Dostupni linkovi

logo-print

Rusija se rukovodi svojim interesima


Sve intezivnije lobiranje srpske i albanske strane ne može mnogo da utiče na odluku o statusu Kosova ukoliko ona bude doneta u Savetu bezbednosti, kaže za Radio Slobodna Evropa Aleks Grigorjev (Alex Grigor'ev), direktor za Zapadni Balkan u Projektu za etničke odnose sa sedištem u Prinstonu. Međutim, po njegovom mišljenju lobiranje će dobiti na značaju ukoliko izostane Rezolucija Ujedinjenih nacija i svakoj državi ponaosob prepusti da odluči hoće li unilateralno da prizna nezavisnost Kosova. On smatra da će na stanje u regionu mnogo više uticati interna situacija u svakoj zemlji nego za rešenje za Kosovo. Grigorjev ističe da se umerenim političarima među etničkim manjinama na celom Balkanu sužava prostor i odgovornost je većinskih nacija da ih ohrabre ako žele stabilnost.


GRIGORJEV: Ni za koga nije tajna da je ključni spor između SAD i Velike Britanije sa jedne, i Rusije, sa druge strane. Mislim da je sada fokus na njihovim bilateralnim razgovorima a ne na debati u Savetu bezbednosti. Kada je reč o stalnim članicama Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta, Rusija nije zadovoljna Ahtisarijevim planom, Kina još nije saopštila svoj stav. S druge strane, SAD i Velika Britanije podržavaju pomenuti dokument, a i Francuska je u osnovi na toj liniji. Istovremeno, nestalne članice ovog tela nastoje da prikupe dodatne informacije kako bi definisale svoj stav. Srbija je počela da lobira među njima. Treba pomenuti i najavljeni studijski boravak delegacije Saveta bezbednosti Beogradu i Prištini koji će svakako pomoći nestalnim članicama da donesu odluku.

RSE: Da li će Rusija rizikovati da bude izolovana u Savetu bezbednosti ukoliko ne podrži Ahtisarijev plan ili će pristati na kompromis kako bi dobila ustupke oko drugih pitanja?

GRIGORJEV: Rusija će učiniti ono što je u njenom interesu, a ne Srbije ili nekog drugog. To potvrđuje politika Kremlja u poslednjih 5-6 godina koja je puno samopouzdanja, pa čak i agresivna i Rusija kao velika sila je takvim pristupom uglavnom dobijala ono čemu je težila. Što se tiče pregovora sa SAD-om, Moskva se svakako neće zadovoljiti podsticajima kao što je prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju.

RSE:
Možda su u igri takozvani zamrznuti konflikti na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza?

GRIGORJEV:
Ljudi vole da porede Kosovo i ove zamrtnute sukobe. Ja mislim da je reč o potpuno različitim situacijama. Zapravo, svaki slučaj je pitanje za sebe. Smatram da Rusija u stvari nije zainteresovana za rešenje ni jednog od ovih problema. Njoj najviše odgovara postojeće, nedefinisano stanje.

RSE: Kada sam pomenuo takozvane zamrznute sukobe mislio sam na to da Rusija želi garancije da rešenje za Kosovo neće služiti kao presedan za ostale slučajeve, ili da dobije odrešene ruke za njihovo rešavanje.

GRIGORJEV: Mislim da je Zapad prilično jasno stavio do znanja da rešenje za Kosovo neće služiti kao presedan i sigurno se ne bi pristao da se po istom ili sličnom modelu rešavaju sporna pitanja na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza. Nadam se da će pre svega Moskva i Vašington prilikom odlučivanja o statusu Kosova imati u vidu šta će to značiti ne samo za građane koji na njemu žive već i za stabilnost regiona. U Evropi postoji samo još nekoliko spornih pitanja, a kosovsko je ključno. Njegovim rešavanjem biće konačno ostvarena stabilnost na starom kontinentu nakon Drugog svetskog rata.

RSE: Međutim, postoje potpuno oprečna mišljenja koje bi rešenje omogućilo stabilnost. Lideri Albanaca i Zapad smatraju da je to jedino nezavisnost Kosova, dok Beograd i Moskva tvrde da jedino očuvanje granica Srbije može sprečiti prelivanje konflikta na region.

GRIGORJEV: Rešnje za Kosovo doneće mir i stabilnost jer bi se time okončala poslednja epizoda jugoslovenske krize. Sadašnja situacija na Kosovu nije održiva na duže staze. Svako dugoročnije rešenje doprinelo bi stabilnosti. Nerešeno kosovsko pitanje negativno se pak odražava čak i na političku scenu Srbije, kao i na stabilnost regiona. Mnogi govore da bi nezavisnost Kosova podstakla Republiku Srpsku na sličan put, zatim o uticaju na Makedoniju. Ja međutim ne smatram da će se rešenje kosovskog pitanja drastično odraziti na region u smislu prelivanja tenzija na pomenuta i druga područja. Mislim da interna politička situacija i međuetnički odnosi unutar svake od zemalja u regionu ima veći uticaj na stabilnost Balkana nego rešenje statusa Kosova.

RSE: Odnedavno je intezivirano i lobiranje, pre svega u SAD. Članovi srpskog kokusa u Kongresu SAD uputili su pismo Kondolizi Rajs, tražeći od administracije da ne prizna nezavisnost Kosova. Istovremeno, četiri senatora uputili su predlog Rezolucije Kongresu da SAD priznaju nezavisnost Kosova. Generalno, u kojoj meri lobiranje može da utiče na finalno rešenje, na odluku ključnih aktera, ili je ona u suštini već doneta.

GRIGORJEV:
Potpuno ste u pravu. Lobiranje je uzelo maha u poslednjih nekoliko sedmica. Bilo bi bolje da su te aktivnosti bile intezivirane pre dve godine a ne tek sada. Lobiranje ne može mnogo da promeni ukoliko se odluka o statusu Kosova donese u Savetu bezbednosti. Međutim, ono će imati uticaja, pre svega u Sjedinjenim Američkicm Državama, ukoliko izostane Rezolucija Saveta bezbednosti. Tada će se postaviti pitanje da li pojedinačne države, u ovom slučaju SAD, treba da deluju samostalno i unilateralno priznaju Kosovo.

RSE:
Da li to znači da SAD još vagaju da li da unilateralno priznaju nezavisnost Kosova u slučaju da izostane Rezolucija Saveta bezbednosti i da je cilj lobiranja da se utiče na odluku Vašingtona?

GRIGORJEV: Još se ne zna kakav će potez povući SAD. Razne opcije su u igri, ali za odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, ovo lobiranje će svakao imati uticaja.

RSE: Zvanični Beograd je saopštio da će uskoro stići u posetu ruski i kineski predstavnici. Koja je svrha te posete ako se zna da su Moskva i Peking bliži poziciji Srbije? Takođe, u čemu je svrha lobiranja albanske strane u američkim krugovima koji su joj tradicionalno naklonjeni?

GRIGORJEV: Ja imam isto pitanje. Bilo bi mnogo logičnije da, naprimer, kosovski Albanci sada lobiraju u Moskvi nego Srbija. Ali, da ponovim, Rusija se pre svega rukovodi svojim interesima. Priča o slovenskom i pravoslavnom bratstvu je samo mit. Jedino su bitni interesi Moskve. U svim ovim pregovorima o statusu Kosova, region je nekako ostavljen po strani, što je pogrešno s obzirom na isprepletanost veza. Srbi žive u više država kao i Albanci. Tu su razne manjine uz granice. Da ponovim veoma je važna interna situacija i politika u svakoj od ovih zemalja. Ta politika mora da se fokusira na produktivan dijalog između većinskog naroda i manjna, što je ponekad važnije nego formalno garantovanje minimuma prava nacionalnih manjina. Takođe, umereni političari u svim etničkim zajednicama treba da budu podsticani, promovisani i nagrađivani. Uzmimo na primer Crnu Goru. Tokom rata na Kosovu, albanska zajednica u ovoj državi mogla je veoma lako da se priključi akcijama Oslobodilačke vojske Kosova, imajući u vidu i da je Crna Gora u to vreme bila u istoj državi sa Srbijom. Međutim, bivši predsednik Đukanović kao i umereni političari na albanskoj strani zaslužuju sve pohvale za očuvanje mira u Crnoj Gori u veoma teškim vremenima. Treba ohrabriti i umerene pollitičare u Makedoniji i južnoj Srbiji jer tamošnji problemi nisu rešeni. Zapravo, rad na unapređenju međuetničkih odnosa je permanentan i nikada se ne mogu u potpunosti okončati. Umereni političari moraju biti na strani onih koji pobeđuju.

RSE: Stiče se međutim utisak da se umerenim političari iz nacionalnih manjina sužava prostor.

GRIGORJEV: Da, prostor za njihovo delovanje je sve uži i to je zabrinjavajući trend u gotovo svim zemljama regije. Zato je odgvornost političara iz većinskih naroda, ako zaista žele mir i stabilnost, da omoguće umerenima iz manjinskih zajednica da izbiju u prvi plan. U suprotnom, ekstremisti će preuzeti ključnu ulogu, a umereni će biti izolovani, ili će i oni radikalizovati svoje stavove ako žele da ostanu na političkoj sceni.

RSE: S druge strane, zemlje u regiji se nalaze između "čekića i nakovnja", jer ukolio bi u slučaju izostanka Rezolucije Saveta bezbednosti, unilateralno priznale nezavisnost Kosova, rizikovale bi pogoršanje odnosa sa Srbijom. Istovremeno, trebalo bi da slede i politiku zapadnih zemalja s obzirom da teže evroatlantskim integracijama.

GRIGORJEV: Za većinu zemalja regije biće veoma teško da ne slede politiku Evropske Unije i NATO-a, čijem članstvu, kao što ste rekli, teže. Što se tiče njihovog odnosa sa Srbijom, to pitanje bi trebalo zapravo uputiti zvaničnom Beogradu. Može li Srbija priuštiti sebi da prekine odnose sa susednim zemljama i Evropskom Unijom, jer i ona želi da postane članica EU i NATO. Ja mogu da razumem emocije. Jasno mi je da nije lako voleti nekoga kao prijatelja ako podržava odvajanje dela tvoje teritorije. Međutim, šta bi prekidom odnosa ili sličnim demonstracijama vlasti Srbije postigle dugoročno za svoju zemlju. Zato političari treba da razmišljaju o posledicama i strateškim ciljevima.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG