Sporazumom o ograničenju konvencionalnog naoružanja u Evropi, potpisanim novembra 1990. ograničen je broj borbenih tenkova, oruđa teške artiljerije, borbenih aviona i napadačkih helikoptera koji može biti raspoređen na području od Atlantika do Urala.
Izvorni sporazum predstavljao je rezultat pregovora 22 države članice tadašnjih vojnih saveza – Severnoatlantskog i Varšavskog. Cilj je bio ograničiti ogromne arsenale i stokove naoružanja i vojne opreme razmeštene nakon II svetskog rata na evropskom tlu. Sporazum je stupio na snagu 1992. Povučeno je do 2001. oko 700.000 vojnika i oko 60.000 komada oruđa i oružja na koje se Sporazum odnosi pri čemu su bukvalno uništene desetine hiljada komada borbene tehnike.
Sporazum o ograničenju konvencionalnog naoružanja kamen je temeljac sistema bezbednosti i stabilnosti u Evropi i u smislu smanjenja efektiva, ali i u smislu smanjenja napetosti odnosno "potrebe" za vojnicima. Jer dobar trend pokrenut sporazumom nastavljen je tako da u području o kojem je reč, odnosno evropskom tlu, danas je raspoređeno manje od tri miliona vojnika iako je sporazumom dopušteno raspoređivanje 5.700.000 vojnika.
Predstavlja li odluka Vladimira Putina, koja je opravdana gradnjom američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, prestanak važenja Sporazuma o ograničenju konvencionalnog oružja u Evropi, odnosno hoće li nakon te odluke i nakon odluke o američkom raketnom štitu ponovo krenuti gomilanje oružja?
Po svoj prilici ne. Jer, prvo, podseća "Los Angeles Times", Sporazum formalno uopšte nije na snazi jer ga još nisu potpisale nove članice NATO-a poput Slovenije, Litvanije, Letonije i Estonije. Think-thank agencija "Stratfor" podseća da se ni Rusija sama ne pridržava nekih odredaba sporazuma dodatih devedesetih poput onih o povlačenju trupa iz Moldavije i Gruzije i o ograničavanju mogućnosti gomilanja trupa u područjima koja bi mogla ugroziti Norvešku ili Tursku.
"Stratfor" ocenjuje da Evropi ovim ne preti nikakva konkretna opasnost. Ruske trupe su danas slabije od nekadašnjih sovjetskih u vreme kada je sporazum potpisan, Rusija tek treba da počne da pokazuje da ume dobro da održava tenkove koje ima i uvežba njihove posade da bi tek onda mogla da počne da razmišlja o nekakvim novim masovnim kolonama ruskog oklopa. To, ta moguća masovna kolona ruskog oklopa brine države Zapadne i Centralne Evrope. Ali Putinova priča o napuštanju Sporazuma o ograničenju konvencionalnog naoružanja, završava "Stratfor", pre svega je teška na rečima, a slaba na činjenicama što je jasan pokazatelj toga kako Rusija doživljava države koje su joj nekada bile klijenti.
Ako je to tako ostaje još samo odgovoriti na pitanje zašto je predsednik Rusije Vladimir Putin posegao baš sada?
Deo odgovora je zato što je počela završna faza gradnje postrojenja američkog raketnog štita. Koliko to tišti Rusiju rekao je u Oslu ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku sa šefovima diplomatija država članica NATO-a. Američka agencija Associated Press je javila pozivajući se na izjave dvojice visokorangiranih američkih zvaničnika da je ministar Lavrov na zatvorenom sastanku Saveta NATO-Rusija prezentirao deset minuta spisak primedbi Rusije na američki plan "raketnog štita" odnosno konkretno na lociranje raketa-presretača u Poljskoj i gradnju radarskog sistema u Češkoj.
Daleko važniji deo odgovora o tome zašto je Vladimir Vladimirovič Putin baš sada potegao moratorijum na Sporazum o ograničenju konvencionalnog naoružanja u Evropi možda treba tražiti u delu govora u kojem uopšte nije bilo reči o odbrani.
"Više je novca iz inostranstva u opticaju je za direktno mešanje u naše unutrašnje poslove. U prošlosti, u eri kolonijalizma, kolonijalne zemlje su govorile o svojoj tzv. civilizacijskoj ulozi. Danas koriste slogane širenja demokratije sa istim ciljem a to je da postignu prednost i obezbede svoje sopstvene interese."
Ovo je izrečeno samo tri dana pre nego što u će Vašingtonu početi samit Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije na kojem će, kako je to Radiju Slobodna Evropa rekla Christiane Hohmann, portparolka Evropske komisije zadužena za spoljne poslove, jedna od glavnih tema biti Rusija:
"Izražavamo zabrinutost zbog stanja ljudskih prava i slobode medija u Rusiji i podsećamo na događaje onog vikenda pre dve sedmice kako bismo bili sigurni da je ruska strana svesna naše brige za ove probleme. A ruska strana na to nije reagovala."
Ruska strana je, ipak, reagovala. Predsednik države je poslao jasnu poruku da: prvo Rusija čeka nove članice NATO-a da ratifikuju Sporazum, odnosno da Rusija do daljega uopšte nema nameru da sa njima razgovara o povlačenju svojih trupa iz Moldavije i Gruzije nego da to smatra sopstvenom interesnom sferom; i drugo da ne dopušta da se Zapad preterano bavi pitanjima demokratije u Rusiji pogotovo u predizbornoj godini.
Izvorni sporazum predstavljao je rezultat pregovora 22 države članice tadašnjih vojnih saveza – Severnoatlantskog i Varšavskog. Cilj je bio ograničiti ogromne arsenale i stokove naoružanja i vojne opreme razmeštene nakon II svetskog rata na evropskom tlu. Sporazum je stupio na snagu 1992. Povučeno je do 2001. oko 700.000 vojnika i oko 60.000 komada oruđa i oružja na koje se Sporazum odnosi pri čemu su bukvalno uništene desetine hiljada komada borbene tehnike.
Sporazum o ograničenju konvencionalnog naoružanja kamen je temeljac sistema bezbednosti i stabilnosti u Evropi i u smislu smanjenja efektiva, ali i u smislu smanjenja napetosti odnosno "potrebe" za vojnicima. Jer dobar trend pokrenut sporazumom nastavljen je tako da u području o kojem je reč, odnosno evropskom tlu, danas je raspoređeno manje od tri miliona vojnika iako je sporazumom dopušteno raspoređivanje 5.700.000 vojnika.
Predstavlja li odluka Vladimira Putina, koja je opravdana gradnjom američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, prestanak važenja Sporazuma o ograničenju konvencionalnog oružja u Evropi, odnosno hoće li nakon te odluke i nakon odluke o američkom raketnom štitu ponovo krenuti gomilanje oružja?
Po svoj prilici ne. Jer, prvo, podseća "Los Angeles Times", Sporazum formalno uopšte nije na snazi jer ga još nisu potpisale nove članice NATO-a poput Slovenije, Litvanije, Letonije i Estonije. Think-thank agencija "Stratfor" podseća da se ni Rusija sama ne pridržava nekih odredaba sporazuma dodatih devedesetih poput onih o povlačenju trupa iz Moldavije i Gruzije i o ograničavanju mogućnosti gomilanja trupa u područjima koja bi mogla ugroziti Norvešku ili Tursku.
"Stratfor" ocenjuje da Evropi ovim ne preti nikakva konkretna opasnost. Ruske trupe su danas slabije od nekadašnjih sovjetskih u vreme kada je sporazum potpisan, Rusija tek treba da počne da pokazuje da ume dobro da održava tenkove koje ima i uvežba njihove posade da bi tek onda mogla da počne da razmišlja o nekakvim novim masovnim kolonama ruskog oklopa. To, ta moguća masovna kolona ruskog oklopa brine države Zapadne i Centralne Evrope. Ali Putinova priča o napuštanju Sporazuma o ograničenju konvencionalnog naoružanja, završava "Stratfor", pre svega je teška na rečima, a slaba na činjenicama što je jasan pokazatelj toga kako Rusija doživljava države koje su joj nekada bile klijenti.
Ako je to tako ostaje još samo odgovoriti na pitanje zašto je predsednik Rusije Vladimir Putin posegao baš sada?
Deo odgovora je zato što je počela završna faza gradnje postrojenja američkog raketnog štita. Koliko to tišti Rusiju rekao je u Oslu ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku sa šefovima diplomatija država članica NATO-a. Američka agencija Associated Press je javila pozivajući se na izjave dvojice visokorangiranih američkih zvaničnika da je ministar Lavrov na zatvorenom sastanku Saveta NATO-Rusija prezentirao deset minuta spisak primedbi Rusije na američki plan "raketnog štita" odnosno konkretno na lociranje raketa-presretača u Poljskoj i gradnju radarskog sistema u Češkoj.
Daleko važniji deo odgovora o tome zašto je Vladimir Vladimirovič Putin baš sada potegao moratorijum na Sporazum o ograničenju konvencionalnog naoružanja u Evropi možda treba tražiti u delu govora u kojem uopšte nije bilo reči o odbrani.
"Više je novca iz inostranstva u opticaju je za direktno mešanje u naše unutrašnje poslove. U prošlosti, u eri kolonijalizma, kolonijalne zemlje su govorile o svojoj tzv. civilizacijskoj ulozi. Danas koriste slogane širenja demokratije sa istim ciljem a to je da postignu prednost i obezbede svoje sopstvene interese."
Ovo je izrečeno samo tri dana pre nego što u će Vašingtonu početi samit Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije na kojem će, kako je to Radiju Slobodna Evropa rekla Christiane Hohmann, portparolka Evropske komisije zadužena za spoljne poslove, jedna od glavnih tema biti Rusija:
"Izražavamo zabrinutost zbog stanja ljudskih prava i slobode medija u Rusiji i podsećamo na događaje onog vikenda pre dve sedmice kako bismo bili sigurni da je ruska strana svesna naše brige za ove probleme. A ruska strana na to nije reagovala."
Ruska strana je, ipak, reagovala. Predsednik države je poslao jasnu poruku da: prvo Rusija čeka nove članice NATO-a da ratifikuju Sporazum, odnosno da Rusija do daljega uopšte nema nameru da sa njima razgovara o povlačenju svojih trupa iz Moldavije i Gruzije nego da to smatra sopstvenom interesnom sferom; i drugo da ne dopušta da se Zapad preterano bavi pitanjima demokratije u Rusiji pogotovo u predizbornoj godini.
