Dostupni linkovi

logo-print

Završena Blerova dekada


Britanski premijer Toni Bler ispunio je ranije obećanje i konačno objavio datum svog odlaska s čela vladajuće Laburističke partije i britanske Vlade, poručujući da mu je žao zbog mogućih pogrešaka koje je učinio upravljajući zemljom.
"Bio sam premijer nešto više od 10 godina. U ovom poslu i u današnjem svetu, to je dovoljno dug period, i za mene lično i, što je još važnije, za zemlju. Ako želite odoleti izazovima koje nudi moć, jedini je način da je ponekad ostavite."
Odlazeći premijer ostatće upamćen kako jedan od glavnih aktera sporazuma o miru u Severnoj Irskoj 1998, poznat i kao "Good Friday agreement", zatim davanju većih ovlašćenja institucijama Škotske i Velsa, ekonomskim reformama, kao i po strateškoj odluci da Laburiste pomeri sa levice u centar.
Odluka da sa SAD 2003. izvrši invaziju Iraka izazvala je mnoštvo kontroverzi čak i u samoj njegovoj Laburističkoj partiji. Blerov prvi šef diplomatije Robin Kuk (Cook) podneo je ostavku u znak protesta.
Bler je i sada uveren da je to bila ispravna odluka
"Teroristi koji nam prete širom sveta neće nikada odustati od svojih namera, čak i ako prestanemo da se borimo protiv njih. To je test volje i uverenja i mi ne možemo da odustanemo", smatra Bler.
Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) je odao puno priznanje Toniju Bleru zbog podrške borbi protiv terorizma
"Toni Bler će mi nedostajati. On je političar sposoban da misli dugoročno. Drži reč, što je ponekad retko u političkim krugovima u kojima se krećem", ističe Buš. Međutim, Bler je upravo najviše krtikovan, zbog kako se ističe, sevrilnosti prema Vašingtonu, pa je često nazivan "Bušovom pudlom".
Bler, prvi premijer koji je dospeo u središte korpucioniške afere, nakon što je povukao poteze koji su izazvali pobunu u Laburističkoj stranci, u septembru prošle godine bio je prinuđen da obeća da će napustiti lidersku poziciju u roku od godinu dana.
Ipak, u istraživanju objavljenom u listu "Guardian", 60 posto
ispitanika navelo je da će Bler ostati upamćen kao "snaga promena",
iako ne uvek nabolje, a 44 procenata je da je doneo dobro Britaniji.
Čarls Dženkins (Charles Jankins), direktor analitičkog odeljenja u londonskom Ekonomistu ("Economist") veruje da je Bler našao i uravnotežen odnos prema Evropskoj uniji:
"Bler se smatra pro-evropskim premijerom, više nego ijedan drugi britanski premijer od Teda Hita (Heatha) koji je uveo Britaniju u Evropsku zajednicu. To je samo po sebi bilo dovoljno za dobre odnose s većinom, ako ne sa svim evropskim partnerima."
Blerovo političko umeće se iskazalo i prilikom izbora predsednika Evropske komisije 2004. godine, kada je uspeo da izlobira da na tu funkciju dođe Žoze Manuel Baroso (Jose Manuel Barroso), iako su francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) i nemački kancelar Gerhard Šreder (Schroder) predlagali belgijskog premiejra Gija Verhofstada.
Zato se u projekcijama čime će se Bler baviti nakon odlaska sa premijerskog položaja, pominje i mogućnost da postane prvi predsednik Evropske Unije, funkcije koja se predviđa novim evropskim ustavom. Ipak, procenjuje se da nema velike šanse, jer mnogi u Evropi mu zameraju podršku ratu u Iraku, a i odbijanja da uključi Britaniju u eurozonu.
I sam predsednik Evropske komisije Baroso, ističe da je Bler ostvario polovičan uspeh.
"Mada je Bler bio uspešan u približavanju Evrope Britaniji, još nije u mogućnosti da promeni raspoloženje u Britaniji prema nekim od najvažnijih pitanja koja su na dnevnom redu u Evropi", ističe Baroso.
Bilo kako bilo, Dejvid Čarlton (David Carlton) sa Univerziteta Vorvik (Warwick) smatra da će Bler i kada napusti čelne dužnosti u Partiji i Vladi ostati vrlo aktivan, posebno na međunarodnom planu.
"Mislim da će nastaviti energičan angažman na Bliskom istoku i podržati snažniji američki napor u toj regiji. Ukratko, on je vrlo nesklon onima koji veruju da se rešenje bliskoistočnog problema može naći na beskonačnim konferencijama i zalaže se za znatno aktivniji angažman."
