Dostupni linkovi

logo-print

Njegovo veličanstvo, preferans

  • Dejan Radulović

"To je igra koja zaokupira čoveka, koja je vrlo interesantna i koja je kao neki stil života i filozofija i pogled na svet. Improvizacija, dinamika. To je igra koja potencira intelekt i etiku kod čoveka."

U priču o preferansu uvodi nas Milo Radović, nekadašnji prvak Jugoslavije, čovek koji poznaje dušu preferansa i koji živi za dobru partiju:

"Preferans čoveka oplemenjuje i to je igra koja kod čoveka budi pozitivna osećanja, pozitivnu energiju. Nije igra samo suve logike nego i improvizacije i kreacije i dinamike i igra džentlmenstva. Tu igri treba tako shvatati."

A preferans je kao život. Kako prolazi život tako prolazi i partija preferansa. Kao što je u životu teško naći dobrog partnera da to bude pesma, tako je teško naći dva dobra partnera za idealnu partiju preferansa. I kao što su retki parovi koji život prožive srećno tako je redak pravi trio za dobru partiju. To je velika doza poštenja, čojstva, hrabrosti, po rečima igrača preferansa - igra koja otkriva pravo lice čoveka:

Igrač 1: "Inače je ovo jedna džentlmenska igra. Čovek stvarno ne može blefirati, moraš čestito igrati, lepo se ponašati, način ponašanja. Kroz ovo se može reći da je filozofija."

Igrač 2: "Kad god odigram partiju sa ova dva partnera, posle 3 sata igre mi se jako dobro upoznamo. Vidimo da li je neko lopov, gramziv, da li je neko tvrdica, da li je neko hazarder. Sve se vidi u jednoj partiji od 3 sata. Jeste to pokazatelj, na neki način, kakav je ko čovek."

Sudeći po imenu i terminologiji, preferans je kartaroška igra francuskog porekla. Preferans što u prevodu znači - davati nekome prednost. U Srbiju je igra stigla iz Austrije preko kralja Milana Obrenovića, koji je državu želeo da uredi po uzoru na Austriju, a preferans doneo kao igru koja oplemenjuje. Nekadašnji vicešampion Jugoslavije i pobednik kupa Paolo Pajić kaže da su ovu igru igrali najznačajniji ljudi Beograda:

"Preferans su igrali svi najveći ljudi ovog grada, i glumci i režiseri i sportisti i generali ali uglavnom intelektualci koji su se skupljali i družili se među sobom. Kumovali, pomagali se, pravili poslove jedni drugima i to je jednostavno preraslo u jedno veliko druženje, stil života."

Preferans traži odricanja a pre svega vreme. Ipak, prema rečima onih koji žive za pravu partiju, ova pre svega intelektualna igra može i te kako pozitivno uticati na život:

"Ja znam dosta studenata koji na primer nisu završili fakultet a bili su baš preokupirani preferansom. Žene više vole kad je čovek na kartama nego da je na nekom drugom mestu."

"Dobitak je višestruk. Što se tiče koncentracije mislim da bi svako dete, u ovoj zemlji pre nego što krene u školu, trebalo da se bavi nekom igrom tipa - šah, bridž, preferans jer strašno povećavaju koncentraciju. Nedaleko od nas je osnovna škola Vuk Karadžić gde su uveli bridž kao predmet, fakultativno, gde ga je određena grupa učenika pohađala. Vrlo brzo su se pokazali rezultati."

Preferans nije lako naučiti. Igra se sa 32 karte i upućeni kažu da je pandan šahu. Pravila su slična kao u životu, neko mora da je u minusu onoliko koliko je drugi igrač u plusu. Kada se ta ravnoteža postigne onda je kraj. Mada:

"Jedan zatvorenik je prilikom izražaja poslednje želje rekao - koja ti je poslednja želja? Kaže - da odigram partiju preferansa, zato što se ona može neograničeno dugo igrati, jer ovaj koliko padne toliko se onaj spusti itd, tako da može da se igra beskonačno."
XS
SM
MD
LG