Dostupni linkovi

logo-print

Ukrajina ponovo podeljena


Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko potpisao je u ponedeljak, 2. aprila dekret kojim je raspustio parlament – Verhovnu radu i raspisao parlamentarne izbore za 27. maj. Većina poslanika, predvođenih onima iz Stranke regiona premijera Viktora Janukoviča i podržanih od strane socijalista i komunista, odgovorili su odbacivanjem dekreta kao "poteza koji predstavlja državni udar". To je kulminacija potpune blokade političke situacije u Ukrajini nastale prošle godine kada je počela očito neuspešna kohabitacija proruski orijentisanog premijera i prozapadnog predsednika.

Sve što se danas događa u Ukrajini zapravo vuče korene još iz doba Narandžaste revolucije kada je pobedu odneo prozapadno orijentisani Viktor Juščenko. Tada, krajem novembra 2004, na su ulice izašle odevene u narandžasto pristalice sadašnjeg predsednika Juščenka nakon što je Državna izborna komisija objavila da na predsedničkim izborima vodi Janukovič. Vrhovni sud je intervenisao i kasnije je pobedio Juščenko i činilo se da će Ukrajina nezaustavljivo krenuti prozapadnim kursom. Ali dolazi najpre do raskola u tada zajedničkom bloku, Juščenka godinu dana kasnije napušta saradnica Julija Timošenko. Januara prošle godine Parlament izglasava nepoverenje vladi zbog tadašnjeg spora sa Rusijom u vezi sa gasom. Spor je naravno odlično služio Rusiji da uzdrma prozapadno orijentisanog predsednika, a predsedniku Juščenku da ojača naglašavajući opasnost od Rusije.

U proleće prošle godine Stranka regiona proruski orijentisanog Janukoviča osvaja najviše glasova na izborima. Početkom avgusta Janukovič postaje premijer nakon što je formalno pristao da ne minira prozapadnu politiku zemlje. Parlament je međutim 1. decembra smenio ministre spoljnih i unutrašnjih poslova Onda je 12 januara ove u parlamentu proguran zakon kojim je trebalo da budu umanjena ovlašćenja predsednika Republike, pobednika Narandžaste revolucije iz 2004. Predsednik Juščenko je dva puta stavio veto na zakon, ali je on ipak kasnije stupio na snagu.

Usledila su nova zatezanja situacije: 22. februara parlament je odbacio predsednikovog kandidata za ministra spoljnih poslova. 13. marta opozicija napušta parlament tražeći da se Ukrajina vrati na prozapadni politički kurs. Konačno, predsednik 2. aprila raspušta parlament. A onda protekle sedmice ponovo ulica, kao u tzv. Narandžastoj revoluciji 2004, samo ovog puta tu su simpatizeri obeju strana:

"Naravno da možemo odbraniti parlament. Tu smo da iskažemo podršku da narod, najmanje 70% stanovnika Ukrajine podržava našu vladu i naš parlament".

"Da, ja mislim da je trebalo raspustiti parlament jer mislim da će njegovo raspuštanje i novi izbori promeniti situaciju i sporazume stranaka. Drugi ljudi će doći na vlast i vodiće zemlju u napredak".

"Ja sam kategorično protiv novih izbora. Treba nam rad, da napunimo budžet, umesto da stvaramo haos. Treba nam novac da damo deci da idu u škole, treba nam novac i posao, ne samo rudarima, nego svima nama i predsedniku naravno".

"Ja mislim da se ništa neće promeniti ni nakon izbora. Jezgro Janukovičeve stranke će opet doći na vlast. Ništa neće krenuti na bolje".

Podele u Ukrajini su duboke – na one koji su za Zapad – Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države i na one koji su proruski orijentisani, na mlade i stare, na one koji žive na istoku i one koji žive na zapadu te ogromne zemlje. Šta iz toga može uslediti?

Alexander Rahr, iz nemačkog Saveta za spoljne poslove suštinu problema vidi u nedostatku demokratske tradicije:

"Problem je da čak 15 godina nakon nestanka Sovjetskog Saveza treba dovesti političare u situaciju da poštuju pravila igre što oni očito ne čine. Drugo, problem je u mentalitetu političkih elita i šire populacije koja hoće vođe, a ne zakon.

Ukrajina je nakon Narandžaste revolucije krenula prozapadnim putem. To je značilo među ostalim napustiti sistem nekadašnjeg Sovjetskog saveza da je važna moć pojedinca, a ne parlamentarni sistem. Ali istovremeno trebalo je sačuvati legat Narandžaste revolucije koju je simbolizovao upravo pojedinac – Juščenko, a ne sistem. Ukrajina se pomera od ideje parlamentarne republike. Ona nije uspela da postane prva postovjetska država (ne računajući tri baltičke) koja će imati parlamentarni sistem zasnovan ne samo na liderstvu jedne osobe pre svih predsednika.

Tri godine nakon Narandžaste revolucije Ukrajina je ponovo podeljena na pristalice prozapadne i proruske politike. Kohabitacija prozapadnog predsednika Viktora Juščenka i njegovog proruski orijentisanog imenjaka Janukoviča očito nije uspela. Ko će pobediti? I treba li vođa da bude iznad parlamenta čak i ako je vođa prozapadno a parlament proruski orijentisan? To su pitanja na koja malo ko može da dâ odgovor. Ostaju samo konstatacije poput sledećih: Agencija Stantdard & Poor smanjila je kreditni rejting Ukrajine (Wall Street Journal); zemlja je na ivici haosa (Moscow Times); Iako je Juščenkova vizija atraktivnija od Janukovičeve on nije uspeo da smanji podele (New York Times); da bi iz svega korist mogla izvući Julija Timošenko (Christian Science Monitor). Ako se ne zna šta će se događati na političkom planu, odnosno da li će prevagu odneti Janukovič ili Juščenko, barem je jasno, što navodi nekoliko vodećih svetskih kuća za ekonomske analize da Ukrajina upada u duboku ne samo političku nego i ustavnu krizu koja će paralizovati proces donošenja odluka i onemogućiti ekonomski napredak.
XS
SM
MD
LG