Dostupni linkovi

logo-print

Bolest "zdravog" društva - homofobija


Za razliku od većine evropskih zemalja u kojima je Međunarodni dan borbe protiv homofobije bio samo deo napora za ostvarenje ljudska prava, u Srbiji je taj datum potpuno prećutan. Štaviše, pojedini mediji dali su poslednjih meseci nemali doprinos da se oni čije se seksualne sklonosti razlikuju od opredeljenja većine ne osećaju sasvim prijatno u svojoj koži, o čemu razgovaramo sa aktivistkinjom „Labrisa“ Draganom Vučković:

"Na različitim televizijama u Srbiji je sve više i više zastupljen govor mržnje prema istopolno orijentisanim osobama. "Labris" je i ranije reagovao u skladu sa Zakonom o radiodifuziji koji zabranjuje uostalom i govor mržnje, koji je zasnovan na seksualnoj orijentaciji. Od februara, marta, aprila 2007. godine takvih primera je sve više i više. Mi smo konkretno uputili tri predstavke Republičkoj radiodifuznoj agenciji. Reč je o govoru mržnje u emisiji Ključ koja je emitovana na RTS1, zatim dve emisije na Pinku - to su Piramida i Bravo šou. Različite su izjave, od toga da se seksualna orijentacija kao jedno osnovno ljudsko pravo i dalje doživljava kao bolest, do toga da se protiv lezbijki i gejeva treba boriti, da ih treba lečiti u sanatorijumima. Dakle, čitav niz potpuno neprihvatljivih i nedopustivih izjava. Samo želimo da zakon koji postoji od 2002. godine, dakle već punih 5 godina, počne da se primenjuje."

No bez obzira na što na više nego jasne propise, član Saveta Radio difuzne agencije Tomislav Trifić se ne slaže sa optužbama da mediji u Srbiji podstiču bilo koju vrstu netrpeljivosti:

"Mislim da je ocena preterana. Znate da je sama RRA u osnivanju i formiranju i da još predstoji veliki posao u sređivanju svih medija u eteru. Ne verujem da je Agencija sad u mogućnosti da preduzme mere ili da tome da neke smernice kako da se iskorene."

No ne samo da mediji u Srbiji vrlo često prikazuju lezbijsku i gej populaciju kao kužne i bolesne ljude nego pojedine, mahom desničarske organizacije, vode otvorenu kampanju protiv ovih grupa. Tako se stvara ambijent u kojoj su seksulane manjine izložene najrazličitijim pritiscima koji se neretko završavaju i fizičkim napadima na ulicama Beograda, što rečito ilustruje i razmišljanje predsednika pokreta „Obraz“ Mladena Obradovića:

"Homoseksualizam baš kao i pedofilija i sodomija i slične pojave predstavljaju jedan od najgorih vidova polne izopačenosti odnosno protivprirodnog bluda. Takvo ponašanje je nakazno i odvratno i protiv njega se jednostavno moramo boriti svim silama ukoliko želimo da srpsko društvo bude zdravo i napredno. Mi smatramo da polno izopačenim osobama treba pružiti mogućnost lečenja, ali ukoliko to odbiju onda ih treba zakonski goniti i kazniti ih strogim kaznama"

Stoga i nije nimalo čudno što gej aktivista Boris Milićević sa ovakvim osećajem dočekao dan Međunarodne borbe protiv homofobije.

"To je ujedno i izraženi strah. Isto potpuno, boli te kao i heteroseksualne osobe. Ali, vama heteroseksualne osobe zabranjuju da ostvarujete svoje pravo na ljubav, od roditelja preko škole, kasnije na poslu, na ulici.... Većina ljudi odlučuje da sakriva svoju seksualnost od njih i čitav taj period moraju da žive u nekoj vrsti paranoje, nekoj vrsti straha da će da budu otkriveni. Taj nivo homofobije je izrazito visok i još dugo će mu trebati da spadne na neki normalan nivo koji je prisutan u svim društvima."

Inače Svetska zdravstvena organizacija je pre gotovo dve decenije uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih bolesti.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG