"Moramo poći od najjednostavnijeg pitanja, zašto 40.000 Srba ne može da se vrati u Prištinu i da normalno živi u svojim kućama, naveo je tehnički premijer Srbije Vojislav Koštunica. 1999. godine dolaskom KFOR-a na Kosovo i povlačenjem srpske policije i Vojske iz ove pokrajine izbeglo je oko 200 hiljada Srba. Mnogi od njih žive u kolektivnim izbegličkim centrima. Danas, nakon skoro osam godina ni sami nemaju nadu da će se vratiti svojim kućama.Evo šta kažu neki od njih:
"Izgleda od tog našeg željenog povratka nema ništa."
Kolektivni izbeglički centar u kome sada žive uskoro će biti zatvoren, a Kata Martinović i njen suprug još uvek nisu pronašli alternativni smeštaj:
"Izgleda da za nas nema topline pod ovim suncem."
Ovo smo zabeležili u izbegličkom kampu nadomak Kuršumlije. Ipak, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Raškovic Ivić misli da je potrebno samo malo dobre političke volje i nešto sredstava:
"Ta sredstva nisu mala, ali ako je donatorstvo bilo uobičajeno za Albance, obnovu njihovih kuća, onda donatorstvo međunarodne zajednice zajedno sa naporima države Srbije da se ljudi vrate, moglo bi da se odigra. Kada bi se primili natrag na posao svi oni ljudi koji su posao izgubili onda ni problema oko održivosti povratka ne bi bilo."
Upravo masovni povratak izbeglih Albanaca koji su se vratili na Kosovo dolaskom snaga KFOR-a navodi Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kao primer uslovno rečenog uspešnog povratka ali i kao jedini takve vrste. Izuzev toga, iskustva govore da je limit uspešnog povratka 20 odsto, kaže Janjić:
"Svaka ambicija koja računa da preko povratka uspostavi stari predkonfliktni etnički bilans je nerealna. U političkom smislu takođe nije mudro tražiti nešto što se neće dogoditi. Ali za ukupan proces i za Beograd bi bilo važno da drži pitanje povratka otvoreno ali i da pripremi jedan pragmatičniji pristup."
Za to vreme mnogi od izbeglih žive u kolektivnim kampovima u nehumanim uslovima. Šesnaest kilometara daleko od Niša, u brdima 40-ak porodica živi u 20 bungalova površine oko 6 kvadratnih metara, uz utisak da su ih svi zaboravili:
"Ovo, bre brate, ne liči na život."
"Hrana je užasna, nikakva. Grejemo se na grejalicama, i to ako nestane struje - smrzavamo se, svi koristimo jedno kupatilo, sve su česme pokvarene, bojleri i ni jedan vodokotlić ne radi."
Pitanje povratka, pored bezbednosti i ljudskih prava, jeste u suženoj agendi Misije UN koja će posetiti Beograd i Kosovo. Medjutim, dok je Vlada Srbije uverena da Savet bezbednosti može svojim snažnim autoritetom da pokrene i obezbedi masovni povratak prognanih Srba, što bi stvorilo najbolju moguću atmosferu za novi i uspešni pregovarački proces" analitičar Dušan Janjić upozorava da problem povratka ne može biti tretiran kao prvo strateško pitanje Beograda jer on direktno neće ni podržati ni osporiti Ahtisarijev plan već će biti tretiran prevashodno kao humano i pitanje ljudske bezbednosti. Ipak, zvaničnici tvrde da strategija o povratku nije ništa novo već samo povratak na strategiju 'standardi pre statusa'. Sanda Raškovic Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo smatra da je povratak ključni standard zbog koga je i došla misija UN.
Povratak izbeglica jeste nemoguća stvar ali pokazivanjem toga govori se koliki je kapacitet države Kosovo da omogući ista prava svim svojim gradjanima, zaključuje stručnjak za savremenu istoriju Predrag Marković:
"Ukazivanjem na tu zaboravljenu stvar da je beznačajan broj izbeglica koji se vratio na Kosovo pokazuje koliko je nizak stepen etničke tolerancije među albanskom većinom na Kosovu."
"Izgleda od tog našeg željenog povratka nema ništa."
Kolektivni izbeglički centar u kome sada žive uskoro će biti zatvoren, a Kata Martinović i njen suprug još uvek nisu pronašli alternativni smeštaj:
"Izgleda da za nas nema topline pod ovim suncem."
Ovo smo zabeležili u izbegličkom kampu nadomak Kuršumlije. Ipak, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Raškovic Ivić misli da je potrebno samo malo dobre političke volje i nešto sredstava:
"Ta sredstva nisu mala, ali ako je donatorstvo bilo uobičajeno za Albance, obnovu njihovih kuća, onda donatorstvo međunarodne zajednice zajedno sa naporima države Srbije da se ljudi vrate, moglo bi da se odigra. Kada bi se primili natrag na posao svi oni ljudi koji su posao izgubili onda ni problema oko održivosti povratka ne bi bilo."
Upravo masovni povratak izbeglih Albanaca koji su se vratili na Kosovo dolaskom snaga KFOR-a navodi Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kao primer uslovno rečenog uspešnog povratka ali i kao jedini takve vrste. Izuzev toga, iskustva govore da je limit uspešnog povratka 20 odsto, kaže Janjić:
"Svaka ambicija koja računa da preko povratka uspostavi stari predkonfliktni etnički bilans je nerealna. U političkom smislu takođe nije mudro tražiti nešto što se neće dogoditi. Ali za ukupan proces i za Beograd bi bilo važno da drži pitanje povratka otvoreno ali i da pripremi jedan pragmatičniji pristup."
Za to vreme mnogi od izbeglih žive u kolektivnim kampovima u nehumanim uslovima. Šesnaest kilometara daleko od Niša, u brdima 40-ak porodica živi u 20 bungalova površine oko 6 kvadratnih metara, uz utisak da su ih svi zaboravili:
"Ovo, bre brate, ne liči na život."
"Hrana je užasna, nikakva. Grejemo se na grejalicama, i to ako nestane struje - smrzavamo se, svi koristimo jedno kupatilo, sve su česme pokvarene, bojleri i ni jedan vodokotlić ne radi."
Pitanje povratka, pored bezbednosti i ljudskih prava, jeste u suženoj agendi Misije UN koja će posetiti Beograd i Kosovo. Medjutim, dok je Vlada Srbije uverena da Savet bezbednosti može svojim snažnim autoritetom da pokrene i obezbedi masovni povratak prognanih Srba, što bi stvorilo najbolju moguću atmosferu za novi i uspešni pregovarački proces" analitičar Dušan Janjić upozorava da problem povratka ne može biti tretiran kao prvo strateško pitanje Beograda jer on direktno neće ni podržati ni osporiti Ahtisarijev plan već će biti tretiran prevashodno kao humano i pitanje ljudske bezbednosti. Ipak, zvaničnici tvrde da strategija o povratku nije ništa novo već samo povratak na strategiju 'standardi pre statusa'. Sanda Raškovic Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo smatra da je povratak ključni standard zbog koga je i došla misija UN.
Povratak izbeglica jeste nemoguća stvar ali pokazivanjem toga govori se koliki je kapacitet države Kosovo da omogući ista prava svim svojim gradjanima, zaključuje stručnjak za savremenu istoriju Predrag Marković:
"Ukazivanjem na tu zaboravljenu stvar da je beznačajan broj izbeglica koji se vratio na Kosovo pokazuje koliko je nizak stepen etničke tolerancije među albanskom većinom na Kosovu."
