Dostupni linkovi

logo-print

Ahtisari predstavlja predlog za Kosovo


Slobodan KOSTIC, Anamari REPIC

Na prvom sastanku Saveta bezbednosti UN posvećenom rešavanju statusa Kosova, koji bi trebalo da počne u 15.00 (21.00 po srednjeevropskom vremenu), stavove Beograda izneće premijer Srbije Vojislav Koštunica.

U Njujork je zbog sednice Saveta bezbednosti doputovao i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, najavljujući da će se prvi put obratiti Savetu bezbednosti. Beogradski mediji javljaju da delegacija iz Beograda osporava pravo predsedniku Kosova da istupa na međunarodnim skupovima, pozivajući se na Rezoluciju 1244.

Ahtisari će o svom predlogu govoriti najverovatnije u zatvorenom delu sednice kome prisustvuju samo predstavnici 15 zemalja članica.

Različita očekivanja od sednice Saveta bezbednosti

Kosovski Albanci ocenjuju da je sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj će biti predstavljen Ahtisarijev predlog za budući status, odlučujući trenutak za Kosovo. Građani smatraju da će nakon sednice početi realizacija predloga za status, odnosno nadgledane nezavinosti. Sa druge strane, kosovski Srbi, svesni da je na stolu nadgledana nezavisnost, izražavaju nadu da takav predlog neće biti prihvaćen.

Kada izaslanik Marti Ahtisari predstavi svoj predlog za status Kosova Savetu bezbednosti UN, otvoriće se put za njegovo sprovođenje, smatraju mnogi kosovski Albanci. Istovremeno, ima i strahovanja da će neke članice Saveta bezbednosti pokušati da odugovlače proces. Redžep Baljidemaj očekuje da svetske sile nastave proces:

“Očekujemo najbolje ali videćemo šta će na kraju biti odlučeno. Iako su se međunarodne institucije izjasnile za nezavisnost neke države to ne odobravaju. Ali ako imamo srece stav tih država neće imati efekta.”

Bujar Drizdari smatra da Ahtisarijev predlog ne nudi najbolje Kosovu, ali je jedino što se trenutno može primeniti.

“Nadam se da će biti prihvaćen, iako nama Albancima ne odgovara Ahtisarijev plan ipak je to bolje jer je moglo da bude i lošije. Velike sile ako su pametne treba da ubrzaju proces, jer je socijalno i političko stanje sve lošije.”

Nedžmi Popova veruje da će se međunarodna zajednica angažovati da se što pre reši statusno pitanje.

“Države koje ne prihvate na vreme ubediće se, i videće da je nova realnost stvorena stvorena intervencijom NATO-a, tada je Kosovo definitivno odvojeno od Srbije.”

Kosovski Srbi su svesni da se u Savetu bezbednosti UN za status Kosova predlaže nadgledana nezavisnost. Mnogi očekuju da Savet bezbednosti neće usvojiti Ahtisarijev plan i da će se pregovori nastaviti. Nikola Nikolić je iz Gračanice:

“Lično mislim da u tom SB sede pametni judi, smatram da neće da dozvole da se tako nešto usvoji na toj sednici. Lično očekujem da to propadne da se to ne izglasa i da će ponovo da se nastavi proces pregovora.”

Jovan Milenković je iz Uroševca a živi u Kruševcu. On smatra da će o svemu velike sile odlučivati.

“Kako organizuju velike sile, Amerika i druge zemlje, može da se usvoji, samo Rusija ili Kina da spreče, ali to za Rusiju nije baš sigurno.”

S druge strane ima i onih koji smatraju da je status već rešen. Stefan Ničić, iz Gornje Brnjice.

“Rešeno je sve sam oda dignjemo ruke i pokupimo, prodato je Kosovo”.

Inače, eksperti za bezbednosna pitanja upozoravaju da u slučaju odlaganja rešenja statusa, na Kosovu može doći do destabilizacije stanja.

Ahtisarijev predlog bolji od Rezolucije 1244?

U očekivanju nove rezolucije Saveta bezbednosti, otvara se pitanje - da li Ahtisarijev plan nudi srpskoj zajednici na Kosovu više od onoga što je pružala Rezolucija 1244?

U očekivanju da se Savet bezbednosti neposredno upozna sa planom Martija Ahtisarija koji predviđa nadgledanu nezavisnost za Kosovo, ruska diplomatija je na trenutak podsetila na zaboravljenu Rezoluciju 1244. Naime ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama, zatražio je da Savet bezbednosti iz osnova preispita kako se sprovodi ta rezolucija, zalažući se da revizija ovog dokumenta započne posetama Prištini i Beogradu.

O tome zašto neki ključni elementi ovog dokumenta nikada nisu ostvareni – bilo da je reč o stvaranju potpuno bezbednog okruženja za povratak svih koji su izbeglica, do vraćanja ograničenog broja pripadnika državnih organa Srbije na granice, i u oko najznačajnijih spomenika kulture, razgovaramo sa nekadašnjim ambasadorom Srbije pri Ujedinjenim nacijama Dejanom Šahovićem:

“Ne bih rekao da se sa naše strane nije pokušalo da se skrene pažnja da neki elementi te rezolucije nisu sprovedeni. To je sa naše strane permanento iznošeno. Rezolucija 1244 svakako nije jedina rezolucija Saveta bezbednosti koja nije u potpunosti sprovedena, i bilo bi poželjno da se ona u celosti sprovede pre nego što se pređe na sledeću fazu utvrđivanja elemenata za buduće rešenje za Kosovo, ali prosto je politička realnost takva da do sada nije bilo moguće, ili nije bilo spremnosti da se svi elementi te rezolucije sprovedu u život.”

Član kosovskog pregovaračkog tima Iljbera Hisa smatra da je instucionalno prisustvo Srbije na Kosovu bilo od samog početka krajnje neprihvatljivo:

“Mislim da je realnost uspostavljena na Kosovu odbacila neke elemente te Rezolucije. U tom smislu valjda je bolje što je tako ispalo.”

Samim tim privremene kosovske institucije stale su do kraja uz Ahtisarijev predlog budućeg statusa Kosova, uključujući i njegove delove koji se odnose na zaštitu manjinskih naroda. Iljber Hisa priznaje da ovlašćenja koja su data srpskoj zajednici nisu prihvaćena lako, ali da i to govori o prednostima Ahtisarijevog plana:

“Ahtisarijev predlog nudi mnogo više od onoga što Rezolucija 1244 pruža manjinskim zajednicama, a u tom smislu i kosovskim Srbima. Ahtisarijev predlog je mnogo konkretniji i on se obazire na niz stvari koje Rezolucija 1244 nikada nije uzimala u obzir. I kad je reč o lokalnim vlastima i decentralizaciji, mislim da je Ahtisarijev plan konkretniji u smislu davanja prava srpskoj zajednici u novim kosovskim institucijama. S druge strane Rezolucija 1244 je bila privremenog karaktera, dok Ahtisarijev plan predlog o statusu, i kao takav on nudi dugoročno rešenje uz međunarodne garancije.

Državni čelnici Srbije ponavljaju sa druge strane, da je najviši nacionalni interes da Ahtisarijev plan propadne. Mada se kosovski Srbi uglavnom klone od ovakvih ocena, predstavnik Srpske liste Dragiša Krstović gaji sumnju da će se prava koja budu garantovana na papiru, uopšte sprovesti u delo:

“Iako sve to piše, i međunarodna zajednica deklarativno stoji iza toga, pitanje je koliko će to biti implementirano i koliko će Srbi to konkretno osetiti kroz svoj život, kroz ono što im na Kosovu kasnije bude ponuđeno i obezbeđeno.
No s obzirom na neslaganja nekih ključnih zemalja oko glavnih akcenata plana za Kosovo, diplomata Dejan Šahović predviđa da će proći još dosta vremena do usvajanja nove rezolucije, čije će sporovođenje zavisiti pre svega od političke volje međunarodne zajednice:

“Mislim da će biti potrebne dosta detaljne i opsežne konsultacije pre nego što budemo mogli da kažemo kakva će biti sudbina Ahtisarijevog predloga u Savetu bezbednosti.
XS
SM
MD
LG