Dostupni linkovi

logo-print

I danas istim ulicama...


Ðorde VOJNOVIC

"Glavna ulica nam je Maršala Tita, uopšte se nije menjalo, sve su ulice ostale: Braća Badn koji je heroj, Boško Vrebalov isto je heroj, Žarko Zrenjanin.... Nisu se menjale kod nas ulice. Nema potrebe da se menja. "

To kaže Ruže Halasev, da čujemo Slavka Popova:

"Imamo primer u Novoj Crnji, mesto u sedištu opštinskom, pretežno nastanjeno sa mađarskim življem, 90 i više odsto, i dalje postoji ulica Maršala Tita, ulica JNA, znači postoji jedan koncenzus u selu da te ulice ne menjaju imena. Tako recimo i opštinsko sedište, sama zgrada Skupštine opštine je na lokaciji u ulici JNA broj 110 u Novoj Crnji."

Slavko Popov je jedan od pouzdanijih hroničara ovog dela Banata:

"Evo recimo, da uzmemo primer Tolbe koja je zadržala ime Košut Lajoša i ostalih znamenitih ličnosti iz mađarske istorije, a zadržala je i neke nazive iz socijalističkog perioda ove države, tako da oni nisu menjali imena. Koliko ja poznajem mentalni sklop tih ljudi, iz naših života, rada i razmišljanja, oni to vreme pamte po dobrom, verovatno zbog toga što su u to vreme ne samo ekonomske prilike bile bolje nego pretpostavljam da su se i oni kao manjina, možda po njihovoj proceni, bolje osećali u onakvom ideološkom okruženju, u onakvom ustrojstvu države i u onakvom statusu Vojvodine koja je imala u vreme SFRJ."

Bolje da ostane kako je bilo

Takvo tumačenje potvrđuje i Pišta Kečkež, dodajući tome i strah od Slobodana Miloševića kao inicijatora i personifikaciju političkih promena iz '90 godina:

"Devedesetih godina, odnosno već '88. od pada ove pokrajinske vlasti, možda su manjinci prvi osetili tu opasnost koja dolazi i taj strah od nekih promena. U negativnom smislu to je uticalo da sve ostane kako jeste, bolje je da ostane kako je bilo, pa makar ni onda nije bilo savršeno. Znači '88. prvi su Mađari rekli da to ne nosi dobro, da neće biti dobro."

Nazivi ulica, preciznosti, radi nisu promenjeni i u autohtonim selima i selima u kojima u većini žive predstavnici nacionalnih manjina. Josipa Broza, proletera i partizana recimo nema u tkz. kolonističkim selima, naseljima u kojima žive Hercegovci, Ličani i Bosanci koji su preseljavani u Banat nakon Prvog i Drugog svetskog rata. Ima međutim sela koja su, ako se gleda nacionalni predznak meštana, mešovita. Takvo selo je Elemir, da čujemo Vladimira Čurčića:

"Ostala je Borisa Kidriča, Maršala Tita, Lenjinova... takvo je raspoloženje ljudi. Elemir je podeljen, prvi deo je naseljen kolonistima '36. i '37. i posleratno '45. Bile su dve kolonizacije, čak je i zaseok kao što je Proleterska dobio naziv Prva proleterska, a zaseok u kojem je glavna ulica Maršala Tita dobila naziv Trg Maršala Tita. Takođe u Livadama ima Proleterska ulica, ima Maršala Tita, sve te centralne ulice su zadržale stara imena kao i pre. Nisu menjana imena. "

Negde su proleteri i partizani ipak udaljeni

A evo i jednog izuzetka:

"U Radujevu, isto tako jednom starom naselju, postoje tradicionalni nazivi ulica koje se nisu menjale, mislim, sigurno stotinak godina, kao što su Vojvode Putnika i drugih srpskih velikana iz različitih perioda istorije."

Iz opštinskog mesta Žitište, drug Tito, proleteri i partizani su udaljeni, ali uz dosta komplikovanu administrativnu proceduru. Po rečima podpredsednika opštine Zorana Babića, to je mogući razlog što u mnogim selima nije učinjen taj simbolični čin raskidanja sa komunističkom prošlošću:

"U ovoj zemlji procedura je više nego tragična. Pre možete da izgradite sve kuće, infrastrukturu i naselite ljude nego da dobijete saglasnost od lokalne samouprave, pokrajine, republike pa onda oni nešto razmatraju i tako dalje. Tako da je to proces kojim vas bukvalno nateraju da kad krenete, da vam se ne menjaju imena tih ulica."
XS
SM
MD
LG