Iako u Evropskoj uniji nema zvaničnih reakcija, kako javlja naša saradnica Gjeraqina Tuhina, nezvanično se procenjuje da kandidat kojeg je srpska Vlada podržala Milan Simurdić, bivši ambasador u Hrvatskoj, nema ozbiljne šanse da postane prvi čovek Saveta za regionalnu saradnju. Visoki diplomati poručuju:
"Da im je žao jer je Svilanovićeva kandidatura bila ozbiljna i imala je velike šanse da sedište ovog novog tela bude u Beogradu. Izvori iz Pakta stabilnosti su za Radio Slobodna Evropa istakli da novi kandidat Vlade Srbije Milan Simurdić ima verovatno male šanse da bude izabran. Simurdić nije toliko poznat među krugovima Pakta stabilnosti, za razliku od drugog kandidata - iz Hrvatske - Hidajeta Bišćevića, za kojeg se kaže da je blisko sarađivao sa zvaničnicima iz Pakta i da su utisci pozitivni. Goran Svilanović je izuzetan političar i besprekoran diplomata. Mislili smo da je stvar skoro završena, da će on biti generalni sekretar i da će sedište Balkanskog saveta biti u Beogradu. Sada ništa više nije izvesno, jer Srbija više nema tako jaku poziciju, rekao je jedan evropski diplomata."
Reagujući na ovakvu odluku Vlade Srbije, istoričar Nikola Samardžić kaže da svaka odluka srpskog kabineta ukazuje na njegova izolacionistička opredeljenja:
"Vlada Srbije se ponaša kao da još uvek postoje Berlinski zid i Sovjetski Savez i ona vodi neku pro-postsovjetsku politiku u svakom smislu. Imenovanje ambasadora Simurdića na funkciju koja bi trebalo da doprinese regionalnoj saradnji, koja podrazumeva suočavanje sa prošlošću i unapređenje odnosa sa našim susedima, sa kojima smo bili u sukobu, zapravo govori o nedostatku želje i nedostatku opredeljenja Vlade Srbije da unapređuje te odnose, na osnovama koje su veoma važne, koje sam već pomenuo. Ne može se očekivati unapređenje odnosa u regionu tom jednom Vladom koja je obustavila svoj evropski kurs."
I Desimir Tošić, čelnik Demokratskog centra i najbolji poznavalac vrha srpske politike i njegovog mentaliteta, smatra da srpska Vlada čini sve da zemlju zadrži u provincijalnom dvorištu i odgovarajućim duhovnim vidicima:
"Ja se plašim da se sadašnja, takozvana 'tehnička vlada' toliko uzda u rusko-kinesku pomoć, da će svaku pametnu ideju da odbaci. Ako nije u duhu rusko-kineske zamišljene politike, oprostite, to nije politika rusko-kineska nego to je rusko-kineska politika u glavama srpskih malih provincijalaca."
Čak i poslednja afera vezana za ostavku Leona Kojena na mesto savetnika predsednika Srbije i funkciju u pregovaračkom timu za Kosovo, kaže naš sagovornik, ukazuje na to da je, iza koprene bombastih patriotskih zalaganja, u vladajućem vrhu na delu uski partijsko-politički interes:
"Eksperti i savetnici ni o čemu ne odlučuju. Oni imaju samo da daju savete kad im neko nešto traži, a njihovi mentori odlučuju politički i izjavljuju, tuku se na ovaj ili onaj način. Prema tome, akt gospodina Kojena je potpuno nerazumljiv za čoveka koji je izuzetno učen i inteligentan, pa se ja zbog toga plašim da to nije neka čisto partijska igra, koju je prihvatio gospodin Kojen, s obzirom da on čuva jednu frustraciju iz DS iz '90-tih."
"Da im je žao jer je Svilanovićeva kandidatura bila ozbiljna i imala je velike šanse da sedište ovog novog tela bude u Beogradu. Izvori iz Pakta stabilnosti su za Radio Slobodna Evropa istakli da novi kandidat Vlade Srbije Milan Simurdić ima verovatno male šanse da bude izabran. Simurdić nije toliko poznat među krugovima Pakta stabilnosti, za razliku od drugog kandidata - iz Hrvatske - Hidajeta Bišćevića, za kojeg se kaže da je blisko sarađivao sa zvaničnicima iz Pakta i da su utisci pozitivni. Goran Svilanović je izuzetan političar i besprekoran diplomata. Mislili smo da je stvar skoro završena, da će on biti generalni sekretar i da će sedište Balkanskog saveta biti u Beogradu. Sada ništa više nije izvesno, jer Srbija više nema tako jaku poziciju, rekao je jedan evropski diplomata."
Reagujući na ovakvu odluku Vlade Srbije, istoričar Nikola Samardžić kaže da svaka odluka srpskog kabineta ukazuje na njegova izolacionistička opredeljenja:
"Vlada Srbije se ponaša kao da još uvek postoje Berlinski zid i Sovjetski Savez i ona vodi neku pro-postsovjetsku politiku u svakom smislu. Imenovanje ambasadora Simurdića na funkciju koja bi trebalo da doprinese regionalnoj saradnji, koja podrazumeva suočavanje sa prošlošću i unapređenje odnosa sa našim susedima, sa kojima smo bili u sukobu, zapravo govori o nedostatku želje i nedostatku opredeljenja Vlade Srbije da unapređuje te odnose, na osnovama koje su veoma važne, koje sam već pomenuo. Ne može se očekivati unapređenje odnosa u regionu tom jednom Vladom koja je obustavila svoj evropski kurs."
I Desimir Tošić, čelnik Demokratskog centra i najbolji poznavalac vrha srpske politike i njegovog mentaliteta, smatra da srpska Vlada čini sve da zemlju zadrži u provincijalnom dvorištu i odgovarajućim duhovnim vidicima:
"Ja se plašim da se sadašnja, takozvana 'tehnička vlada' toliko uzda u rusko-kinesku pomoć, da će svaku pametnu ideju da odbaci. Ako nije u duhu rusko-kineske zamišljene politike, oprostite, to nije politika rusko-kineska nego to je rusko-kineska politika u glavama srpskih malih provincijalaca."
Čak i poslednja afera vezana za ostavku Leona Kojena na mesto savetnika predsednika Srbije i funkciju u pregovaračkom timu za Kosovo, kaže naš sagovornik, ukazuje na to da je, iza koprene bombastih patriotskih zalaganja, u vladajućem vrhu na delu uski partijsko-politički interes:
"Eksperti i savetnici ni o čemu ne odlučuju. Oni imaju samo da daju savete kad im neko nešto traži, a njihovi mentori odlučuju politički i izjavljuju, tuku se na ovaj ili onaj način. Prema tome, akt gospodina Kojena je potpuno nerazumljiv za čoveka koji je izuzetno učen i inteligentan, pa se ja zbog toga plašim da to nije neka čisto partijska igra, koju je prihvatio gospodin Kojen, s obzirom da on čuva jednu frustraciju iz DS iz '90-tih."
