Dostupni linkovi

logo-print

Odlazak Bušovog jastreba


Pol Volfovic (Paul Wolfowitz) je u petak podneo ostavku na položaj predsednika Svetske banke nakon pritiska javnosti i država članica Svetske banke pod kojim je bio pošto je otkriveno da je uticao na to da njegova ljubavnica Riza Šaha bude unapređena i da joj bude povećana plata. Ostavka je tek epliog višemesečnog natezanja američkog predsednika Džordža Buša, koji je Volfovica branio do poslednjeg trenutka, i ostalih moćnih članica Svetske banke, pre svih država članica Evropske unije koje od početka nisu pokazivale simpatiju prema "jednim od arhitekata američke invazije na Irak" kako mediji obično opisuju Volfovica. Povećanje plate i unapređenje ljubavnice bili su samo kap koja je prelila čašu.

Volfovica su, naime, nevolje pratile od kako je u proleće 2005. zaseo u fotelju čelnika Svetske banke. 17. marta 2005, Džordž Buš je objavio da će na čelu jedne od dveju najuticajnijih svetskih bankarskih organizacija Džejmsa Volfensona (James Wolfensohn) kojem je isticao drugi petogodišnji mandat zameniti dotadašnji zamenik američkog ministra odbrane. Iako prema uobičajenoj raspodeli moći bogatih Amerikanci polažu pravo na imenovanje čelnika Svetske banke, a Evropljani na pravo odabira čelnika sestrinske institucije - Međunarodnog monetarnog fonda, mnoge evropske zemlje su izbor Pola Volfovica doživele kao "prst u oko". Bilo jasno da Džordž Buš ne udomljuje svog proverenog čoveka već da čini dve stvari: prvo - pokušava da još tada sve brojnijim domaćim kritičarima rata u Iraku pokaže da ljude koji su osmislili invaziju smatra uspešnima, i drugo – pokazuje da njegova vlada smatra da međunarodne organizacije za koje Sjedinjene Američke Države izdvajaju najviše novca treba da rade onako kako odgovara američkoj vladi. Uostalom, tek koji mesec pre toga predsednik Buš je za američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama nominovao Džona Boltona (John), tada šefa kontrole naoružavanja pri State Departmentu, ličnost koja je o Ujedinjenim nacijama govorila sa nipodaštavanjem.
Evropljani, pre svih Nemci i Francuzi nisu otvoreno kritikovali odluku Džordža Buša da na čelo Svetske banke postavi ličnost koja je tvrdila da Sadam Husein ima oružje za masovno uništavanje i predviđao da će Amerikanci u Bagdadu biti dočekani kao oslobodioci, a ne kao okupatori.

Ali ne treba biti diplomata pa shvatiti šta su značili hladno zvanično saopštenje Jelisejske palate da je tadašnji predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Chirac) vest o Volfovicovoj nominaciji "primio k znanju" i izjava tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Schröder) da izbor "ne izaziva izlive oduševljenja u Evropi". Džefri Saks (Jeffrey Sachs), direktor Svetskog instituta na univerzitetu Komlubija (Columbia) i savetnik tadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija bio je jedan od onih koji se otvoreno protivio Volfovicovom imenovanju rečima da je na čelu Svetske banke potrebna ličnost iskusna u razvojnim projektima. Odbor od 24 izvršna direktora Svetske banke je 31. marta 2005. prihvatio imenovanje. Dan kasnije, 1. juna, Pol Volfovic je stupio na dužnost predsednika Svetske banke – instutucije čiji su glavni zadaci borba protiv siromaštva i poboljšanje životnih uslova zemalja u razvoju i koja zemljama u razvoju godišnje odobrava dvadesetak milijardi dolara zajmova.

Bela kuća uporno uz Volfovica

Vašington post (Washington Post) navodi da je Volfovic od samog početka zaratio sa sivim eminencijama Svetske banke. Izolovao se, slušao je samo svoje pomoćnike, a ne i savete veterana, banku je vodio kao da je ona prirepak vlade Džordža Buša, navodi Post. U takvoj situaciji izbija u javnost slučaj Volfovicove ljubavnice Šahe Rize, ranije zaposlene na visokoj poziciji u kancelariji za komunikacije u odeljenju Svetske banke za Bliski istok koja je zahvaljujući šefu unapređena. Počinju da pljušte zahtevi za ostavkom.

