"Ja sam prvi primer koja nije putovala u inostranstvo. Ako CG podrazumevate pod inostranstvo onda jesam, ali nikad nisam izašla."
RSE: Da li imate pasoš?
"Ne."
RSE: Nemate ni pasoš?! Koja ste godina na Pravnom fakultetu?
"Četvrta."
Prosto je neverovatno kad vam student četvrte godine Pravnog fakulteta kaže da nema pasoš. Neverovatno ali istinito.To je posledica dugogodišnje izolacije i jednog, složićete se vremena koje je mlade ljude onemogućilo da jednostavno upoznaju svet:
Student 1: "Uskraćeni smo da upoznamo te zemlje, uzak nam je vidik sad. Mi ne znamo šta se dešava, kako ljudi tamo žive...."
Student 2: "Jednostavno da upoznaš svet, da znaš kakvi su drugi ljudi tamo, znamenitosti pošto mene mnogo interesuje istorija."
Student 3: "Više me zanima taj istorijski deo, kulturni deo, njihovo stanovništvo kao narod uopšte. Volela bih da upoznam ljude tamo, da vidim kakvi su."
Stratedžik marketing i Evropski pokret su pre dve godine uradili istraživanja o odlasku u zemlje zapadne Evrope koja su obuhvatila tri kategorije, poslovne ljude, stručnjake i studente. Rezultate nam je saopštila Maja Bobić iz Evropskog pokreta:
"56% tada naših ispitanika, kojih smo imali oko 1200, nije nikada bilo u bilo kojoj od zemalja EU. Studenti uglavnom putuju iz zadovoljstva, a veoma mali broj je putovao zbog obrazovanja, što je nama bilo jako važno kao informacija. Oni su rekli uglavnom da kada bi bile ukinute vize, 60% studenata bi se prijavilo za neku vrstu stipendije ili doškolovanja u EU. U momentu kada smo radili istraživanje samo 18% studenata je imalo bilo kakvih profesionalnih kontakata sa kolegama ili ustanovama iz EU, a 25% studenata nije nikada nikoga upoznalo ni u Srbiji iz zemalja EU."
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić kaže da posledice izolacije nisu nimalo jednostavne:
"Ja mislim da je to ono što mladim ljudima daje neku sigurnost jer su u stanju da izmere sebe u odnosu na druge. Življenje u jednoj zatvorenoj sredini rađa svojevrsnu nesigurnost, odbojnost prema drugima koja potiče iz straha, nerazumevanje i na kraju krajeva, neku vrstu autističnosti koja nije dobra. Iza toga stoji, naravno, osećanje da smo mi najbolji jer se nikada ni sa kim nismo uporedili."
Činjenica je da je za većinu mladih ljudi prelazak granice i upoznavanje jednog drugačijeg sveta još uvek nedostižan san:
"Šta bih volela da vidim? - Grčku!"
"Pa recimo - Francusku, Pariz, Ajfelov toranj"
"Ja bih prvo putovala u Rusiju, Kinu..."
"Pariz, Španiju, bilo šta, samo da odem odavde, da nešto vidim"
RSE: Da li imate pasoš?
"Ne."
RSE: Nemate ni pasoš?! Koja ste godina na Pravnom fakultetu?
"Četvrta."
Prosto je neverovatno kad vam student četvrte godine Pravnog fakulteta kaže da nema pasoš. Neverovatno ali istinito.To je posledica dugogodišnje izolacije i jednog, složićete se vremena koje je mlade ljude onemogućilo da jednostavno upoznaju svet:
Student 1: "Uskraćeni smo da upoznamo te zemlje, uzak nam je vidik sad. Mi ne znamo šta se dešava, kako ljudi tamo žive...."
Student 2: "Jednostavno da upoznaš svet, da znaš kakvi su drugi ljudi tamo, znamenitosti pošto mene mnogo interesuje istorija."
Student 3: "Više me zanima taj istorijski deo, kulturni deo, njihovo stanovništvo kao narod uopšte. Volela bih da upoznam ljude tamo, da vidim kakvi su."
Stratedžik marketing i Evropski pokret su pre dve godine uradili istraživanja o odlasku u zemlje zapadne Evrope koja su obuhvatila tri kategorije, poslovne ljude, stručnjake i studente. Rezultate nam je saopštila Maja Bobić iz Evropskog pokreta:
"56% tada naših ispitanika, kojih smo imali oko 1200, nije nikada bilo u bilo kojoj od zemalja EU. Studenti uglavnom putuju iz zadovoljstva, a veoma mali broj je putovao zbog obrazovanja, što je nama bilo jako važno kao informacija. Oni su rekli uglavnom da kada bi bile ukinute vize, 60% studenata bi se prijavilo za neku vrstu stipendije ili doškolovanja u EU. U momentu kada smo radili istraživanje samo 18% studenata je imalo bilo kakvih profesionalnih kontakata sa kolegama ili ustanovama iz EU, a 25% studenata nije nikada nikoga upoznalo ni u Srbiji iz zemalja EU."
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić kaže da posledice izolacije nisu nimalo jednostavne:
"Ja mislim da je to ono što mladim ljudima daje neku sigurnost jer su u stanju da izmere sebe u odnosu na druge. Življenje u jednoj zatvorenoj sredini rađa svojevrsnu nesigurnost, odbojnost prema drugima koja potiče iz straha, nerazumevanje i na kraju krajeva, neku vrstu autističnosti koja nije dobra. Iza toga stoji, naravno, osećanje da smo mi najbolji jer se nikada ni sa kim nismo uporedili."
Činjenica je da je za većinu mladih ljudi prelazak granice i upoznavanje jednog drugačijeg sveta još uvek nedostižan san:
"Šta bih volela da vidim? - Grčku!"
"Pa recimo - Francusku, Pariz, Ajfelov toranj"
"Ja bih prvo putovala u Rusiju, Kinu..."
"Pariz, Španiju, bilo šta, samo da odem odavde, da nešto vidim"
