Dostupni linkovi

logo-print

Sarkozi poziva Francuze na toleranciju


Na ceremoniji kojoj je prisustvovalo nekoliko stotina zvanica, Sarkozi je preuzeo dužnost uz uobičajeno intoniranje himne, počasne plotune i polaganje zakletve. Od svog prethodnika Žaka Širaka, Sarkozi je, kao vrhovni komandant oružanih snaga preuzeo šifre za francusko nuklearno naoružanje.
U inauguralnom govoru je založio za toleranciju kao najvažniju vrednost koju treba revitalizovati u francuskom društvu.

"Potrebno je da oživimo vrednosti rada, zalaganja, dobrote i poštovanja, jer one su u osnovi ljudskog dostojanstva i uslov društvenog progresa. Potrebna je i tolerancija i otvorenost jer nikada netolerancija, rasizam, antisemitizam i sektaške podele nisu bili tako destruktuvni kao sada", kazao je Sarkozi.

On će u srijedu otputovati u Berlin gde će se sresti sa kancelarkom Angelom Merkel da bi naglasio važnost francusko-nemačkih odnosa.
Očekuje se da će Sarkozi predložiti sutra za premijera umerenog konzervativca Fransoa Filona (Francois Filon). Najavljeno je da će se u novom kabinetu naći i nekoliko centrista i levičara. Po svoj prilici, novi šef diplomatije biće Bernar Kusner (Bernard Kouchner), iz Socijalističke partije, inače jedan od bivših šefova UNMIK-a. Ovaj potez mnoge je iznenadio, ako se imaju u vidu prilično žestoke medjusobne optužbe tokom predsedničke kampanje koje su izrekli Sarkozi i njegova protivkandidatkinja, predstavnica levice Segolen Roajal (Segolene Royal). Sarkozi je rekao da mu je cilj političko ujedinjenje zemlje. Analitičari ističu da je njegov potez i mudar i makijavelistički. Predlaganjem Kušnera, ublažiće kritike da je proamericki političar, a da istovremeno ne dovode u pitanje svoju orijentaciju približavanja sa Vašingtonom, za razliku od ne samo od svog prethodnika Širaka, već i ostalih francuskih predsednika, pre svega De Gola koji su imali distancu i bili veoma kritični prema američkoj politici.
Prvi izazov novom predsedniku biće sprovodjenje kontroverznih ekonomskih reformi, kao što su mere za smanjivanje uticaja sindikata, fleksibilniji radni ugovori koji će manje štititi zaposlene i revizija 35-časovne radne sedmice, u cilju smanjenja socijalnih davanja države i stvaranja povoljnijih uslova za tržišno poslovanje. Zbog namere prethodne vlade da promeni pomenuti zakon o radu, prošle godine izbile su masovne demonstracije i nasilje. Predstavnici sindikata i studenata upozorili su Sarkozija da ne preduzima reforme bez konsultacija sa njima. U suprotnom, zapretili su novim demonstracijama.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG