Dostupni linkovi

logo-print

Tadićev savetnik podneo ostavku


Razloge svoje ostavke Leon Kojen objasnio je u pismu koje je predsedniku Srbije Borisu Tadiću uputio 15. aprila, a naveo ih je i u saopštenju medijima:

"Intervju austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera Rojtersu, objavljen 13. aprila 2007, pokazao mi je da spoljnopolitički tim predsednika Srbije vodi razgovore o Kosovu i Metohiji o kojima ja, kao njegov politički savetnik i koordinator pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju imenovan na njegov predlog, ni na koji način nisam bio obavešten", navodi se u saopštenju. Kojen je dodao da je u takvoj situaciji jasno da ne može više da obavlja te funkcije, niti da deli odgovornost za političke korake o čijoj sadržini naknadno saznaje iz medija."

Kako su preneli ovdašnji mediji, Guzenbauer je izjavio da Zapad mora da prizna da srpski lideri u ovom trenutku ne mogu da prihvate plan o nezavisnosti Kosova koji predlaže Marti Ahtisari i da je potrebna formula koja ne ponižava Beograd. Kako je naveo, mogući izlaz mogao bi da bude po modelu poluautonomne pokrajine Alto-Adidje u severnoj Italiji. U isto vreme, Guzenbauerov portparol Stefan Petler izjavio da Austrija sa "sa prijateljima u Srbiji i predsednikom Tadićem" radi na nalaženju rešenja za Kosovo. Nakon toga, Leon Kojen je negirao navode Guzenbauera da se sa Srbijom radi na postizanju sporazuma o Kosovu i naveo da u poslednjih godinu dana nije imao nikakvih kontakata sa austrijskim diplomatima i političarima.

"Ciljevi koje pominje Guzenbauer nespojivi su sa usvojenom državnom politikom naše zemlje, jer bi njihovo ostvarenje značilo protivustavno i protivpravno odvajanje Kosova i Metohije od Srbije", kazao je tada Kojen.

Nakon ovog poteza, predsednik Srbije Boris Tadić odbacio je mogućnost da je bilo ko iz njegovog tima razgovarao sa zvaničnicima drugih zemalja mimo jasno utvrdjene državne politike o Kosovu i Metohiji. U saopštenju iz kabineta predsednika Srbije navodi se da je Tadić u razgovoru sa Kojenom izrazio nadu da će on svojim savetima i dalje dorinositi sprovodjenju jedinstvene državne politike i odbrane državnog integriteta i suvereniteta Srbije. Tadićevi saradnici nisu želeli da daju detaljnija objašnjenja o ovom slučaju, a Goran Bogdanović, član pregovaračkog tima Beograda i član Predsedništva Demokratske stranke – čiji lider je Boris Tadić, rekao je za naš program da se po pitanju Kosova vodi jedinstvena državna politika i da i predsednik i premijer kontaktiraju sa svim zemljama koje mogu da doprinesu rešavanju problema:

"Ništa se tu nije radilo ispod žita, ništa se nije radilo tajno, to su normalni razgovori gde iznosite razne ideje i razna pitanja, ali sve u okviru onoga što pregovarački tim zastupa i što su nacionalni interesi, pre svega Srba na Kosovu, samim tim i Srbije. Prema tome, izjava austrijskog kancelara ako je prvobitnoj verziji bila preneta i demantovana, znači da kabinet Tadića uopšte nije razgovarao o nezavisnosti Kosova, nego je razgovarao, naravno i uvek, ne samo sa austrijskim kancelarom nego sa svim državama i svim šefovima država i predstavnicima vlada, kako na obostrano zadovoljstvo rešiti taj problem, da budu svi zadovoljni."

Analitičar Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, ocenio je za naš program da Kojenova ostavka pokazuje nedostatak komunikacije u pregovaračkom timu, ali ipak ne i razdor medju kadrovima predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice – kada je u pitanju model za rešenje kosovskog pitanja:

"Samo vidim neku čudnu preraspodelu posla. Dok su do pre dve godine Koštuničini ljudi govorili o podeli, u međuvremenu i DS ispala je i savetnici predsednika Tadića, ti koji zagovaraju podelu. Podela se tu naravno smišljala kao nekakav plan B. Kada se cela ova priča, koja se zove "strategija Beograda", pokuša da smesti u ozbiljniji okvir, onda bi se moglo reći da je Beograd sve ovo vreme, i Tadić i Koštunica, igrao na takozvani "zamrznuti konflikt", očekujući kao kolateralnu štetu podelu."

Usled toga, kaže Janjić, na zapadu i u Rusiji pojavilo se uverenje da možda Tadić ima plan B koji se sastoji od podele Kosova:

"Pretpostavljam da je to sad izazvalo dodatnu komplikaciju u odnosima između Koštunice i Tadića, u smislu, verovatno, prebacivanja odgovornosti. Ovde je očigledno ta igra ko će da odgovara za stavove o kojima ne diskutujemo ali ih podrazumevamo."

U svetlu svega navedenog, zaključuje Dušan Janjić, očigledno je da je beogradski pregovarački tim završio svoje poslovanje i da Beograd treba da se pripremi za razgovore o planu Marti Ahtisarija, novu rezoluciju Saveta bezbednosti, i pokušaj odmrzavanja odnosa sa Briselom i Vašingtonom:

"Ovaj tim u sastavu u kojem je bio ne može da uradi taj posao, to je, po meni, glavna poruka. Ne vidim tu razdor, sve je to bila ista priča, postoji samo razlika u tome ko će se naći na dežurstvu u momentu stizanja računa za odgovornost. Kojen se očigledno izvukao sa dežurstva, videćemo šta će biti drugi dan."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG