Dostupni linkovi

logo-print

Političke partije najkorumpiranije


Utvrđivanje količine novca, a pre svega njegovog izvora i načina na koji ga političke partije troše u izbornim kampanjama, jedno je od ključnih pitanja demokratije na početku 21. veka, ocenjuju stručnjaci.

Marčin Valecki (Marcin Walecki) je kao konsultant programa koje je finansirala Vlada SAD, bio posmatrač na izborima u Azerbejdžanu, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Iraku, Kosovu, Rumuniji, Rusiji i Ukrajini. Po njegovom mišljenju utvrđivanje tragova novca važno je iz nekoliko razloga. Najpre, jer kriminalne organizacije i interesne grupe teže da na nedopustiv način utiču na ishod izbora. Drugo, 99 odsto građana ne mogu sebi da priušte da budu kandidati na izborima zbog sve većih troškova. Na kraju, političke kampanje sve više liče na "trku u naoružanju" tokom koje svaki kandidat nastoji da potroši više novca od svog takmaca.

"Sve ovo navodi me na zaključak da dok smo govorili o slobodnim i fer izborima u 20 veku, sada u nastojanju da se obezbede transparentni, kredibilni i odgovorni izbori, ne može se izbeći debata o novcu, koji igra sve značajniju ulogu u politici", kazao je Valecki.

To pitanje je još važnije nakon izbora jer pojedinci i interesne grupe koji su finansirali određene kandidate tokom kampanje, očekuju da dobiju uloženo natrag, tako što će im kroz zakone koje usvajaju novoizabrane institucije biti omogućene razne povlastice u biznisu.

Organizacija izbora na teritorijama koje su pod upravom Ujedinjenih nacija je poseban izazov. Mazlum Baraliju, član Centralne izborne komisije Kosova, jedan je od učesnika konferencije u Vašingtonu "Svaki glas se računa". Ovu pokrajinu koja je pod upravom Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK), ove godine očekuju lokalni i nacionalni izbori. Pre toga, prema planu posrednika UN Martija Ahtisarija, Skupština Kosova treba da usvoji set izbornih zakona.

"Mi se suočavamo sa mnogo specifičnih pitanja i izazova imajući u vidu Ahtisarijev plan, koji podrazumeva i stvaranje novih opština. Dakle, očekuje nas mnogo posla počev od pripreme zakona do sprovođenja demokratskih i transparentnih izbora na Kosovu", ističe Baraliu.

Kada je reč o ulozi novca, Marčin Valecki kaže da je sreo dosta političara koji misle samo kako da se obogate. On međutim smatra da ima razloga i za optimizam zbog sve aktivnije uloge javnosti.

"Mislim da se standardi menjaju i političari moraju da imaju u vidu da živimo u 21. veku, da im nije dozvoljeno da čine ono što su mogli da rade u 19. ili 20. veku. Očekivanja građana su velika i oni traže odgovornost političara za njihovo ispunjenje", naglašava Valecki.

Prema istraživanju Transparensi international, političke partije su najkorumpiranije institucije u demokratijama. Međutim, po mišljenju Valeckog osim sve aktivnije uloge javnosti, ohrabruje i sve veća moć koju dobijaju izborna tela. To potvrđuje i sve učestalije istrage u Evropi slučajeva nezakonitog finansiranja izbornih kampanja.

"Ne bih želeo da navodim imenima predsednika država ili vlada, ali to što su radili pre 10-15. godina, sada svakako ne bi mogli. U Nemačkoj čak i kancelar prema novom zakonodavstvu može biti krivično gonjen u slučaju finansijskih zloupotreba tokom kampanje. Slično je i u Britaniji gde izborne komisije imaju zapravo veća ovlašćenja u istrazi finansijskih manipulacija u izbornom procesu nego policija u procesuiranju ubistava. Vidimo da neki režimi to veoma ozbiljno uzimaju u obzir ", kaže Valecki.

Procenjuje se da u trećini zemalja koje se smatraju demokratskim, ne postoje zakoni koji regulišu finansiranje izbornih kampanja, druga trećina ima samo osnovne akte, dok je poslednja trećina formalno usvojila pomenute zakone ali ih ne primenjuje u praksi. Procenjuje se da će se situacija ipak promeniti u narednih 10-tak godina kao rezultat antikorupcijskih sporazuma u okviru Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija i Afričkog kongresa. Međutim, po rečima Marčina Valeckog, vlasti u pojedinim zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije nastoje da iskoriste zakone o finasniranju izbora za zastrašivanje i slamanje opozicije.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG