Međunarodna agencija za atomsku energiju je zvanično saopštila u sredu da Iran nastavlja da obogaćuje uranijum i time ignoriše pozive Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema izveštaju, Iran je sastavio u svom atomskom centru u Natancu 1.640 centrifuga za obogaćivanje uranijuma i već 1.300 centrifuga radi simultano.
Čelnik Međunarodne agencije za atomsku energiju Muhamed el Baradej u četvrtak je otišao još dalje, izjavivši u Luksemburgu da je iranski nuklearni program toliko intenzivan da je toj zemlji potrebno tri do osam godina da napravi atomsku bombu ako se na to bude odlučila.
"Mislim da, na osnovu naših analiza, mogu da se saglasim sa ljudima poput Džona za Negropontea (John) i novog direktora CIA-e koji govore da Iran, ako bi želeo atomsko oružje, ne bi mogao to da ostvari pre kraja ove ili sredine sledeće decenije. Drugim rečima to je 3-8 godina od ovog trenutka", rekao je El Baradej. Govoreći na jednoj konferenciji o nuklearnoj energiji, Muhamed el Baradej je rekao i to da smatra najvišim prioritetom sprečiti Iran da dođe do velike količine obogaćenog uranijuma i da time sebi popravi pregovaračku poziciju.
Ovakav stav Muhameda el Baradeja suprotan je njegovim nedavnim izjavama da bi Zapad umesto da traži od Irana potpunu obustavu procesa obogaćivanja uranijuma trebalo da pregovara o količini uranijuma koju bi bilo dopušteno da obogati. Nekoliko zapadnih medija je objavilo nakon te njegove izjave da su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka nezadovoljne el Baradejovom politikom.
U svakom slučaju, ono u čemu se slažu i Zapad i Baradej - da je iranski nuklearni program potrebno zaustaviti barem u ovakvom obimu. Američka televizijska mreža CBS je javila da zapadne obaveštajne službe pokušavaju da zaustave iranski nuklearni program industrijskim sabotažama. Prema CBS-u, razmatraju se izmene tehničke dokumentacije kako bi neke komponente atomskih postrojenja postale neupotrebljive. Takođe prema CBS-u, na tome rade obaveštajne službe više zemalja, a u čitav projekat uključeni su neki bivši ruski stručnjaci za atomsku tehnologiju i Iranci u egzilu.
Američke obaveštajne službe su odbile da komentarišu ove navode. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) je još ranije saopštio da su, kada je reč o Iranu, "sve opcije otvorene". Američki saveznik Izrael još od ranije se zalaže za bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.
Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad u međuvremenu pokušava da se što čvršće poveže sa najvećim kritičarima Zapada i Amerike. Nedavno ga je ugostio predsednik Venecuele Ugo Čaves (Hugo Chavez), a ove sedmice je u Minsku sklopio "strateško partnerstvo" sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.
Čelnik Međunarodne agencije za atomsku energiju Muhamed el Baradej u četvrtak je otišao još dalje, izjavivši u Luksemburgu da je iranski nuklearni program toliko intenzivan da je toj zemlji potrebno tri do osam godina da napravi atomsku bombu ako se na to bude odlučila.
"Mislim da, na osnovu naših analiza, mogu da se saglasim sa ljudima poput Džona za Negropontea (John) i novog direktora CIA-e koji govore da Iran, ako bi želeo atomsko oružje, ne bi mogao to da ostvari pre kraja ove ili sredine sledeće decenije. Drugim rečima to je 3-8 godina od ovog trenutka", rekao je El Baradej. Govoreći na jednoj konferenciji o nuklearnoj energiji, Muhamed el Baradej je rekao i to da smatra najvišim prioritetom sprečiti Iran da dođe do velike količine obogaćenog uranijuma i da time sebi popravi pregovaračku poziciju.
Ovakav stav Muhameda el Baradeja suprotan je njegovim nedavnim izjavama da bi Zapad umesto da traži od Irana potpunu obustavu procesa obogaćivanja uranijuma trebalo da pregovara o količini uranijuma koju bi bilo dopušteno da obogati. Nekoliko zapadnih medija je objavilo nakon te njegove izjave da su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka nezadovoljne el Baradejovom politikom.
U svakom slučaju, ono u čemu se slažu i Zapad i Baradej - da je iranski nuklearni program potrebno zaustaviti barem u ovakvom obimu. Američka televizijska mreža CBS je javila da zapadne obaveštajne službe pokušavaju da zaustave iranski nuklearni program industrijskim sabotažama. Prema CBS-u, razmatraju se izmene tehničke dokumentacije kako bi neke komponente atomskih postrojenja postale neupotrebljive. Takođe prema CBS-u, na tome rade obaveštajne službe više zemalja, a u čitav projekat uključeni su neki bivši ruski stručnjaci za atomsku tehnologiju i Iranci u egzilu.
Američke obaveštajne službe su odbile da komentarišu ove navode. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) je još ranije saopštio da su, kada je reč o Iranu, "sve opcije otvorene". Američki saveznik Izrael još od ranije se zalaže za bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.
Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad u međuvremenu pokušava da se što čvršće poveže sa najvećim kritičarima Zapada i Amerike. Nedavno ga je ugostio predsednik Venecuele Ugo Čaves (Hugo Chavez), a ove sedmice je u Minsku sklopio "strateško partnerstvo" sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.
