Dostupni linkovi

logo-print

Novosadska "Kultura u pokretu"

  • Dejan Radulović

"Slikala sam devojčicu sa cvećem jer je to jedino cveće u Bangladešu. Nema trave, nema cveća, sve je prašina, kamenje, smeće. Onda je jedino ovo cveće drugačije."

"Želim da dođe struja, da se ovo đubre očisti, da se betonira ovo ovde, da se napravi neki teren i igralište za ovu decu jer ovako ne vredi. Igraju se tu a đubre smrdi."

To je slika života Roma u novosadskom naselju Bangladeš zapisana u beloj knjizi, u priči koja otkriva nove puteve kulture koju zajedno realizuju gimnazijalci Novog Sada i Romi. Oni u projektu Kultura u pokretu javnosti predstavljaju nešto novo, kulturu proisteklu iz teškog života Roma:

"Da se trasiraju - da tako kažemo - neki novi putevi, da se postavi neko sjeme jednog novog načina komunikacije koji kod nas do sada nije postojao. A to nije ona stara receptura 'stranih para' udrobljenih sa malo druženja, nego se ovde radi o konkretnom, vrlo konkretnom umetničkom radu. U njega su uključeni mladi ljudi romskih i neromskih skupina iz Novog Sada koji rade u tri radionice. To su fotografska, druga radionica je likovna ili škart-art radionica koja je bazirana na ideji umjetnosti otpada, i treća radionica je spisateljsko-esejistička koja se zove "Bjela knjiga" i koja je de fakto jedna radionica koja ustvari sakuplja iskustva cjelog ovog projekta i stavlja ih na stranice nekoliko dnevnika."

Mladi uzrasta između 14 i 18 godina forografišu, slikaju, pišu, jer, po rečima koordinatora projekta Igora Bararona, kultura nema granice:

"Što ustvari govori o jednoj stvari da kultura nije neka vrsta nadgradnje i da je kultura uvjek u pokretu, da je kultura ustvari a priori pokretna, da kultura ne može biti fiksirana, ne može biti dodjeljena jednoj određenoj grupi ljudi nego da je kultura jedna vrlo vrlo dijeljiva stvar."



Na velikom zidu u dvorištu omladinske zadruge spojeno je 2007 fotografija. One zajedno ispisuju ime Bangladeš ali svaka od njih je zapravo život Roma. Soni Sitaš je fotografisao:

"Stanovi su katastrofalni, imaju dve sobe, ali u svakoj porodici ima najmanje 6 članova."

RSE: Ove slike prikazuju taj život?

"Da. Struje nema već 40 i nešto godina, vodu smo dobili pre 5 godina."

Slikala je i novosadska gimnazijalka Nina Latinović:

"Ono što je važno je da među njima uglavnom vlada druželjubivost i sreća."

RSE: Šta je na tvojoj fotografiji?

"Kako su svi sretni, kako trče, kako se igraju."

Mladen Lazarević je učestvovao u kreiranju umetničkih dela od sekundarnih sirovina, upravo onih od kojih Romi žive, skupljajući ih:

"Uzimamo sekundarne sirovine i bukvalno smeće, ono što ljudi odbacuju i što im ne treba. Pokušavamo da od toga napravimo neke nove vrednosti i da stvorimo umetnost od toga, nešto što će preneti poruku, znači, najpribližnije konceptualnoj umetnosti. Fotoaparat napravljen od veš mašine, fleš na fotoaparatu je ustvari far od fiće, i to sve nekim slučajem - radi."

Na velikom platnu u trećoj, spisateljskoj oblasti zabeleženi su detalji iz života Roma:

"Kad smo bili mali učili smo sa učiteljicom Marijom, pre nego što smo krenuli u Dositejevu školu. Ona me je naučila da se potpišem i da čitam, a pola dece je znalo da čita pa sam ja plakala dok nisam naučila. Ja volim učiteljicu Mariju i uvek ću je voleti."

Kultura u pokretu je projekat nevladine organizacije Lajthaus iz Beča a dela mladih umetnika iz romskog naselja Bangladeš i gimnazijalaca Novog Sada biće izložena u Muzeju savremene umetnosti u Beču.
XS
SM
MD
LG