Dostupni linkovi

logo-print

U Crnoj Gori su jaki energetski lobiji


U intervjuu Radiju Slobodna Evropa funkcioner najjače crnogorske opozicione stranke - Pokreta za promjene – Slavko Hrvačević, govori o kontroverznom prostornom planu, elektroenergetskoj situaciji i poželjnim modalitetima za iskorišćavanje velikih hidro-potencijala kojima raspolaže Crna Gora.


RSE: Gospodine Hrvačeviću, među mnogim dilemama koje su u Croj Gori aktuelne jedna od najintrigantnijih je - da li privatizovati Elektroprivredu, odnosno izvore električne energije, u prvom redu pljevaljsku Temoelektranu i Rudnik uglja.

HRVAČEVIĆ: Dosta je bilo u Crnoj Gori, Skupštini i medijima priče oko privatizacije Eletkroprivrede. Moj stav je, a to je neki fah koji ja pokrivam jer sam i inače po profesiji hidrolog, da apsolutno ne treba to dozvoliti. Ja zbog loše elektro-energetske situacije u Crnoj Gori krivim, pod broj jedan, menadžerski tim Elektroprivrede Crne Gore zbog loše vođenja preduzeća. Činjenica je zbog velikih “gubitaka” na mreži, ja bih to prije nazvao praštanjem računa, klasičnom krađom i nesređenom sistemu jer jedan loš menadžerski tim odrazio se na jedan vrlo veliki jak segment, a to je elektro-energetski sektor. Priča o privatizaciji Termoelektrane apsolutno ne bi trebalo i dovodi se u sumnju tim iskrenim poštenim što treba građanima Crne Gore. Zbog loše situacije u energetskom sektoru treba stvarati svakako krivca to je Elektroprivreda. Nešto što je menadžerski tim Elektroprivrede Crne Gore morao da onda uradi a to je već prije od sedamdesetih godina riješena raspodjela hidropotencijala sa Bosnom, odnosno Republikom Srpskom oko HE Trebišnjica. Drugo, četvrti agregat u HE Bajna Baška koji se vodi kao vlasništvo Elektroprivrede Crne Gore sa godišnjom proizvodnjom od oko 350 miliona kw/h, a ako bismo napravili poređenje to je otprilike jedna trećina proizvodnje HE Perućica. Već se polako priča da će se privatizovati hidroelektrana Perućica što je zaista jedan biser nad biserima. Što se tiče hidroelektrane se od svakog kubika dobija 1,25 kw struje. To je nešto što Evropa nema. Već se pikiralo na te stvari od nekih sigurno privilegovanih ljudi i pitanje je koliko stranci u svemu tome imaju udjela, a koliko naši ljudi, moćnici koji su sve one nedaće koje su nam se dešavale u Crnoj Gori iskoristili za sticanje velikog bogatstva. Uvijek je bilo pokriće režim Slobodana Miloševića, te su sankcije, te je NATO bombardovanja ipak za nekoga je to bilo “maćeha”, a za nekoga “majka”. Tako da rezimiram moj stav. Ja sam protiv privatizacije bilo koga prirodnog resursa, kako Termoelektrane, tako i hidroelektrane Perućica i ostalih: vodovoda, vodovodnih sistema, vodoizvorišta.

RSE: Kroz cijelu priču o privatizaciji energetskog sektora provlači se i takozvani elektroenergetski lobi koji je po pojedinim procjenama presudno uticao i na Prostorni plan.

