Dostupni linkovi

logo-print

Slovenačko isksutvo, crnogorske dileme


Strateški interes Crne Gore je da što pre osigura bezbednosni stabilan politički i ekonomski okvir, kao i efikasno funkcionisanje države, jer od toga će najveće koristi imati državljani, kaže Anton Grizold, bivši ministar odbrane Slovenije i profesor ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka.

U srijedu je delegacija Parlamentarne skupštine NATO-a posjetila Crnu Goru. Istovremeno, crnogorski ministar odbrane u Briselu je potpisao sporazum o bezbijednosnim informacijama između Vlade Crne Gore i NATO-a. Zvaničnicima Alijanse predat je i prezentacioni dokument Crne Gore koji je osnova buduće regionalne saradnje i korak ka članstvu, a zajedničke aktivnosti Crne Gore i NATO-a su počele u Bokokotorskom zalivu na izradi mape podmorja. Sa gospodinom Grizoldom razgovaramo o pojačanim aktivnostima na relaciji NATO – Podgorica i potencijalnim izazovima za Crnu Goru u kojoj nije vođena ozbiljna javna debata o pristupanju zapadnom vojnom savezu.

RSE: Gospodine Grizold, Crna Gora je sa NATO-om potpisala Sporazum o bezbijednosti koji se tiče razmjene bezbijedonosnih informacija. Šta su koristi za jednu, odnosno za drugu stranu od tog sporazuma?

GRIZOLD: Mislim da je Crna Gora sa time postigla veoma značajan uspjeh na putu ka evroatlantskim integracijama. Ovo otvara mogućnosti i perspektive za Crnu Goru da dobije najnovija znanja, informacije, ne samo sa ovog bezbednosnog područja nego šire, sa takozvanog odbrambenog planiranja, modernog odbrambenog planiranja. To je veoma, veoma značajno, ne samo da se dobiju informacije, nego da i vaši stručnjaci koji će tek početi sa suradnjom da se osposobe, da počnu da rade sa kolegama iz saveza NATO-a. To vam govorim iz iskustva Slovenije. NATO-ova bezbednosna politika zasniva se već dugo na uspostavljanju takozvanog bezbednosnog partnerstva, a to znači i proširivanje članstva za organizaciju, tako da NATO u tom smislu ima funkciju upostavljanja stabilnosti i bezbednosti u široj evroatlantskoj regiji. To je strateški interes NATO-a.

RSE: Crnogorska Vlada je usvojila i predala Briselu i takozvani Prezentacioni dokument u kome se kaže da je jedan od najvažnijih ciljeva Crne Gore učlanjenje u NATO. Kako mnogi ovdje smatraju da za jednu malu turističku državu kakva je Crna Gora to ne bi baš smio biti prioritet. Vidite li tu neke opasnosti?

GRIZOLD: Ne. U NATO-u već sada ima mnogo manjih država. Svaka država, bila velika ili mala, ako je suvereni entitet, vi to jeste, kao država, ona treba obezbediti svoj odbrambeni ili vojni ili vanjski aspekat svoje nacionalne sigurnosti. Ako to sama radi to je veoma skupo, a u današnjim međunarodnim bezbednosnim okolnostima nijedana država sama za sebe ne može to uraditi, ali ima različitih modela. Jedan model je uključenje u evroatlantske integracije, drugi je potpisivanje nekog odbrambenog sporazuma sa nekom vojno jačom državom i tako dalje. Tako da tu ima različitih perspektiva, ali ja bih rekao na osnovu iskustava Slovenije da je realna perspetiva i za Crnu Goru - evroatlantske integracije. Šta je NATO danas? To je međudržavna organizacija koje se zasniva na sjeveroatlantskom ugovoru, država pristupi u taj ugovor, a može i istupiti. Ali bitno je biti član NATO-a jer Evropska Unija još nema uspostavljenu infrastrukturu u okviru svoje bezbednosno odbrambene politike. Tek je stvara. Veoma je bitno da obezbedite svojoj državi stabilan bezbednosni, pa i politički i drugi okvir.

RSE: Crna Gora je i pred potpisivanjem takozvanog SOFA, Sporazuma o statusu snaga SAD-a. Je li to jedan od uslova za brži put ka NATO-u?

GRIZOLD: Ne. Glavni uslovi se znaju. Država treba biti evropska, treba biti demokratski orijentisana, što znači da uvažava principe tržišne ekonomije i da je pravna država. To su ovi osnovni kriterijumi. Ovo što ste spomenuli to je bilateralna stvar. To je stvar bilateralnog dogovaranja.

RSE: U odnosu na zemlje regiona Crna Gora, čini se, ubrzano ide u pravcu NATO integracija. Jesmo li mi malo prebrzi ili su drugi možda malo prespori? Kako ocjenjujete poziciju Srbije, Bosne u tom kontekstu, s obzirom da smo zajedno ušli u Partnerstvo za mir?

GRIZOLD: Ja mislim da ne idete prebrzo. Što prije ostvarite politički, strateški, bezbednosni okvir za svoju državu moći ćete raditi na onome što državljane zanima. To je svakodnevni život, to je podizanje životnog standarda. Sad, ako ste rekli DA za uspostavljanje svoje države , sada treba što prije izbrusiti to državno, da će biti efikasno, da će biti humano i da će funkcionirati u međunarodnom kontekstu, jer niko vas neće čekati, niko vas neće gladiti i razumeti da imate neke poteškoće, jer sve države suverene u međunarodnoj politici rade i bore se za svoje interese. Tako da je veoma, veoma bitno da vi već sada znate šta hoćete i da imate neki, ne samo politički, nego i najširi društveni konsenzus za uključenje u evroatlantske integracije. A ova brzina, ja mislim što pre to bolje za vas.

RSE:
Ta vrsta rasprave u crnogorskoj javnosti tek je počela. Da li možete povući neku paralelu između otpora koji su postojali u Sloveniji prema putu ka NATO-u i prema atmosferi koju negdje vidite u Crnoj Gori, s obzirom da ste bili tu?

GRIZOLD: Normalno je da se svaki pojedinac i državljanin prvo pita šta će Crna Gora dobiti sa ulaskom u evroatlantske integracije i vaša Vlada treba što pre stvoriti grupu ne samo političara nego i eksperata i civilnog društva koja će napraviti strategiju informisanja. Ne propagande, nego najšireg informisanja. I treba dati odgovor na apsolutno svako pitanje, jer nema blesavog pitanja. Svako pitanje je legitimno i treba odgovoriti. Ja mislim da je jedina prava stvar da se napravi neka analiza šta dobijamo, šta je ono što može biti neki trošak i da se u javnost što pre izađe i to kaže. Još jednom ću reći da je najširi strateški interes i Crne Gore, verovatno tako je bilo i u Sloveniji, što pre obezbediti bezbednosni stabilan politički i ekonomski okvir, efikasno funkcionisanje države jer od toga će najveće koristi imati državljani.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG