Dostupni linkovi

logo-print

Ko Moskvi (ne)veruje?


Ljudmila CVETKOVIC, Gëzim BAXHAKU

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković kaže da je Vladimir Titov samo ponovio ono što je stav ministra Sergeja Lavrova, sa kojim se sreo prošle nedelje u Beogradu. Za Draškovića pozicija Rusije je više nego snažna jer je, kako kaže, više nego principijelna:

"Rusija štiti povelju UN, njen temeljni princip o nepromenljivosti državnih granica a insistiranjem na maksimalnoj zaštiti prava Srba Rusija ne brani ništa drugo nego principe same EU i demokratskih zemalja u svetu."

Zvanični Beograd ovakve izjave Moskve doživljava kao ohrabrenje i garanciju uspeha za svoju politiku prema Kosovu i neprihvatanje Ahtisarijevog plana rešenja statusa ove pokrajine. Deo političke javnosti, medjutim, upozorava da oslanjanje na Rusiju nije ni ranije donelo Srbiji željeni rezultat.
Za istoričara i funkcionera opozicione Liberalno demokratske partije Nikolu Samardžića, uopšte nije u pitanju politika Rusije prema Srbiji već se u promenljivom odnosu prema kosovskom pitanju prelamaju njeni odnosi sa Evropskom unijom, SAD i naročito sa ulogom koju Rusija igra kao pridružena članica najrazvijenih zemlja sveta:

"S druge strane iskrenost Tadića i Koštunice koji učestvuju u pregovorima, prema kosovskom pitanju, prema srpskoj zajednici na Kosovu, se vidi u činjenici da se oni ne voze moskvičima kao službenim automobilima nego nemačkim automobilima. Kad im odgovara cinkare nemačkog ambasadora zbog izjava koje on daje off-record. U pitanju je balkanizacija politike koja je sama po sebi objašnjenje tih varijacija u stavovima zvanične Moskve. Ti stavovi su za sada usmereni protiv vitalnih interesa i Srbije i Kosova, budući da svojom diplomatijom Rusija izražava onaj karakter svoje unutrašnje politike koja je ponovo čini autoritativnim i zatvorenim društvom."

Na drugoj strani šef diplomatije Vuk Drašković mišljenja je da je Rusija istovremeno iskazala veoma konstruktivan odnos prema svemu što je predložio Marti Ahtisari. Rusija je rekla da je njegov predlog da se na teritoriji suverene države Srbije proglasi druga albanska država na Balkanu propao ali da u ne statusnom ili tehničkom delu Ahtisarijevog plana ima dosta toga što je dobra osnova za rezoluciju o nestatusnim pitanjima, kaže Drašković odgovarajući na pitanje da li je zbog ovakvog stava Rusije moguće da se o Ahtisarijevom predlogu ne raspravlja pred SB već da bude nekog dogovora izmedju Rusije sa jedne i EU I SAD sa druge strane.

I pored toga što su ranije iz Moskve stizale izjave da Rusija neće podržati rešenje koje nije prihvatljivo za obe strane bez direktnog izjašnjavanja o ulaganju veta poslednja izjava koja dolazi od Vladimira Titova da "pretnja korišćenjem prava veta treba da stimuliše strane da traže uzajamno prihvatljiv kompromis" nije nikakva novost, kaže Simeon Pobulić, zamenik predsednika Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. To je za njega samo ponavljanje poznatog stava koji se svodi na činjenicu da oni ne prihvataju Ahtisarijev plan nego traže rešenje koje bi, kao što su rekli, zadovoljilo i jednu i drugu stranu. To praktično znači da se ponovo povedu ili produže pregovori.

Iz ugla Prištine

Vlada Kosova veruje da će Rusija nastaviti da daje konstruktivan doprinos angažovanju medjunarodne zajednice u rešavanju statusa Kosova, izjavio je politički savetnik premijera Kosova Arben Ćirezi.
U izjavi za RSE Ćirezi ističe kako institucije Kosova znaju za principe kontakt grupe prema kojima rešenje treba da bude prihvatljivo za narod Kosova.
« Paket gospodina Ahtisarija i njegove preporuke su prihvatljive za narod Kosova. Mi znamo principe Kontakt grupe da rešenje treba da bude prihvatljivo za narod Kosova i znamo šta je potrebno ne samo Kosovu već i celom regionu», kazao je on.
Ćirezi ističe kako je dalje održavanje statusa quo neprihvatljivo i da je medjunarodna zajednica zainteresovana za stabilnost na Balkanu, što je verujemo i u interesu Rusije, kao što je u interesu EU i SAD.
On dodaje da će dolazak delegacije Saveta bezbednosti UN biti prilika da se iz prve ruke informišu o pravom stanju na Kosovu i o napredku koji je postignut od juna 1999. godine.
Podpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova Hajredin Kuči ističe kako je poslednja izjava zamenika ministra inostranih poslova Rusije Vladimira Titova dokaz da ruski stav postaje sve oštriji i da ima za cilj da odgodi rešavanje statusa Kosova.
«Mislim da oni imaju za cilj da zaustave dinamiku donošenja nove rezolucije , ali istovremeno i da utiču na sadržaj rezolucije», kaže Kuchi iostičući kako ne veruje da će Rusija iskoristiti pravo veta, već da je ovo još jedan pritisak.
«Normalno mi smo uznemireni i zabrinutim ovim i mi naše nade polažemo u druge liberalno demokratske zemlje».
On ističe da je iluzrno tražiti veći kompromis od onoga koji je učinjen u predlogu paketa i preporuka Ahtisarija, u kojem je prema njegovim rečima učinjen veliki kompromis.
Istovremeno lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ističe kako je sve ovo u suštini uvertura za direktne razgovore izmedju najvisih predstavnika SAD i Rusije za status Kosova, što , prema njemu nije najbolje rešenje, jer van procesa sporazumevanja ostaju i Srbija i predstavnici kosovskih Albanaca.
«U poslednjih desetak dana imamo razmenu teške atriljerije iz ameirčkih ali i iz ruskih izvora i mislim da je to uvertira za razgovore na najvišem nivou izmejdu Rusije i Amerike. Na žalost Srbija i kosovski Albanci su izbačeni iz igre. Oni više nisu u igri po pitanju statusa i sudbine Ahtisarijevog paketa . Mislim da će sada dogovor pasti izmedju velikih sila i nisam siguran da je to najbolje rešenje. Poruku Titova treba shvatiti vrlo ozbiljno i ja se zalažem za to da ljudi razmotre i druge opcije, ne da budu koncentrisani samo na jednu. Ako je jedna opcija to i nije neki veliki izbor.»
XS
SM
MD
LG