Dostupni linkovi

logo-print

U potrazi za zlatnim avarskim pojasom

  • Dejan Radulović

Prolazili su vekovi, a u plodonosnoj sremskoj ravnici, nadomak Sremske Mitrovice, ležao je i čekao da bude otkriven najvredniji trag iz vremena Avara – zlatni avarski pojas. To je po rečima direktora muzeja Srema, Nikole Stokanovića, jedinstveni trag kulture ovog osvajačkog naroda:

„Radi se o predmetu koji je unikatan, ne samo po količini zlata, dragog i poludragog kamenja od kojeg se on sastoji nego pre svega po načinu umetničke izrade.“

Autor knjige „Zlatni avarski pojas“ doktor Ivana Popović, kaže da se radi o predmetu neprocenjive kulturne vrednosti:

„Pojas je rađen najfinijim zlatarskim tehnikama urezivanja, iskucavanja, čipkastog isecanja zlatnog metala, umetanja raznobojnog stakla – to je rimska tehnika ’opus interrasile’ koju je naravno baštinila i Vizantija. Kao što su pokazale analize koje su radile kolege iz Nemačke na dva segmenta je bio umetnut i poludragi kamen.“

A priču o zlatnom avarskom pojasu otvaraju ’tragači’. Slavko i Bodgan Kozak su početkom ’90-tih imali dobar trag, doduše i detektor koji je zapištao na sveže izoranoj zemlji:

„U to doba sam bio ’tragač’ kao i mnogo njih ali je ispalo tako da ja naiđem na to sasvim slučajno. Pojas je bio na površini izoran posle oranja.“

RSE: Da li vam je neko rekao da tu postoji antički lokalitet?
„Nije mi niko rekao ali sam ranijih godina primećivao ’tragače’ kada sam tuda prolazio.“

Doktor Ivana Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu pojašnjava šta su zapravo ’divlji tragači’ pronašli:

„Ne samo što se pojas sastoji od 11 delova i što mu je ukupna težina preko 1kg zlata – ne, to je mnogo manje važno od činjenice da je to predmet koji po svojoj neprocenjivoj kulturno-istorijskoj vrednosti svedoči o burnim istorijskim događajima koji su se desili krajem VI veka.“

Slavko Kozak nije znao šta ima u rukama. Obratio se trgovcima koji su za zlatni pojas u to vreme ponudili sumu od 300 hiljada nemačkih maraka:

„Mislio sam da je to okvir od neke biblije ili tako nešto, ali pozlaćeni ili falš.“

RSE: Kako je izgledalo kada ste ga vadili iz zemlje?

„Komad po komad, žuto.“

RSE: A osećaj?

„Pa nije mi baš bilo svejedno.“

Doktor Ivana Popović procenjuje da je novčana vrednost avarskog pojasa daleko veća:

„Kod nas, pre svega, ni ne postoji uređeno tržište antikvitetima. Prema tome, vrednost bi bila neka stvar tržišta ali možemo da govorimo o milionima eura.“

Bogdan i Slavko Kozak nisu imali sreće. Krupni igrači nudili su novac daleko manji od prave vrednosti pa se u pregovorima stvar iskomplikovala. Pojas je dospeo u ruke vlasti. Braća Kozak provela su mesec dana u zatvoru nakon čega su osuđeni uslovno:

„Posle godinu dana procedure procedure, nije ni bitno, sasvim fino se to rešilo. Meni je drago što je on publikovan“, kaže jedan od braće.

Ali zlatni avarski pojas ne miruje. Muzej Srema ustupa ga Narodnom muzeju u Beogradu – izložbe radi. Stvar je ipak od izuzetnog značaja pa ga beogradski muzej zadržava. Sremci pokreću sudski spor kako bi se, po rečima direktora muzeja Srema Nikole Stokanovića, zlatni pojas vratio kući:

„Za zlatni avarski pojas imamo sudsko rešenje da on pripada nama. Međutim on je uzet od nas i na žalost još nam nije vraćen. Dobili smo presudu Vrhovnog suda i očekujemo da se on ubrzo vrati kući.“

Želeli smo da avarski pojas vidimo i zakucali smo na vrata Narodnog muzeja u Beogradu. Bezuspešno. Nadležni u ovoj instituciji rekli su nam da to nije moguće iz jednog prostog razloga što je u toku rekonstrukcija i adaptacija zgrade. Pokušali smo i bočno preko Ministarstva kulture – ponovo bezuspešno. Ako je za utehu nismo mi jedina ekipa koja to nije uspela. Svejedno, zlatni avarski pojas se čuva na sigurnom... tako bar kažu.
XS
SM
MD
LG