I dok se svodi bilans za deset godna Blerovog upravljanja zemljom, u međuvremenu se postavlja pitanje kojim putem će krenuti njegov najverovatniji naslednik, dosadašnji ministar finansija Gordon Braun (Brown). On je u petak prilikom objavljivanja svoje kandidature za lidera Laburističke partije i time britanskog premijera, odmah napravio neku vrstu distance prema svom doskorašnjem partijskom kolegi i prijatelju. Braun je istakao da želi da predvodi vladu koja će biti skromna i znati svoje mesto, kritikujući dosadašnju politiku, koja je podrazumevala razne manipulacije "spin" stručnjaka. "Kao političar nikada nisam tražio pažnju javnosti radi sopstvenog publiciteta. Nikada nisam verovao da imidž može biti zamena za suštinsku politiku. Ne verujem da je politika pitanje slavnih ličnosti". On je najavio da će "vratiti politiku narodu" kao i obnoviti moć Parlamenta kako bi povratio poverenje britanskih građana u demokratiju. Time je izrekao posrednu kritiku na račun Blera, koji je prema mnogim ocenama prilično ojačao ulogu izvršne vlasti, često zaobilazeći parlament.
Kada je reč o spoljnoj politici, procenjuje se da će Braun pokušati da ubrza povlačenje britanskih trupa iz Iraka. Ranije je predviđeno da se uprava nad gradom Basra preda iračkim vlastima do kraja godine. U ovom trenutku u Iraku je raspoređeno 7 hiljada britanskih vojnika. Očekuje se da će Braun biti uzdržaniji i prema Beloj kući, da bi izbegao rizik da i njega zovu kao i njegovog prethodnika Blera, "Bušovom pudlom".
Gordon Braun je uspeo da se kao 16-godišnjak upiše na Univerzitet u Edinburgu kao najmlađi student u istoriji. Zbog povrede na školskoj ragbi utakmici ne vidi na levo oko, pa sada kada priprema govore štampa ih sa velikim slovima. Njegovi prijatelji kažu da je ta povreda samo pojačala predanost radu. Čuveni dugogodišnji šef američkih federalnih rezervi Alan Grispen kaže za Brauna da je bez premca u svetu po ekonomskom znanju među političarima. Oženio se skoro u 50-otj godini. Prvo dete mu je umrlo zbog prevremenog porođaja. Ima dva sina. Mlađi, jednogodišnji Džejms (James), ima cistu fibrosis. I ovi problemi još više su ga motivisali na rad.
Iako potencira na skromnosti i principijelnosti, analitičari ističu da je Braun zapravo pragmatista. Tako je, na primer, jedan od njegovih prijatelja Pol Volfovic (Paul Wolfowitz), direktor Svetske banke, i jedan od arhitekata napada na Irak. Iako je imao velikog uspeha u vođenju britanske ekonomije, ističe se da nema harizmu i umeće kontakta sa ljudima kao Toni Bler. Prebacuje mu se i da je netolerantan. Jedan bivši savetnik u britanskoj Vladi je nedavno okvalifikovao Braunovo upravljanje kao "staljinističko".
Međutim, nema sumnje da je Gordon Braun u istoj meri zaslužan za veliki povratak laburista na vlast 1997. godine kao i Bler. Nakon neuspeha partije na izborima 1993, Braun je otputovao u SAD gde je prikupljao iskustva od Bila Klintona i njegovih saradnika u kreiranju politike i prezentiranja javnosti. Braun i Bler su odlučili da pomere Laburističku partiju sa levice u centar. To im je omogućilo ubedljivu pobedu na izborima 1997. godine. Pojedini mediji pišu da su na čuvenoj večeri 1994. godine u prestižnom restoranu Granita u severnom Londonu, Bler i Braun navodno dogovorili da Bler najpre preuzme vođstvo partijom i vladom, a da nakon prvog mandata prepusti štafetnu palicu Braunu. Nijedan nikada nije potvrdio ove špekulacije, međutim, činjenica je da su se dvojica arhitekata nove Laburističke partije i prijatelja, sve više udaljavali.
U svakom slučaju Braun, preuzima štafetnu palicu u trenutku kada opozicione Konzervativci ubeljdivo vode prema svim istraživanjima javnog mnjenja. Da Braunu neće biti lako da obnovi poverenje u Laburističku partiju, pre svega da ponovo pridobije pripadnike srednjeg staleža do novih izbora 2009, potvrđuju i nedavni izbori u Škotskoj. Tamo su laburisti izgubili vlast po prvi put nakon 50. godina.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG