Dostupni linkovi

logo-print

Izbegavanje reči 'suverenitet' i 'nezavisnost'


Video sam tih takozvanih 13 tačaka i tamo nema termina ‘suverenitet Srbije’ i ‘nezavisnost Kosova,’ kaže Serwer i dodaje da je vokabular rezolucije koja se odnosi na status Kosova veoma ambivalentan.


RFE: Tih 13 tačaka su, u stvari, sadržaj buduće rezolucije o statusu Kosova?

SERWER: Da. Njome treba da se stavi ad acta rezolucija 1244, stvori osnov za novo medjunarodno prisustvo i potvrdi Ahtisarijev plan.

RFE: Da li time želite da kažete da će ta nova rezolucija, kad je o statusu Kosova reč, zapravo izgledati kao i Ahtisarijev plan, da će izbeći da jasno definiše novi status Kosova?

SERWER: Da, tako je. Meni se upravo zbog toga ne svidja sasvim. Smatram da bi bilo bolje da je jasno nazvano buduće stanje, ali mislim da je odavno odlučeno da razolucija bude upravo ovakva, da ne pominje bilo suverenitet ili nezavisnost.
Sasvim sigurno, jedan od razloga što je njen tekst tako neodredjen bio je da se zadovolji Rusija, ali u tome se, kao što do sada vidimo, nije uspelo.
Takodje je bio prisutan i argument da Ujedinjene nacije ne odlučuju da li će zemlja postati nezavisna ili ne, nego da se taj status stiče procesom priznavanja od strane suverenih država i članstvom u Generalnoj skupštinu Ujedinjenih nacija, kaže
za naš program Daniel Serwer, direktor Balkanske inicijative u američkom Institutu za mir.

Srpske želje i ruski interesi

I naš drugi sagovornik, ruski analitičar Andrej Pjontkovskij, ocenjuje da je abmivalentnost buduće rezolucije o statusu Kosova, odnosno izbegavanje značenjem bremenitih termina “nezavisnost”, odnosno, “suverenitet”, rezultat pokušaja da se omekša pozicija strana koje se rezoluciji protive.

“Verovatno su time pokušali da pacifikuju Rusiju i Srbiju i ubede ih da podrže rezoluciju, ali Rusija je veoma jasno stavila do znanja da je njen stav sasvim oprečan. Pozicija Moskve ne objašnjava se preteranom simpatijom za srpske argumente, nego njenom odlučnošću da se konfrontira sa Amerikom na svim mogućim frontovima. Kosovo je tu samo sporedna tema, ali je Kremlj koristi da bi u ruskom društvu kreirao atmosferu konfrontacije sa Sjedinjenim Državama – I to pre svega za unutrašnje političke potrebe. Možda će ono, doduše, kasnije, dobro doći kao izgovor da se preduzmu neke akcije na Kavkazu. Dakle, Rusija sada uverava svoje birače da je u njenom političkom interesu da se oštro suprotstavlja Vašingtonu na sve moguće načine i u svakom aspektu američke politike”.

U svetlu aktuelnih razgovora izmedju američkog državnog sekretara Kondolize Rajs i najvišeg ruskog rukovodstva naš sagovornik ostavlja, doduše, teoretsku mogućnost da Vašington i Moskva postignu nekakav sofistikovani dil, koji bi mogao dovesti do ruske uzdržanosti u Savetu bezbednosti ako se i kad se bude glasalo o kosovskoj rezoluciji, ali dodaje da je ta mogućnost samo teoretska.

Moguće posledice unilateralnog priznavanja Kosova

Komentarišući najavu Vitalija Ćurkina, ruskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, da bi Rusija mogla da uloži veto na predlog rezolucije o Kosovu, što je bilo prvi put da Rusija izusti reč “veto”, Daniel Serwer ističe:

“Reći ‘mogla bi’ možda su značajnije nego sama reč ‘veto’. Naravno, oduvek je bilo jasno da bi Rusi mogli da upotrebe veto, ali i Amerika je jasno poručila da će, ako ne bude postignuto u Savetu bezbednosti, rešenje potražiti izvan Saveta bezbednosti.
Mislim da se može dokazati da bi i iz ruskog i iz srpskog ugla gledanja bilo bolje da do rešenja dodje u Savetu bezbednosti, a ne izvan Saveta bezbednosti.
Smatram da neće biti dobro ako propadne donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti, ali ako se to dogodi, uopšte nemam sumnju u to šta sledi: doći će do unilateralnog priznavanja Kosova od strane velikog broja država. To će doneti mnogo rizika za kosovske Srbe, kaže Daniel Serwer, a na pitanje kakve su šanse da dodje do te rezolucije, odgovara:

“Mislim da su šanse fifti-fifti da se to pitanje mirno reši u Savetu bezbednosti UN”.

A nas drugi sagovornik, ruski analitičar Andrej Pjontkovskij, upitan kakva bi bila reakcija Moskve ako bi tok dogadjaja bio takav da dovede do američkog i serije drugih unilateralnih priznanja nezavisnog Kosova, lapidarno odgovara:

“Biće mnogo bla, bla, bla, to će se predstaviti kao još jedan primer američke politike unilateralizma – I vrlo lepo će se uklopiti u unutrašnju rusku kampanju”.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG