Sukobi su izbili u subotu zbog razmeštanja oko 3.000 pripadnika bezbednosnih snaga iz redova Fataha umerenog predsednika Palestinske samouprave Mahmuda Abasa u gradu Gazi u cilju zaustavljanja nereda i bezakonja. Međutim, ministar unutrašnjih poslova iz redova Hamasa Hani al-Kavasmi, koji je u međuvremenu podeno ostavku, rekao je da razmeštanje ovih snaga nije deo bezbednosnog plana njegovog ministarstva. Ovaj pokret je takođe nezadovoljan i odlukom Mahmuda Abasa da za svog savetnika za nacionalnu bezbednost izabere Mohameda Dahlana, koji je omražen među pripadnicima Hamasa. Napad Hamasa na pripadnike Abasove predsedničke garde je istovremeno i poruka Vašingtonu čiji plan podrazumeva i pomoć u obuci i opremi za članove Fatahovih bezbednosnih snaga.
Iako je u ponedeljak stupilo na snagu primirje, sukobi su nastavljeni. Do sada je poginulo više od 40 Palestinaca. Ovaj konflikt ozbiljno dovode u pitanje opstanak vlade nacionalnog jedinstva koju su Hamas i Fatah formirali u martu nakon višemesečnih sukoba u kojima je poginulo više od 100 Palestinaca. Pesimisti čak upozoravaju da bi to moglo da ozbiljno ugrozi palestinsku vlast u celini. Istovremeno, pojedini zapadni zvaničnici smatraju da bi pad vlade bio prilika za Abasa, koga SAD i EU podržavaju, da ostvari veću kontrolu.
Militantni Hamas je ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima početkom 2006. godine. Međutim, vlada koju je formirao našla se u međunarodnoj izolaciji. Zapad koji je glavni donator Palestinske samouprave prekinuo je finansijsku pomoć, koja je glavni izvor prihoda na palestinskim teritorijama, jer Hamas odbija da prizna Izrael i odrekne se napada na njega. Zbog sve teže ekonomske i socijalne situacije, na palestinskim teritorijama raste nezadovoljstvo. Nakon poslednjih sukoba, uz posredovanje Saudijske Arabije formirana je vlada nacionalnog jedinstva.
Osim sukoba među Palestincima, Hamas je gađao raketama južni deo Izraela, po prvi put nakon što su Izraelci i Palesticni sklopili primirje krajem novembra. Izrael je uzvratio vazdušnim udarima po palestinskim položajima. Vlasti u Jerusalimu ističu da žele da ostanu po strani međupalestinskih sukoba, međutim, haos na palestinskim teritorijama ne ide u prilog ni Izraelu, jer bi to uticalo i na inteziviranje napada i na njegovu teritoriju. Za sada je izvesno da će ranije predviđeno izmeštanje jevrejskih naseobina sa Zapadne obale, nakon što je to učinjeno u Gazi, biti odloženo na neodređeno vreme.
Po mišljenju analitičara, poput Gidija Grinstein iz Reut Instituta u Tel Avivu, stvaranje haosa je strategija Hamasa. Po njegovom mišljenju, mir ne odgovara ovoj militantnoj grupi jer bi time bilo priznato postojanje Izraela, a što Hamas uporno odbija. Prema nekim procenama, jedini način da se uspostavi red na palestisnkim teritorijama jeste da Jordan preuzme kontrolu. Međutim, Abasov savetnik Saeb Erekat je rekao da je isključena mogućnost stvaranja nove konfederacije Jordana i Palestine kao u prošlosti.
Arapske zemlje su zabrinute zbog eskalacije nasilja. Tako je jordanski kralj Abdula rekao da će od toga jedino koristi imati Izrael. On smatra da je jedino rešenje prekid međupalestinskih sukoba i povratak za pregovarački sto. Arapske zemlje su nedavno ponovo pokrenule pet godina stari plan koji predviđa potpunu normalizaciju odnosa sa Izraelom u zamenu za njegovo povlačenje sa teritorija koje je okupirao 1967. godine kao i povratak palestinskih izbeglica. Izraelska vlada je izrazila rezervu prema delu plana o povratku izbeglica.
Iako je u ponedeljak stupilo na snagu primirje, sukobi su nastavljeni. Do sada je poginulo više od 40 Palestinaca. Ovaj konflikt ozbiljno dovode u pitanje opstanak vlade nacionalnog jedinstva koju su Hamas i Fatah formirali u martu nakon višemesečnih sukoba u kojima je poginulo više od 100 Palestinaca. Pesimisti čak upozoravaju da bi to moglo da ozbiljno ugrozi palestinsku vlast u celini. Istovremeno, pojedini zapadni zvaničnici smatraju da bi pad vlade bio prilika za Abasa, koga SAD i EU podržavaju, da ostvari veću kontrolu.
Militantni Hamas je ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima početkom 2006. godine. Međutim, vlada koju je formirao našla se u međunarodnoj izolaciji. Zapad koji je glavni donator Palestinske samouprave prekinuo je finansijsku pomoć, koja je glavni izvor prihoda na palestinskim teritorijama, jer Hamas odbija da prizna Izrael i odrekne se napada na njega. Zbog sve teže ekonomske i socijalne situacije, na palestinskim teritorijama raste nezadovoljstvo. Nakon poslednjih sukoba, uz posredovanje Saudijske Arabije formirana je vlada nacionalnog jedinstva.
Osim sukoba među Palestincima, Hamas je gađao raketama južni deo Izraela, po prvi put nakon što su Izraelci i Palesticni sklopili primirje krajem novembra. Izrael je uzvratio vazdušnim udarima po palestinskim položajima. Vlasti u Jerusalimu ističu da žele da ostanu po strani međupalestinskih sukoba, međutim, haos na palestinskim teritorijama ne ide u prilog ni Izraelu, jer bi to uticalo i na inteziviranje napada i na njegovu teritoriju. Za sada je izvesno da će ranije predviđeno izmeštanje jevrejskih naseobina sa Zapadne obale, nakon što je to učinjeno u Gazi, biti odloženo na neodređeno vreme.
Po mišljenju analitičara, poput Gidija Grinstein iz Reut Instituta u Tel Avivu, stvaranje haosa je strategija Hamasa. Po njegovom mišljenju, mir ne odgovara ovoj militantnoj grupi jer bi time bilo priznato postojanje Izraela, a što Hamas uporno odbija. Prema nekim procenama, jedini način da se uspostavi red na palestisnkim teritorijama jeste da Jordan preuzme kontrolu. Međutim, Abasov savetnik Saeb Erekat je rekao da je isključena mogućnost stvaranja nove konfederacije Jordana i Palestine kao u prošlosti.
Arapske zemlje su zabrinute zbog eskalacije nasilja. Tako je jordanski kralj Abdula rekao da će od toga jedino koristi imati Izrael. On smatra da je jedino rešenje prekid međupalestinskih sukoba i povratak za pregovarački sto. Arapske zemlje su nedavno ponovo pokrenule pet godina stari plan koji predviđa potpunu normalizaciju odnosa sa Izraelom u zamenu za njegovo povlačenje sa teritorija koje je okupirao 1967. godine kao i povratak palestinskih izbeglica. Izraelska vlada je izrazila rezervu prema delu plana o povratku izbeglica.
