Slavoljub Đorđević, menadžer Romskog informativnog centra u Kragujevcu smatra da su težak socijalni položaj Roma i svojevrsna diskriminacija te populacije glavni razlozi zbog kojih je u proteklih dvadesetak godina veoma mali broj romske dece završio osnovnu školu:
"Jedan od problema jeste ekonomsko-socijalna situacija Roma. Veliki broj Roma je nezaposlen, živi se veoma teško, nemaju ni osnovna sredstva za preživljavanje. Drugi problem sa kojim se mi susrećemo jeste veliki nivo diskriminacije prema romskoj deci."
Iste razloge navodi i Alija Rušiti iz Kraljeva, grada u kome živi oko 3.000 Roma. On smatra da romska deca, zbog teškog socijalnog položaja njihovih roditelja, nemaju ravnopravne šanse za školovanje sa svojim vršnjacima:
"Nemaju šta da oblače, nemaju šta da odevaju, nemaju od čega. Škola zahteva da to dete dođe u školu normalno obučen i higijena kao prvo, i da se odeva kao i svi ostali."
Alija Rušiti kaže da bi znatno veći broj romske dece u Kraljevu završavao osnovne i srednje škole kada bi prosvetni radnici imali više razumevanja za njih.
Sa tako rasprostranjenom nepismenošću Romi veoma teško nalaze posao što prouzrokuje njihovu socijalnu marginalizaciju. Mirjana Vujičić kaže da je taj problem je posebno izražen u Jagodini gde mladi Romi zbog nepismenosti teško nalaze posao zbog čega su osuđeni na siromaštvo:
"Da se deca zaposle - ne može, ima koji su i školovaniji mada su naša deca malo lošija po pitanju školstva."
Statistika kaže da 80 odsto romske dece upiše osnovnu školu, ali većina je nikada ne završi pa je danas 62 odsto Roma bez završene osnovne škole. Jedan od njih je i Emir Rušiti koji sa četiri razreda osnovne škole radi kod oca u prodavnici:
"Stigao sam do 4. razreda u Nemačkoj gde sam išao u školu. Ovde kad je trebalo da se upišem, nisu hteli da me prime. Sad radim u trgovini, tako, bavim se, nešto radim. Smeta dosta što nisam išao dalje sa školovanjem."
U nameri da unaprede obrazovanje romske dece, u osam kragujevačkih osnovnih škola uključeni su romski asistenti koji pomažu deci da što uspešnije savladaju gradivo i završe školu. Božidar Nikolić, izvršni direktor Obrazovno kulturne zajednice Roma Romanipen, iz Kragujevca kaže da je taj program obezbeđuje znatno uspešniju integraciju romske dece u obrazovni sistem Srbije:
"Programi i ti projekti su tako koncipirani da budu integracijski, znači da asistenti rade u sklopu redovnog nastavnog procesa zajedno sa nastavnikom, sa učiteljom i nema segregacije dece, nema odvajanja dece po nacionalnoj pripadnosti, nego se radi u sklopu jednog odeljenja sa svom decom."
Emina Redžić radi kao asistent u Osnovnoj školi Treći Kragujevački bataljon u kojoj se školuje 150 malih Roma:
"U zavisnosti od potreba formiramo i grupu učenika i individualno radimo sa njima na dopunskoj nastavi. Učitelji sami nam preporučuju decu sa kojom radimo."
Ona kaže da romski asistenti prestavljaju svojevrsnu sponu između škole i porodica učenika, jer je uočeno da do sada na toj relaciji nije bilo nikakve komunikacije:
"Jedan deo svog vremena asistent provodi i u porodicama, naročito ako imamo određenih problema vezanih za neke romske učenike, bilo da je to neredovno dolaženje u školu ili bilo šta drugo."
Slična iskustva ima i njena koleginica Suzana Mišković, koja radi u Osnovnoj školi u odeljenju Osnovne škole Vuk Karadžić u selu Trmbasu u kojoj uče romska deca izbegla sa Kosova:
"Škola ima ukupno 34 đaka od kojih je 22 romske nacionalnosti. Kolektivni centar se nalazi blizu škole tako da sam u stalnom kontaktu sa roditeljima. Tamo postoji jako veliki problem zato što su deca izbegla ili sa Kosova, koja imaju jako veliki problem ili postoje deca koja u svojim porodicama govore samo romski jezik."
Bojana Petrović, iz Romanipena, kaže da je uporedo sa uključivanjem romskih asistenata u rad sa đacima, ta zajednica počela i realizaciju projekta Forum roditelja čiji je cilj da kod Roma razvija svest o neminovnosti školovanja njihove dece:
"Cilj projekta je osvešćivanje romske populacije o važnosti obrazovanja i podizanje njihove kompentencije i motivisanosti za aktivnim učešćem u obrazovanju svoje dece. Želimo da im pomognemo na polju komunikacije, da im prikažemo njihove obaveze."
Naši sagovornici se slažu u oceni da će trebati još mnogo truda i vremena da se romsko obrazovanje unapredi do nivoa koji će garantovati njihovu sigurnu socijalizaciju i potpunu integraciju u društvu. Prvi korak ka izlasku iz začaranog kruga nepismenosti i siromaštva je učinjen.