Ministri finansija bogatih zemalja na redovnom prolećnom skupu u Vašingtonu odbijaju da se izjasne o Volfovicevoj ostavci, uz ocenu da je to stvar Upravnog odbora. Upravni odbor Svetske banke, sastavljen od predstavnika 185 zemalja-članica, ne uspeva da donese odluku o sudbini Pola Volfovica, ali saopštava da za sporni čin nije bilo odobrenja etičkog komiteta. Bela kuća insistira da Volfovic ostane na dužnosti. Upravni odbor onda objavljuje dokument o svim detaljima vezanim za slučaj Šahe Rize. Prema tom dokumentu, Volfovic je još pre nego što je došao na čelo Svetske banke upoznao Upravni odbor sa svojom vezom sa na šta mu je savetovano da Šaha Riza nađe posao van Svetske banke, ona je to i učinila, ali je ostala platnom spisku Svetske banke.

Po okončanom zasedanju Svetske banke u Vašingtonu, 16. aprila, Pol Volfovic priznaje grešku: "Pogrešio sam i žao mi je zbog toga. Ali dajte mi da zatražim i malo razumevanja." Desetak dana kasnije izbijaju na površinu stare netrpeljivosti: Evropski parlament traži da predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) i Angela Merkel, kancelarka Nemačke – države predsedavajuće Unijom zatraže u Vašingtonu od Džordža Buša da prisili Pola Volfovica da podnese ostavku. Bela kuća objajvljuje da je Džordž Buš čvrsto uz svog čoveka.

Pritisak međutim raste i iz Evrope ali i unutar Amerike od političkih protivnika Džordža Buša pa 7. maja ostavku podnosi Kevin Kelems (Kellems), jedan od dvojice glavnih savetnika predsednika Svetske banke. Direktor Banke za strategiju i spoljne poslove rekao je da je situacija takva da ne može da radi. Već tada nekoliko uticajnih medija javlja, pozivajući se na izvore u Svetskoj banci, da su šanse da Volfovic ostane na dužnosti minimalne. Izbija u javnost informacija da povišica Šahi Rizi iznosi čak 60.000 $. Tada je već sve bilo gotovo.

Završni udarac i ipak ostavka

U utorak, 15. maja Panel Svetske banje utvrđuje da je Pol Volfovic unapređenjeim Rize Šahe prekršio propise. On nalaz Panela odbacuje kao "neujednačen i nepotpun", ali je i njemu bilo jasno da je kraj blizu.

Nije pomogla ni otvorena podrška Džordža Buša koji je do poslednjeg trenutka stajao iz svog čoveka. Bela kuća formalno objavljuje da priznaje grešku, ali da ona ne može biti takva da bude razlog za otpuštanje, ali je pozadina, prema Džonu Kavanahu (John Cavanagh) iz Instituta za politikološke studije da je upravo odatle poslat konačni signal Volfovicu da podnese ostavku kako ne bi bio smenjen. "Mislim da je pritisak toliko narastao jer ni Amerikanci ni Evropljani nisu želeli otvoren rat. To bi bilo loše ne samo za ovu instituciju nego za bilo koju. Nema presedana da je smenjen lider neke institucije poput ove", rekao je Kavanah agenciji Rojters (Reuters).

Završni udarac zadala je u sredu Nemačka čija je ministarka za privrednu saradnju i razvoj Hajdemari Vičorek-Cojl (Heidemarie Wieczorek-Zeul) ponovila u sredu 16. maja da Pol Volfovic nije dobrodošao u tu zemlju gde u ponedeljak počinje forum Svetske banke o Africi.

Pol Volfovic je u petak, 18. maja objavio da podnosi ostavku koja stupa na snagu 30. juna.

Njujork tajms (New York Times) piše da je predsedavanje Svetskom bankom Volfovicu bilo sekundarno rešenje, nakon što je početkom 2005. osujećen u nameri da postane ministar odbrane ili predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, kao da se nikada nije navikao na uvreženu kulturu banke.

Političari, ekonomisti i mediji već spekulišu imenima naslednika. Jedna od najinteresantnijih mogućnosti svakako je ona koju je BBC-u izneo nobelovac Džozef Štiglic (Joseph Stiglitz), bivši potpredsednik i vodeći ekonomista Svetske banke. Prema njemu jedna od ličnosti čije se imenovanje ozbiljno razmatra je odlazeći britanski premijer Toni Bler (Tony Blair).
XS
SM
MD
LG