Dostupni linkovi

logo-print

Beograd treba da pomogne povratak Srba


”Beograd bi trebalo da podstiče i finansijskim sredstvima pomogne da se raseljeni Srbi vrate na Kosovo a ne da preuveličava rizik”, izjavio je za Radio Slobodna Evropa, šef Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP, Frode Mauring.

Mauring kaže da je život raseljenih lica u kolektivnim centrima u Srbiji težak, te se aktivnijim načinima mora pomoći njihov povratak.

”Smatram da Beograd treba da ohrabri povratak što većeg broja ljudi. Jedan od načina je da finansijskim sredstvima pomogne projekte povratka, jer je proces usvajanja projekata transparentan, i tako može postane jedan od donatora. Beograd treba da bude aktivniji pošto se sa ovim problemom suočava njegov narod”, rekao je Mauring.

On je dodao da u tom procesu pružanja pomoći UNDP može biti posrednik zbog aktuelnih političkih problema između Kosova i Srbije.

Ocenuje se da je saradnja na relaciji Priština – Beograd ključna jer se najveći broj raseljenih lica nalazi u Srbiji, a radi se na projektima njihovog povratka u sredine na Kosovu.

Ministar za zajednice i povratak Branislav Grbić ističe da takvih kontakata nije bilo dovoljno.

”Do kontakta je došlo prošle godine to je bilo na nivou jedne radne grupe, više kontakata nije bilo. Ali nadam se da će uz pomoć predstavnika međunarodne zajednice i kancelarije UNMIK-a, taj kontakt vrlo brzo biti ostvaren u interesu svih građana i mislim da svako rešenje koje se donese i koje će omogućiti povratak je dobrodošlo”, rekao je Grbić.

Ali da bi se došlo do rezultata potrebno je raseljenima prikazati pravu sliku stanja na terenu. Zvaničnik UNDP-ja smatra da Beograd treba da odustane da stanje na Kosovu ocenjuje lošije nego što ono zapravo jeste.

”Beograd je veoma važan faktor u procesu povratka posebno u periodu pregovaračkog procesa i sa različitim uticajem. Sa jedne strane Beograd kao i mi ističe pravo svih da se vrate svojim kućama ali sa druge strane ima tendenciju da predstavi mračniju sliku stanju na Kosovu”, rekao je Mauring i dodao da se “preuveličavaju problemi sa kojima se ljudi suočavaju kada se vrate”.

Ipak, on ističe kako UNDP ne želi da umanji izazove već smatra da je danas manje bezbednosnih problema. Prema oceni Mauringa uslovi za povratak su sve bolji:

”Većina ljudi koji se vraćaju primljeni su od komšija, zato se ovde ne radi o nesigurnom okruženju. Interesantno je znati da je 2006. pa sve do danas bila godina sa najvećim brojem raseljeni koji su nas kontaktirali i izrazili interesovanje za spontani povratak”, istakao je šef UNDP-ja na Kosovu.

Svi se slažu da je uloga Beograda u interesu kosovskih Srba, koje treba podržati kako bi se najpre pomoglo onima koji žele i koji su odlučili da se vrate. Stoga je, prema rečima ministra za zajednice i povratak Branislava Grbića tokom ove godine neophodno intenzivirati saradnju.

”Sva delovanja i Ministarstva i Koordinacionog centra su u skladu sa politikom i privremenih institucija i Srbije, u tom smislu smatram da ta saradnja u toku 2007. godine treba da donese neke rezultate. Ja verujem da ćemo brzo imati rezultate koji će dati konkretna rešenja, jer godina prolazi a u pitanju su objekti za koje je potrebno tri-četiri meseca da se izgrade, i ne treba gubiti godinu i ne uložiti sredstva za ljude koji žele da se vrate”, izjavio je kosovski ministar.

UNDP zajedno sa vladom Kosova radi na realizaciji projekata organizovanog i individualnog povratka. Osim izgradnje kuća, radi se na stvaranju stabilnog okruženja za porodice, kako bi one i ostale.

Ipak, raseljeni se, prema oceni zvaničnika, moraju suočiti da dodatnom dilemom a to je njihova budućnost u trenutku kada se odlučuje o statusu Kosova.
XS
SM
MD
LG