"Jedan od problema jeste ekonomsko-socijalna situacija Roma. Veliki broj Roma je nezaposlen, živi se veoma teško, nemaju ni osnovna sredstva za preživljavanje. Drugi problem sa kojim se mi susrećemo jeste veliki nivo diskriminacije prema romskoj deci."
Iste razloge navodi i Alija Rušiti iz Kraljeva, grada u kome živi oko 3.000 Roma. On smatra da romska deca, zbog teškog socijalnog položaja njihovih roditelja, nemaju ravnopravne šanse za školovanje sa svojim vršnjacima:
"Nemaju šta da oblače, nemaju šta da odevaju, nemaju od čega. Škola zahteva da to dete dođe u školu normalno obučen i higijena kao prvo, i da se odeva kao i svi ostali."
Alija Rušiti kaže da bi znatno veći broj romske dece u Kraljevu završavao osnovne i srednje škole kada bi prosvetni radnici imali više razumevanja za njih.
Sa tako rasprostranjenom nepismenošću Romi veoma teško nalaze posao što prouzrokuje njihovu socijalnu marginalizaciju. Mirjana Vujičić kaže da je taj problem je posebno izražen u Jagodini gde mladi Romi zbog nepismenosti teško nalaze posao zbog čega su osuđeni na siromaštvo:
"Da se deca zaposle - ne može, ima koji su i školovaniji mada su naša deca malo lošija po pitanju školstva."
Statistika kaže da 80 odsto romske dece upiše osnovnu školu, ali većina je nikada ne završi pa je danas 62 odsto Roma bez završene osnovne škole. Jedan od njih je i Emir Rušiti koji sa četiri razreda osnovne škole radi kod oca u prodavnici:
"Stigao sam do 4. razreda u Nemačkoj gde sam išao u školu. Ovde kad je trebalo da se upišem, nisu hteli da me prime. Sad radim u trgovini, tako, bavim se, nešto radim. Smeta dosta što nisam išao dalje sa školovanjem."
U nameri da unaprede obrazovanje romske dece, u osam kragujevačkih osnovnih škola uključeni su romski asistenti koji pomažu deci da što uspešnije savladaju gradivo i završe školu. Božidar Nikolić, izvršni direktor Obrazovno kulturne zajednice Roma Romanipen, iz Kragujevca kaže da je taj program obezbeđuje znatno uspešniju integraciju romske dece u obrazovni sistem Srbije:
"Programi i ti projekti su tako koncipirani da budu integracijski, znači da asistenti rade u sklopu redovnog nastavnog procesa zajedno sa nastavnikom, sa učiteljom i nema segregacije dece, nema odvajanja dece po nacionalnoj pripadnosti, nego se radi u sklopu jednog odeljenja sa svom decom."
Emina Redžić radi kao asistent u Osnovnoj školi Treći Kragujevački bataljon u kojoj se školuje 150 malih Roma:
"U zavisnosti od potreba formiramo i grupu učenika i individualno radimo sa njima na dopunskoj nastavi. Učitelji sami nam preporučuju decu sa kojom radimo."
Ona kaže da romski asistenti prestavljaju svojevrsnu sponu između škole i porodica učenika, jer je uočeno da do sada na toj relaciji nije bilo nikakve komunikacije:
"Jedan deo svog vremena asistent provodi i u porodicama, naročito ako imamo određenih problema vezanih za neke romske učenike, bilo da je to neredovno dolaženje u školu ili bilo šta drugo."
Slična iskustva ima i njena koleginica Suzana Mišković, koja radi u Osnovnoj školi u odeljenju Osnovne škole Vuk Karadžić u selu Trmbasu u kojoj uče romska deca izbegla sa Kosova:
"Škola ima ukupno 34 đaka od kojih je 22 romske nacionalnosti. Kolektivni centar se nalazi blizu škole tako da sam u stalnom kontaktu sa roditeljima. Tamo postoji jako veliki problem zato što su deca izbegla ili sa Kosova, koja imaju jako veliki problem ili postoje deca koja u svojim porodicama govore samo romski jezik."
Bojana Petrović, iz Romanipena, kaže da je uporedo sa uključivanjem romskih asistenata u rad sa đacima, ta zajednica počela i realizaciju projekta Forum roditelja čiji je cilj da kod Roma razvija svest o neminovnosti školovanja njihove dece:
"Cilj projekta je osvešćivanje romske populacije o važnosti obrazovanja i podizanje njihove kompentencije i motivisanosti za aktivnim učešćem u obrazovanju svoje dece. Želimo da im pomognemo na polju komunikacije, da im prikažemo njihove obaveze."
Naši sagovornici se slažu u oceni da će trebati još mnogo truda i vremena da se romsko obrazovanje unapredi do nivoa koji će garantovati njihovu sigurnu socijalizaciju i potpunu integraciju u društvu. Prvi korak ka izlasku iz začaranog kruga nepismenosti i siromaštva je učinjen.
