Dostupni linkovi

logo-print

Tranzicija nije jednosmjerna ulica


Makedonija i Crna Gora našle su se u donekle sličnoj situaciji. Obje su potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, s tim što ga je Crna Gora za sad samo parafirala, ali i spornog člana 98 o neizručivanju američkih građana Međunarodnom sudu pravde. Kako je Makedonija prošla period u kome se Crna Gora trenutno nalazi u procjepu oprečnih zahtjeva Vašingtona i Brisela? O tome smo razgovarali sa predsjednikom Evropskog pokreta u Makedoniji Dimitrom Mirčevim.


RSE: Gospodine Mirčev, Makedonija se svojevremeno kao potpisnica člana 98 našla u sličnoj situaciji kao i Crna Gora. Da li je potpisivanje spornog člana ugrozilo njene odnose sa Briselom?

MIRČEV: Bilo je kritika u Briselu, bilo je nekoliko puta sugestija u političkom delu kojeg imamo sa Briselom i to po onom Sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji, međutim, sve ukupno to nije uticalo na nepovoljne odnose, nije štetilo našoj poziciji u odnosu na Evropsku Uniju. Uticalo je opet dosta povoljno na naše poboljšanje odnosa sa SAD-om. To i još nekoliko takvih koraka je dosta doprinelo da nas 2005. godine SAD priznaju kao Republiku Makedoniju, mada je bilo dosta reakcija i u Briselu, a pogotovo u Atini.

RSE: Da li je taj član u Mekedoniji potpisan prije potpisivanja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji?

MIRČEV: Ne, posle toga. Mislim da je negde 2004. to bilo aktuelno.

RSE: Kakav je bio odnos makedonske javnosti, političkih elita prema tom pitanju, nevladinog sektora? U Crnoj Gori su dosta veliki otpori prema potpisivanju tog člana:

MIRČEV: Ja se sećam da je dosta kritika bilo u naučnoj javnosti, u stručnoj javnosti, bilo je dosta nepovoljnih indikatora u anketama javnog mnjenja. Međutim, elita, uključujući opoziciju, albanske partije i državni organi su bili dosta čvrsto za taj stav. Isto se odnosilo i na naš stav prema kampanji u Iraku, jer mi smo prihvatili kampanju i učestvovali smo i još uvek učestvujemo.

RSE: Kako komentarišete tu poziciju malih balkanskih država poput Makedonije i Crne Gore koje povremeno ulaze u procjep zbog različitih interesa velikih poput Brisela i Vašingtona, .Cemu u toj situaciji dati prioritet?

MIRČEV: Ja lično smatram da je prema našem regionu nekorektan odnos i Sjedinjenih Država i Evropske Unije zato što stavlja sve male nacije, odnosno države u poziciju da se izjašnjavaju, a nisu svi u istoj poziciji. Po ovom pitanju Slovenija i nije potpisala taj član o Sudu za ratne zločine, Bugarska jeste podržala kampanju, međutim, nije potpisala član 98, a Albanija je postupila kao mi. Mislim da su zemlje bile u različitoj poziciji i nije bilo konkrektno od Vašingtona i Brisela što su postavili pitanje da ili ne. Moje mišljenje je da su morali da se sporazumeju oko toga i da ne stavljaju države u tu poziciju. Naš argument je bio da i među članicama Evropske Unije ima različitih stavova u pogledu i Suda za ratne zločine i učešću u kampanji u Iraku. Međutim, region je u drugoj situaciji.

RSE: Da li tu države moraju pratiti neke dugoročne strateške interese da bi donosile pametne odluke ili moraju imati i podršku nekih centara moći kada se nađu u ovakvim situacijama?

MIRČEV: Kod nas je više bilo drugo u pitanju. Ja se sećam da je u to vreme bio živ predsednik Boris Trajkovski i pošto su ankete javnog mnjenja bile nepovoljne u oba slučaja on je jednostavno na televiziji objasnio da državni organi moraju da gledaju dugoročno interese države, da se ne mogu povlađivati prema ocenama javnog mnjenja koje su dnevnopolitičke ocene ili su pod uticajem emocija, tako da je vrlo jasno bilo da su državni organi postupili drugačije nego što je javnost osećala. Međutim, kasnije je ispalo da su državni organi imalipravo, naša međunarodna pozicija se pojačala poboljšanjem odnosa sa Sjedinjenim Državama a nismo previše izgubili ili imali štete od odnosa sa Evropskom Unijom.

RSE: Kako ocjenjujete napredak kada su u pitanju evropske integracije ovog dijela Balkana? Ako mozete da uporedite ove zemlje, koliko brzo idemo

MIRČEV: Prema zadnjim indikatorima Hrvatska intenzivno napreduje. Mi napredujemo, ali sa vrlo sporim tempom, ekonomski indikatori su nam slabiji nego kod Bosne i Hercegovine, slabiji nego što ih je imala Bugarska ili Rumunija pre ulaska u Evropsku Uniju, to znači prošle godine, mada smo pre tri, četiri godine mi imali bolje ekonomske idikatore nego Rumunija. Nemamo tačno podatke o Srbiji, međutim, mislimo da su srpska privreda i ekonomija dosta jače od naše i da može malo lakše da prebrodi krize koje smo mi imali, zato što smo imali političke sporove oko imena i slično.U svakom slučaju naš region se ne razvija istim tempom bez obzira što je Evropska Unija već nekoliko godina ostvarivala politiku prema regionu u celini. Tu postoji Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu. Ipak, taj pakt nije dao određene efekte.

RSE: Da li mislite da su problemi samo u ekonomskoj sferi ili i u stanju svijesti koje ima i politička elita, ali i javnosti u ovim našim državama, s obzirom da se radi o postkomunističkim državama?

MIRČEV: Ja mislim da je ovo drugo. Nas inače uveravaju u političkom dijalogu sa Briselom da kada bi mi imali stabilnije institucije da bi nam se i privreda mnogo brže razvijala, efikasnije, da bi imali više stranih direktnih investicija u Makedoniji i slično. Mi smo svesni toga, međutim, ima neka hipoteka iz prošlosti i verovatno kapacitet u prevazilaženju te hipoteke prošlosti nije dovoljan.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG