođu. Tako da ulazimo u tešku fazu, gde velike sile trebaju usaglasiti, ne samo jednu ili drugu izmenu, već principe na kojima će rešiti ovaj otvoreni spor među njima.»

Istovremeno, u jednom pismenom saopštenju iz Demokratskog saveza Kosova se ističe da procenjuju da predložena rezolucija nije doživela nijednu suštinsku promenu i da se ni u čemu ne razlikuje od predloga koji je ranije bio pripremljen. I potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković kaže kako se u novom predlogu radi o kozmetičkim promenama i da je ostala suština predloga međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija:

«Više mislim da se radi o retoričkoj nego o suštinskoj promeni, s ozbirom da politički deo Ahtisarijevog plana za Srbe sa prostora Kosova i Metohije predstavlja jedan zaista ozbiljan problem.»

Ona smatra da bi se uz izmene tehničkog dela Ahtisarijevog paketa, pre svega u delu oko decentralizacije (horizontalnih i vertikalnih veza između opština sa srpskom većinom i sa Beogradom) taj deo predloga moga biti prihvatljiv. Predlog za imenovanje specijalnog izaslanika UN-a za pitanja izbeglica i raseljenih lica, prema njenom mišljenju, nije dovoljan:

«Mislim da izaslanik koji bi se bavio samo procesom povratka nije nešto što bi bilo relevantno, ja bih više volela, s ozbirom da ulazimo u fazu rešavanja budućeg, a ne konačnog statusa Kosova i Metohije, da se uspostavi suštinska institucija ili da Savet bezbednosti predloži čoveka koji će imati nadležnosti da uspostavi instituciju odgovornosti.»

Gospođa Trajković smatra da bi problem povratka bilo jedno od ovlašćenja takvog izaslanika, uz obezbeđivanje neophodnih sredstava za ostvarivanje procesa održivog povratka raseljenih.

U Prištini se ocenjuje da su izmene u predlogu rezolucije deo angažovanja SAD i zapadnoevropskih zemalja da se obezbedi podrška Rusije ili da se izbegne ruski veto.
XS
SM
MD
LG