„U slučaju Crne Gore novi ustav će simbolizovati raskid sa aspektima neugodne prošlosti i odražavati odnos Crne Gore i vladavine prava“, saopštio je zamjenik sekretara Venecijanske komisije Tomas Markert. On je konstatovao da Nacrt pokazuje odlučnost Crne Gore da obezbijedi zaštitu ljudskih prava na visokom nivou, ali da i istovremeno tekst ustava u tom dijelu treba da bude precizniji kako bi sudovi mogli da ga primijenjuju i da se na te odredbe oslone građani. "Restrikcije ljudskih prava moraju biti definisane veoma jasne“, rekao je Markert.
Crnogorski ombudsman Šefko Crnovršanin je saopštio da ljudska prava i slobode u ustavu Crne Gore ne bi trebalo da idu ispod nivoa Male povelje bivše državne zajednice. A ekspert Savjeta Evrope Entoni Bredli je izrazio razočaranje odredbama o ljudskim pravima u Nacrtu novog ustava, s obzirom da je ta oblast mnogo bolje bila obrađena prethodnim dokumentom, Malom poveljom državne zajednice:
„Treba da postoji jedna unakrsna veza, prvo na Povelju iz 2002. godine, a onda ako je neophodno nazad na samokonvenciju“.
Profesor Bredli je iznio primjedbe i na dio ustava koji je vezan za sudstvo i Krivični zakon. Takođe, ekspert Savjeta Evrope Ajres Enzis izrazio je nadu da su politički subjekti shvatili da većina članova Sudskog savjeta treba da budu birani od strane sudija i da se imenovanje sudija mora obaviti od strane Sudskog savjeta:
„Sudski savjet treba da se bira, većina članova tog Sudskog savjeta treba da bude birana od strane sudija, a određeni broj da bira Skupština i imenovanje sudija mora se vršiti od strane Sudskog savjeta“.
Tea Gorjenc Prelević ispred Akcije za ljudska prava je saopštila da Sudski savjet treba da bira sudije, ali ne postojeći već reformisani Sudski savjet:
„Da se nešto promeni u radu Sudskog saveta sa kojim smo opravdano, pretpostavljam, svi nezadovoljni. Mi nastavljamo da radimo na predlogu zakonskih kriterijma na osnovu kojih bi Sudski savet morao da postupa ubuduće i to da donosi obrazložene odluke zasnovane na objektivnim kriterijumima, merilima“.
Javna rasprava o ustavu do kraja maja
Poslanik Narodne stranke Dragan Šoć upozorio je da ustav ne bi trebalo da bude previše konkretan već uopšten:
„Ustav mora da bude dovoljno uopšten da bi otvorio prostor da se kroz zakonodavnu politiku kreira i modelira nešto što je život, što isključuje pretjerano nabrajanje. Drugo, stil pisanja ustava može biti veoma različit, ali je za mene jako važno da čujem da li postoji ijedna odredba Ustava u načelu koja ograničava da se u budućnosti mogu razvijati ljudska prava saglasno novim međunarodnim standardima koji će se rađati i postojećim“.
Iako je prethodno planirano da javna rasprava o Nacrtu novog ustava traje do 4.maja, odlučeno je da bude produžena do 28. maja zbog zahtjeva više subjekata za produženjem rasprave. Ključna karakteristika odnosa prema ustavu je da su domaći politički subjekti stavili akcenat na pitanje simbola i nacionalne identifikacije u novom ustavu dok međunarodni faktor insistira na odredbama o ljudskim i manjinskim pravima i nezavisnosti sudstva.
Nacrt novog ustava je usvojen u Parlamentu sa većim brojem alternativnih rješenja oko kojih se vodi glavna rasprava. Osim različitih pogleda na pojedine odredbe novog ustava postoje i političkih zahtjevi kako bi bila omogućena potrebna većina za njegovo izglasavanje. Opozicioni Pokret za promjene insistira da vladajuća većina prihvati da se održe parlamentarni izbori godinu dana nakon usvajanja novog ustava ili da se spoje sa predsjedničkim izborima koji će se održati iduće godine. Vladajuća koalicija za sada ne pristaje na prijevremeno održavanje izbora, već očekuje da ustavotvorna Skupština nakon usvajanja ustava nastavi sa redovnim radom.