HRVAČEVIĆ: Jedan klasičan primjer je Buk Bijela. Moram da se osvrnem kao čovjek koji je dvadeset i nešto godina u toj branši i radim na istraživanjima i projektovanju na izgradnji hidroakumulacija Buk Bijela. To je zaista jedan grandiozan objekat. Sad, da ne ulazimo u sve to - da li sam ja za njegovu izgradnju ili ne, ali očigledno ako vratimo film vidimo koliko su tu bili pojedinci sa velikom željom da se on izgradi i da to bude na štetu Crne Gore. Ja bih se samo malo vratio unazad, pa bih vam naveo jedan primjer. To je osamdesetih godina, kada je već sklopljen i neki ugovor, sklopljen je bio sporazum da trećina struje besplatno od tog objekta pripada Elektroprivredi Crne Gore, odnosno Crnoj Gori. Dolazimo do ovog vremena prije godinu, dvije kada je to već bilo aktuelizovano, prvo je bila vijest da će građani dobiti trećinu struje i narod je dosta mislio da je džabe, medjutim naknadno je rečeno, imaćemo prednost pri kupovini prema cijenama na berzi. Znači, apsolutno tada nije bilo govora da se moralo iskoristiti integralno korišćenje voda rijeke Tare. A, što to znači? Da bi se dio voda, to je oko 20%, prevodilo i u rijeku Moraču morao bi se napraviti jedan izuzetno značajan sistem. Zbog pojedinaca koji su čisto gledali svoj interes, ne interes građana Crne Gore, kasnije je uslijedila skupštinska Deklaracija o zaštiti voda Tare zbog pritiska nevladinog sektora. Taj elektroenergetski lobi je jak. To su ljudi koji zaista imaju dosta novca i oni znaju da je tržište električne energije jako privlačno. To je neka roba đe ne treba neki marketing, reklamiranje i svakom danom to je nešto što ne dostaje u Evropi. To je nešto što je profitabilno, ali ne može svako nego onaj koji ima novac i koji u toj privatizaciji prevashodno gleda svoj interes. I opet se vraćam na Elektroprivredu. Ne mogu pojedinci iz menadžerskog tima Elektroprivrede pravdati svoj neuspjeh, a kada se to privatizuje, kao, nešto će biti bolje. Taj privatnik neće sigurno ništa dobro donijeti jer prevashodno gleda svoj interes, a interesni lobiji su jaki i oni su prisutni u Crnoj Gori. To vidimo i oko situacije oko Termoelektrane. Imamo čak i visoke vladine službenike koji se zdušno zalažu za privatizaciju. Iznose neistine, niko ih ne proziva da treba da snose odgovornost. Ne može se ništa sprovesti u Crnoj Gori, kao ni u bilo kojoj državi, interes bilo kog privatnika da on nema spregu sa ljudima iz vladajućih struktura. To je tako kod nas, to je tako i u drugim zemljama, ali uvijek postoji dio vlasti koji mora da se bori protiv tih pojedinaca koji služe mnogim bogatim pojedincima.

RSE:
Prostorni plan je, zbog svog kašnjenja, jedan od uzroka i odlaganja preuzimanja tivatskog Brodoremontnog zavoda od strane kanadskog multimilionera Pitera Manka. Koliko ta činjenica, uz još neke, poput brojnih kontradiktornosti u samom sadržaju ovog dokumenta koji se po važnosti svrstava odmah iza Ustava, govori o manjku odgovornosti vlasti?

HRVAČEVIĆ: Na tapetu Skupštine je Ustav, pa prostorni plan, pa jedan dokument nižeg ranga, to je prostorni plan za morsko dobro. Sve su to važni dokumenti. Ja sam uvijek govorio da tako važan dokument, kao što je prostorni plan, od kojeg zavisi sudbina nas i naših nasljednika, nije kvalitetno urađen. Sigurno da smo tu dali mnogima i znanim i ne znanim i stručnim i manje stručnim da razgovaraju, da raspravljaju, a zašto je to tako, jer se nije ozbiljno prišlo rješavanju tog problema. Recimo, o prostornom planu za morsko dobro: on je prije deset godina počeo da se radi, a on se radi do 2020. godine, pa se postavlja jednostavno pitanje. Zašto je to tako rađeno. Da li je to neko želio? Da li je neko osjetio da je mnoga velika imovina Vojske Jugoslavije ipak netaknuta na najboljim lokacijama, pa se neko zainteresovao da po jeftinim cijenama dosta toga kupi. Odlagalo se za izradom prostornom plana, da se to fino ukomponuje, da se privede nekoj drugoj namjeni i sada smo tu došli u jednu situaciju da treba usvajati dokument koji je nižeg ranga od prostornog plana Crne Gore. I tu je problem. Tu je opet neko kome može biti i uvijek se samo, čini mi se, reda radi razvije jedna parlamentarna diskusija, a opet će ta glasačka mašina odlučiti, pa se onda postavlja pitanje koliko opozicija može nešto promijeniti ili samoj opoziciji ostaje radi građana Crne Gore radi svojih birača da se obrati jer je to faktički i jedino mjesto đe se može svojim biračima obratiti i mnoge stvari iznijeti što ne postoji neki drugi način. U prostornom planu za morsko dobro, figuriralo je ranije šta sa Remontnim zavodom. Procijenjen je na preko 60 miliona eura, a prodat je za tri miliona i nešto, pa se sve to proširuje, pa će golf tereni, a sve je pod znakom pitanja ko iza tih transakcija stoji. Više nijesmo sigurni pa se pojavi tamo neki stranac, on odlazi nema ga, onda neki naš menadžerski tim sve to vodi, tako da jednostavno građani Crne Gore po tom pitanju kao i po mnogim drugim pitanjima su izmanipulisani. I prostorni plan Crne Gore je odgovorio na neke ključne stvari po pitanju saobraćajnica, po pitanju hidro potencijala. Crna Gora je mala država, siromašna država, a imamo jedan zaista respektabilan hidropotencijal, a nije mu se pristupilo onako kako treba. Razmatrani su projekti koji su ipak morali na jedan drugi način da se tretiraju u cilju nekog integralnog projekta đe bi se samo posmatrao neki objekat da proizvodi struju, jer on vuče za sobom neke druge stvari. To su socijalni ciljevi, privredni ciljevi, ciljevi u domenu saobraćaja i ono svakako nezaobilazno to su kulturološki ciljevi, znameniti objekti i šta sa njima. Sve je to nešto šturo rađeno. Ipak, onda javnost osjeti da nešto tu fali. Dosta se toga prepisuje, a što su prethodili u prostornom planu za morsko dobro i prostoronom planu Crne Gore. Upravo što su neka podzakonska akta ranije loše urađena i što su lako prolazila skupštinska zasjedanja. Mi sada plaćamo danak svega toga.

RSE: Kako na najbolji način iskoristiti postojeće hidro potencijale, odnosno izvući najveću korist uz najmanju štetu po životnu sredinu i budući održivi razvoj Crne Gore?

HRVAČEVIĆ: Svakako da Crna Gora po prirodnim resursima spada u grupu vodom bogatijih zemalja u Evropi, pa se onda postavlja pitanje da li smo mi to dovoljno iskoristili. Činjenica jeste svega 17% to su Piva i sistem akumulacija gornje Zete, odnosno Perućice. Nije se na vrijeme radilo. Zadnji objekat koji je pušten to je prije 76’ godine je Piva. Nije se dobro radilo, prošle su silne godine i sada smo došli u jednu situaciju kako pomiriti sve to: energetski sektor i ekologiju. To nije nimalo lako. Imamo na jednu stranu neobnovljive prirodne resurse: to su te mineralne sirovine, one imaju svoj vijek trajanja. Opet, moramo misliti na neke buduće generacije koje dolaze. Ali ako su rekle struka i nauka - da nam treba Termoelektrana Pljevlja, treba nam Drugi blok - u redu, poštujemo to. Ali voda nam otiče rijekama i taj jedan zaista, zaista veliki potencijal nama nije iskorišćen. Upravo u tom prostornom planu trebalo je njega donijeti i razmatrati sa aspekta Strategije razvoja energetike, Strategije održivog razvoja Crne Gore. No, ja se nadam sa jednim novim pristupom kako bi to trebalo prezentovati narodu. Ne samo reći da pravimo hidroelektranu, kao što je to bilo dosta ustaljeno jer smo živjeli u jednom drugom sistemu i treba nam struja. Treba jedan drugi pristup imati i narodu reći da nam to donosi to i to i one dobre strane i da kažem koji su to negativni efekti, negativni su ti i ti i onda ozbiljni ljudi sjednu, normalna je komunikacija sa tim civilnim sektorom, odnosno NVO-ima. Prema tome, Crna Gora mora da nađe upravo ta rješenja koja će prihvatljiva i da počne da se radi. Nije tačno da nema para. To je proizvodnja struje i preko se mogu dobiti krediti. Crna Gora, na žalost, ima sve moguće uslove za podizanje akumulacija. Ako bi sad pitali neke ekologe koji su i upućeni u tu problematiku, ima ih i koji nijesu, oni jednostavno kažu – pravite nešto drugo. A šta je to drugo? Da li treba sada da pravimo neke solarijume, da koristimo vjetar? Imali smo vjetrenjaču. Jedna je napravljena i koštala je oko 700.000 – 800.000 eura. Koliko nam treba tih vjetrenjača da bi zamijenili jednu hidroelektranu? Ili pričaju pravićemo male hidroelektrane. To je mala proizvodnja struje. Neke zemlje koje su visoko razvijene, poput Skandinavskih zemalja, one su iskoristile oko 90% svojih glavnih tokova, pa kada su to završili onda su krenuli da prave male hidroelektrane, da li one bile protočne ili akumulacione, na tim pritokama glavnih vodotoka. Mi sada da pravimo male hidroelektrane, a nijesmo iskoristili glavne vodne tokove. To, po meni, ipak ne prolazi. Ipak sam iz te struke. No, ako je neki dobar projekat, ne treba sada da ja budem subjektivan i da ja sada kažem da sam to želio i da ću da se zalažem za to. Možemo imati neke svoje stavove, ali čini mi se da će za moga života ipak neki dobri sistemi zaživjeti. Narodu se na jedan dobar način prezentovati i istinu mu reći i narod će svakako prepoznati one koje ćemo mi cijeniti, da li stučnjake, da li NVO sektor, a reći će da je to dobro. Šta mi imamo, samo nećemo ništa potopiti. Pa i druge države imaju svoje vodotoke. Pa i druge države imaju svoje kanjone, pa su ih potapali. Da su se nosili upravo time niđe ne bi imali nijednu elektranu. Skoro sam neđe pročitao - zašto bi gradili, kada će možda za neke sljedeće godine izmisliti nešto novo što će proizvoditi struju. Činjenica je da živimo u ovom vremenu, a to novo se još nije pronašlo, a mi moramo proizvoditi struju. Moramo iskoristiti svoj potencijal sa kojim možemo da podmirimo svoje potrebe i da izvozimo svoju robu koja ima svoje tržište.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG