Dostupni linkovi

logo-print

Petnaest godina od "tuzlanske kolone"


Žana KOVACEVIC, Dejan RADULOVIC

Tužilaštvo BiH istražuje događaje u Tuzli od 15. maja 1992. godine, a koji je poznat pod nazivom «tuzlanska kolona», potvrdio je za Radio Slobodna Evropa portparol tužilaštva Boris Grubešić. On, međutim, nije želio reći više detalja o ovom slučaju ističući kako se radi o veoma složenom predmetu sa velikim brojem osoba protiv kojih se vodi istraga:

„Mogu vam reći da u Tužiteljstvu BiH postoji predmet koji se odnosi na događaje poznate kao «tuzlanska kolona» i da se radi na prikupljanju informacija i dokaza o tim događajima. Također, na tom predmetu radilo je i Okružno tužiteljstvo u Bijeljini, pa vam sugeriram da provjerite i Okružno tužiteljstvo.“

U Okružnom tužilaštvu u Bijeljini, koje je radilo na slučaju «tuzlanska kolona», tvrde da su kompletnu dokumetaciju predali Tužilaštvu BiH. Ističu da se radi o naročito osjetljivim dokumetima oznaka A, B i C, kojima se 36 lica sumnjiči za krivična djela genocida, ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika i bolesnika. Niko iz Tužilštva o ovome, međutim, nije želio javno govoriti.

U Tužilaštvu BiH nezvanično saznajemo da se u okviru premeta «tuzlanska kolona», zbog sumnje da je počinio ratni zločin, istraga vodi i protiv Ilije Jurišića, koji je uhapšen u Beogradu. Jurišić je u Beogradu uhapšen jer se sumnjiči da je kao član ratnog kriznog štaba u Tuzli učestvovao u izdavanju naredbi za napad na kolonu JNA.

Jurišićevo hapšenje u Beogradu izazvalo je niz reakcija u Bosni i Hercegovini, jer, prema pravilima tzv. Rimskog puta ustanovljenim 1996. godine, nijedna osoba u BiH nije mogla biti uhapšena pod sumnjom da je počinila ratni zločin, niti procesuirana, ukoliko za to nije dobijena saglasnost Haškog tribunala. Portparol Tužilaštva Boris Grubešić:

„Što se tiče pravila Rimskog puta, ona su definirala da je predmet, prije nego što se počne procesuirati u Bosni i Hercegovini, morao da dobije suglasnost u Haškom tribunalu. I Haški tribunal, odnosno odjel za pravila „puta“, dugo vremena je radio na pregledu i ocjeni različitih predmeta koji su dostavljani iz Bosne i Hercegovine i čini mi se da je dao negdje oko 900 suglasnosti, dakle A-suglasnosti, kojima se dozvoljava procesuiranje predmeta, dakle, za koje je Haški tribunal ocijenio da je prikupljeno dovoljno dokaza za procesuiranje.“

To pravilo važi, međutim, samo za područje Bosne i Hercegovine, pa je, kako saznajemo, Ilija Jurišić bez smetnji mogao biti uhapšen i procesuiran u Beogradu.

U Tuzli 15. maj obilježava se kao dan odbrane grada, a priča o odgovornosti i ratnom zločinu dio je propagande koja stiže iz Beograda i Banje Luke, kaže ratni načelnik Tuzle Selim Bešlagić:

„Ono što su oni učinili, da su kao vojnici doživjeli poraz, za taj poraz treba da odgovaraju njihovi komandanti. Ako su oni u tom porazu konstatovali da smo mi vršili genocid, neka to dokažu na sudu. Mi ne bježimo od toga. Moram da kažem moje duboko ubjeđenje je da propaganda koja se danas vrši u Srbiji i propaganda koju vrše, hajde da kažemo, radikalne stranke u Republici Srpskoj, je nešto što je sistematski prisutno. Nažalost, mi odgovora na to nemamo.“

Ono sto se desilo 15. maja u Tuzli bila je odbrana grada i ljudi u njemu, a o ratnom zločinu nema ni govora, tvrdi i član tadašnjeg kriznog štaba Sead Avdić:

„U tom kontekstu Tuzla nema, još jednom ponavljam, nema čega da se stidi niti ikome da se pravda. Uistinu, ono što je radila, bilo je praktično zaštita ljudskih života, grada Tuzle, materijalno-tehničkih sredstava, itd., itd. Znači, ratnog zločina nije bilo, a ponajmanje genocida, kako što to neki pokušavaju nama implicirati i u tom smislu sigurno da ovo što se događa jeste rezultat težnje izjednačavanja sukobljenih strana, koncepta građanskog rata i svega ostaloga, što je jednostavno bila teza promaknuta na Haškom tribunalu i teza koja je bila verificirana presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu itd. Jer Republika Srpska pravi napore, itekakve napore da ospori Brčansku Maltu i da to prikaže kao napad na vojnu kolonu, legitimnu vojnu kolonu koja je imala pravo građanstva.“

Jedini zvanično objavljeni dokument o događajima u Tuzli maja '92. godine za sada je izvještaj Ministarstva unutrašnjih poslova RS. U ovom izvještaju se navodi da je Centar javne bezbjednosti Bijeljina 2005. godine Tužilaštvu BiH podnio dopunu krivičnog predmeta koje je vodilo Tužilaštvo u Bijeljini, te za ratni zločin prijavilo, pored već osumnjičenih 9, još 27 lica. U izvještaju MUP-a RS se navodi da je Tužilaštvu BiH dostavljen obiman dokazni materijal na više od hiljadu stranica.

Dve verzije događaja

Pre 15 godina prilikom povlačenja 92. motorizovane jedinice JNA iz kasarne u Tuzli došlo je do pogibije više od 80 vojnika tadašnje vojske Jugoslavije. Ovaj tragičan događaj ima najmanje dve verzije. Jedna je da su vojnici JNA napadnuti i masakrirani od strane TO Tuzle i policije a druga da je jugoslovenska armija prva pucala i isprovocirala sukob.
Veliki broj poginulih je zbog detonacije kamiona sa municijom što može da se čuje i sa ovog amaterskog snimka sačinjenog sa jedne zgrade u Tuzli tog 15. maja 1992.

Dve verzije događaja ostaće sve dok se na sudu ne utvrdi šta se zaista dogodilo i dok ne budu kažnjeni krivci. Pre nekoliko dana na beogradskom aerodromu je uhapšen Ilija Jurišić, državljanin BiH, koji je prema rečima Vojislava Vukčevića, specijalnog tužioca za ratne zločine u Beogradu, u to vreme bio jedan od direktno odgovornih za ovaj zločin:



"Upravo je u toku saslušanje jednog od lica osumnjičenih da su učestvovali u ovom zločinu. Radi se Iliji Jurišiću, državljaninu BiH, koji je u to vreme bio član Kriznog štaba Službe javne bezbednosti Tuzle. Po našim saznanjima radi se o licu koje je direktno učestvovalo u izdavanju naredbe za napad na kolonu. Tu su prekršena pravila međunarodnog prava, kako u samom napadu na kolonu. Nakon toga su učinjena zverstva odnosno zločini prema pripadnicima JNA koji su bili ranjeni i zarobljeni."

Specijalni tužilac nije želeo zbog interesa same istrage da kaže koliki je broj lica obuhvaćen istragom u slučaju tuzlanske kolone:

"Naravno, ne mogu da vam dam podatke o kojim se licima radi, jer upravo je ovo primer gde okrivljeni Jurišić uopšte nije očekivao da je on predmet našeg interesovanja. Kad je bio na proputovanju kroz Beograd, imao je nameru da otputuje u Nemačku, lišili smo ga slobode na aerodromu."

Na pitanje RSE da li se Tužilaštvo u BiH protivi ovom hapšenju i kakva je uopšte saradnja na nivou tužilaštva Srbije i Federacije, Vukčević je odgovorio:

"Radimo zajedno, saradnja je dobra i sa tužilaštvom BiH i sa haškim tužilaštvom i sa tužilaštvom distrikta Brčko. Imali smo sad skoro posetu naših kolega iz Banjaluke, bio je i kolega Bukvić, tako da je uopšte saradnja u regionu svakim danom sve bolja."
XS
SM
MD
LG