Crnogorski ombudsman Šefko Crnovršanin je saopštio da ljudska prava i slobode u ustavu Crne Gore ne bi trebalo da idu ispod nivoa Male povelje bivše državne zajednice. A ekspert Savjeta Evrope Entoni Bredli je izrazio razočaranje odredbama o ljudskim pravima u Nacrtu novog ustava, s obzirom da je ta oblast mnogo bolje bila obrađena prethodnim dokumentom, Malom poveljom državne zajednice:
„Treba da postoji jedna unakrsna veza, prvo na Povelju iz 2002. godine, a onda ako je neophodno nazad na samokonvenciju“.
Profesor Bredli je iznio primjedbe i na dio ustava koji je vezan za sudstvo i Krivični zakon. Takođe, ekspert Savjeta Evrope Ajres Enzis izrazio je nadu da su politički subjekti shvatili da većina članova Sudskog savjeta treba da budu birani od strane sudija i da se imenovanje sudija mora obaviti od strane Sudskog savjeta:
„Sudski savjet treba da se bira, većina članova tog Sudskog savjeta treba da bude birana od strane sudija, a određeni broj da bira Skupština i imenovanje sudija mora se vršiti od strane Sudskog savjeta“.
Tea Gorjenc Prelević ispred Akcije za ljudska prava je saopštila da Sudski savjet treba da bira sudije, ali ne postojeći već reformisani Sudski savjet:
„Da se nešto promeni u radu Sudskog saveta sa kojim smo opravdano, pretpostavljam, svi nezadovoljni. Mi nastavljamo da radimo na predlogu zakonskih kriterijma na osnovu kojih bi Sudski savet morao da postupa ubuduće i to da donosi obrazložene odluke zasnovane na objektivnim kriterijumima, merilima“.
Javna rasprava o ustavu do kraja maja
Poslanik Narodne stranke Dragan Šoć upozorio je da ustav ne bi trebalo da bude previše konkretan već uopšten:
„Ustav mora da bude dovoljno uopšten da bi otvorio prostor da se kroz zakonodavnu politiku kreira i modelira nešto što je život, što isključuje pretjerano nabrajanje. Drugo, stil pisanja ustava može biti veoma različit, ali je za mene jako važno da čujem da li postoji ijedna odredba Ustava u načelu koja ograničava da se u budućnosti mogu razvijati ljudska prava saglasno novim međunarodnim standardima koji će se rađati i postojećim“.
Iako je prethodno planirano da javna rasprava o Nacrtu novog ustava traje do 4.maja, odlučeno je da bude produžena do 28. maja zbog zahtjeva više subjekata za produženjem rasprave. Ključna karakteristika odnosa prema ustavu je da su domaći politički subjekti stavili akcenat na pitanje simbola i nacionalne identifikacije u novom ustavu dok međunarodni faktor insistira na odredbama o ljudskim i manjinskim pravima i nezavisnosti sudstva.
Nacrt novog ustava je usvojen u Parlamentu sa većim brojem alternativnih rješenja oko kojih se vodi glavna rasprava. Osim različitih pogleda na pojedine odredbe novog ustava postoje i političkih zahtjevi kako bi bila omogućena potrebna većina za njegovo izglasavanje. Opozicioni Pokret za promjene insistira da vladajuća većina prihvati da se održe parlamentarni izbori godinu dana nakon usvajanja novog ustava ili da se spoje sa predsjedničkim izborima koji će se održati iduće godine. Vladajuća koalicija za sada ne pristaje na prijevremeno održavanje izbora, već očekuje da ustavotvorna Skupština nakon usvajanja ustava nastavi sa redovnim radom.
