Dostupni linkovi

logo-print

Zajednička grobnica Srba i Nemaca

  • Dejan Radulović

Nakon pada Smedereva, Nemci su sve srpske ranjenike zajedno sa nemačkim smestili u zajedničku bolnicu u Kovinu. One koji su preminuli, sahranili su u zajedničke grobnice i obeležili spomen pločama. Sve do 1996. ovo groblje je bilo zaraslo u korov.
Danas je Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1918 i poštovalaca-Kovin pokrenulo inicijativu da se na ovoj grobnoj parceli podigne spomenik:

"Briga o zarobljenom vojniku i o ranjeniku suprotstavljane vojske bila je briga daleko veća nego za svoje redovne zdrave vojnike, civile, jedinice itd."

Bio je to oktobar 1915. godine, Prvi svetski rat i teške borbe za Smederevo. Sukobljene jedinice bile su Jedanaesta nemačka i Treća srpska armija, podseća Milan Divac predsednik Udruženja potomaka ratnika Oslobodilačkih ratova Srbije 1912 - 1918 iz Kovina. Iako su se borbe u jednom trenutku vodile prsa u prsa, moral sukobljenih strana bio je na prvom mestu:

"Vladalo je jedno viteštvo, jedan visoki moral i kod jedne i druge vojske kad su u pitanju ljudi. Shvatili su da svi oni koji su ranjeni, koji su zarobljeni da oni više nisu protivnici i da im se treba obratiti kao ljudima."

11. oktobra Nemci su zauzeli Smederevo. Svi srpski zarobljenici prebačeni su u Kovin a ranjenici zajedno sa ranjenim nemačkim vojnicima u improvizovanu bolnicu:

"Pokušali su da ih leče ali nisu uspeli. Jedan mali broj se spasio, ostali su svi sahranjeni u Kovinu."

Do kraja 1915. preminili su svi teži srpski ranjenici. Sahranjeni su zajedno sa preminulim i poginulim nemačkim ratnicima na kovinskom groblju:

"Svi koji su tu zajedno sahranjeni oni su u smrti našli zajednički slogu, zajedničku jubav. Tu više nisu suprotstavljene strane već su našli svoje jedinstvo u smrti, jeste da je na srpskoj zemlji ali to je i nebitno bilo. Tamo gde su sahranjeni zajedno oni su prestali da budu protivnici jedan drugome već su postali ljudi kojima treba odati poštovanje, priznanje. Svako se borio za neke svoje ciljeve, ne svojom voljom već možda voljom nekih državnih režima."


Na parceli od 50 ari nalazi se 60 nadgrobnih ploča koje su Nemci obeležili. Naš sagovornik nam pokazuje jednu od zajedničkih grobnica u kojoj su sahranjeni i srpski i nemački vojnici.

RSE: Ovo je jedinstveno da su Nemci uspeli bar prezimena da identifikuju?"

"Da, da identifikuju i srpska prezimena... Serben Jovanović, Serben Petković, Serben Zimanović..., to je tako napisano jer su nemačke vlasti tako identifikovale srpska prezimena."

Prema raspoloživim podacima u ovim zajedničkim humkama sahranjeno je 195 nemačkih i 305 srpskih ratnika. Ovaj broj je sigurno veći jer se na 7 nadgrobnih ploča nije moglo utvrditi koliko je ratnika tu sahranjeno i kojoj su vojsci pripadali. Sve do 1996. godine groblje je bilo zaboravljeno, obraslo drvećem i gustim rastinjem, jednostavno kao da nije postojalo, kaže Gojko Radosavljević sekretar Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912 -1918:

"Sve je bilo zaraslo u korov, bilo je i šiblja i drveća tako da groblje praktično nije ni postojalo. Tek '96. godine je otkriveno i sada se to groblje uvažava i poštuje kako ne bismo zaboravili epohu od čitavih 60 godina Prvog svetskog rata zbog ideologije i tadašnjih režima. Tek sada, u novije vreme se pristupilu sređivanju groblja i dotera onako kako priliči i srpskim i nemačkim ratnicima."

Vreme prošlo i vreme sadašnje se ne mogu porediti. To, vreme Prvog svetskog rata je bilo doba junaštva za razliku od ovog danas kaže Milan Divac:

"Današnji rat je rat zveri a ne ljudi. To je rat kada se zarobi čovek i nemoćnom čoveku se zadaju udarci kamom, noževima, ubijaju se otpozadi... jedan grubi rat. Ljudi se izlažu velikim opasnostima, mučenjima itd. To ne liči i nije dostojno jednog normalnog čoveka i jednog zdravog razuma."

RSE: Šta se to kod ljudi promenilo?

"Promenilo se shvatanje. Ljudi su poprimili dosta zverskog ili patološkog u sebi, tako da ne mogu da razlikuju šta je biti suprotstavljen a šta je biti pokoren."

Iako je Udruženje potomaka pokrenulo inicijativu da se podigne zajednički spomenik čini se da ni danas ne nailazi na razumevanje, kaže Milica Čolaković:

"Nažalost moram reći da još uvek nema velikog razumevanja. Da li je to ostao režim od ranije, ali nas nekada hoće da tretiraju kao da smo mi udruženje ribolovaca, zanatlija, šahista ili tako neko udruženje... tako da baš neko veliko razumevanje nema. Ali sa upornošću naših članova kojih ima oko 500, mi se nadamo i dobrih ljudi još uvek ima, da ćemo ove godine ipak uspeti da podignemo ovaj spomenik."


Na kovinskom groblju postavljeno je postolje spremno da dočeka spomenik koji će da sjedini ljude koji su u ratu bili na suprotnim stranama. Spomenik koji treba da seća na vreme kada su ljudi bili ljudi i u ratu. U vremenu stiče se utisak daleko boljem od ovog danas.
XS
SM
MD
LG