Dostupni linkovi

logo-print

Opcije Beograda u slučaju kosovske nezavisnosti


Naši sagovornici uglavnom se slažu u jednom – ukoliko u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija bude doneta rezolucija koja daje nezavisnost Kosovu, makar ona bila i nadgledana, manevarski prostor za reakciju Beograda u tom slučaju biće veoma mali. Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju:

"UN su ta vrhovna ustanova sveta, mi smo njena članica. Pretpostavljam da želimo da ostanemo članica UN, pogotovo što nam predstoji dug put u evropske i evroatlanske integracije. Dakle, u tom širem sklopu, naše geopolitičke pozicije u Evropi, na jugoistoku Evrope, ne može se očekivati nešto dramatično u smislu prekida diplomatskih odnosa."

Tada bi, smatra analitičar Duško Lazić, pred Srbijom bio složen politički zadatak da povuče poteze koji bi stvorili izlaz iz te teške situacije, koje je sada teško predvideti:

"Ovo što se ovde često najavljuje o tome da će, između ostalog, biti prekida diplomatskih odnosa sa zemljama koje budu priznale nezavisnost Kosova, mislim da je to mera koja može biti vrlo opasna za državne interese Srbije. Znači, ni u kom slučaju ne bismo smeli da povučemo poteze u nekoj ljutnji, koji bi doveli zemlju u veoma tešku međunarodnu situaciju. Ustvari bi ponovo doveli zemlju u međunarodnu samoizolaciju ili stoga možemo imati daleko dalekosežne negativne posledice. Moramo se čuvati toga da ne povučemo poteze koji će biti u korist naše štete."

Po mišljenju Dragana Vukšića, bivšeg diplomate i vojnog pukovnika, kasno je za poteze Beograda koji bi mogli biti svrsishodni:

"Ja mislim da ne može da uradi ništa pametno, logično. A iz izlaganja predsednika Koštunice, predsednika Vlade, može se nazreti šta smatra da treba da uradimo - da proglasimo sve te odluke ništavnim. Ali, onda se postavlja pitanje - šta posle toga? Ako ih mi proglasimo ništavnim i ako on sve Srbe, kao građane ove zemlje, poziva na bojkot, onda je to jako loša poruka jer bojkot podrazumeva i određenu reakciju građana. Može da dođe do ugrožavanja opšteg reda i mira pa i bezbednosti u zemlji. To nam niko neće uzeti za dobro, naprotiv, osudiće nas i smatraće da time stvaramo uslove da dođe do eskalacije nereda bilo u Srbiji bilo na Kosovu, ili da se te dve stvari spoje po principu spojenih sudova."

Ivan Vejvoda smatra da je zaista pitanje šta sada vlast u Srbiji može preduzeti u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, a da to ne izazove još veće negativne posledice:

"Pa jedino ono što je već najavljeno mnogo puta a to je da naša država i naša Vlada neće priznati to što će stajati u toj rezoluciji. Manevarski prostor je maksimalno sužen time što se dogodilo '99, kada su, ne zaboravimo, ne samo Ahtisari nego i ruski predstavnik Černomidin došli i zapravo ponudili ono što je i danas na stolu, a to je Rezolucija 1244, ustvari označavanje poraza u tom ratu sa NATO."

Sa druge strane, Dragan Vukšić ocenjuje da čak i mogući veto Rusije u Savetu bezbednosti na nezavisnost Kosova po Srbiju ne bi bio najsrećniji:

"To je po mom mišljenju gora opcija, to je teža opcija. Nije dobro da nas sada Rusi ponovo brane jer su oni možda i odlučujuće doprineli da izgubimo Kosovo na način kako smo ga izgubili, a izgubili smo ga na najgori mogući način. Dakle, učinili smo niz grešaka, onda smo doveli do bombardovanja, do razaranja zemlje, i Kosova i Srbije, gubitaka i ljudskih života i materijalnih dobara. Onda smo se opet našli na istom, samo što to sada nije ista situacija nego je utoliko gora, što je praktično između toga bilo ono što se ovde zove 'rat'. A ja to ne zovem ratom nego razaranjem zemlje i uništavanjem dobara."

A kako sada građani Srbije gledaju na moguću nezavisnost Kosova, pitali smo istraživača javnog mnjenja Srećka Mihajlovića:

"Treba reći da su se građani Srbije, pre jedno godinu-dve, bili gotovo potpuno pomirili sa gubitkom Kosova. Međutim, naknadne političke akcije kao da su vratile građanima neku vrstu nade - da se Kosovo može sačuvati, što će se sada pokazati kontraproduktivnim jer očito, s jedne strane Kosovo već nije faktički u sastavu Srbije. Sada će to postati i de jure i građani će reagovati onako kako im političke stranke i politički lideri "nalože"."

Srećko Mihajlović zaključuje da bi se u Srbiji u slučaju proglašavanja nezavisnosti Kosova najžešće reakcije mogle očekivati od političkih stranaka koje vode tvrdu nacionalnu politiku:

"Pri tome mislim na SRS i SPS i verovatno će njihove pristalice biti spremne da uđu u neku vrstu protesta. Na drugoj strani imamo ostale građane koji nisu voljni, i sva istraživanja koja smo imali u poslednje vreme pokazuju da bilo kakvo rešenje kosovskog pitanja neće izazvati neko veće uznemirenje tog dela našeg građanstva."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG